„Хришћани које варварски прогоне у Сирији заслужују да им хришћанске државе попут Пољске брзо прискоче у помоћ. За почетак, Пољска ће пожелети добродошлицу 60 породица”, поручила је премијерка Пољске Ева Копач у среду, дан уочи објаве коначне верзије плана Европске комисије (ЕК) за борбу са плимом миграната, која ове године јужним прилазима надире у ЕУ.

Како ће Варшава проверавати вероисповест миграната, није познато. Још мање је јасно да ли је тај верски тест који ће одлучивати подобност за Пољску прихватљивих избеглица у складу са међународним правима лица која беже из ратом угрожених зона.

Извесно је да су трагедија 19. априла на Медитерану (када се преко 850 миграната подавило при покушају да се са либијске обале докопа Европе) и потоњи револт међународне заједнице извели Брисел на нови испит солидарности према непозваним невољницима.

Колико јуче, а након низа ванредних, унакрсних преиспитивања у последњих месец и по дана, Европска комисија је изашла са коначном верзијом двогодишњег „плана за мигранте”, који идућег месеца треба да одобре лидери ЕУ на самиту Европског савета.

По најновијој замисли ЕК, чланице ЕУ би у следеће две године најпре требало да прихвате размештање 40.000 „особа у јасној потреби за међународном заштитом”, иначе већ пристиглих у Италију и Грчку – две земље на удару таласа миграната. А те „особе” су, по званичној процени Брисела, пореклом из земаља чијим држављанима је ЕУ до сада у 75 одсто случајева одобравала захтеве за азил. У преводу, само део избеглица из Сирије и Еритреје већ на тлу Грчке и Италије може да се нада новој адреси у Европи, док пребези из, на пример, Ирака или Нигерије – не могу!

Како ће земље будући домаћини бирати којим избеглицама из Сирије или Еритреје у Грчкој или Италији отварају своја врата, није прецизирано. Само у Грчкој има преко милион избеглица (са папирима и без њих), махом из Сирије, Еритреје, Сомалије, Авганистана, Ирака… У међувремену, ЕК најављује да ће за сваког прихваћеног невољника у потрази за азилом на својој територији чланицама ЕУ исплатити по 6.000 евра.

Критеријум за релокацију миграната биће: број домаћег становништва, БДП земље домаћина, број азиланата које су примили од 2010. и проценат незапослености.

Иначе, по новом предлогу ЕК, свим придошлицама старијим од 14 година који закораче на тло ЕУ убудуће ће се узимати отисци прстију, уз детаљну биометријску обраду. Ако предлог ЕК прође на јунском самиту лидера ЕУ, у следеће две године ће се разрадити и шема насељавања за још 20.000 избеглица, на коју ће се потрошити додатних 50 милиона евра.

Европа ће ипак посебну пажњу посветити бици против кријумчара људи. На том плану Брисел најављује јачање безбедоносне сарадње са „трећим земљама”, додатне патроле по међународним водама, распоређивање додатних снага и наоружања на прилазима обећаној земљи.

Излишно је можда и наводити да се Европа у погледу ове кризе већ груписала.

Данска – по раније стеченим правима – неће учествовати у размештању миграната. Шпанији смета постављени критеријуми за прерасподелу дошљака. Пољска, Мађарска, Словачка, Чешка и балтичке чланице ЕУ су против наметања „квота”. Француска пристаје на „редистрибуцију” миграната са јужних обода само као привремену меру. Велика Британија и Ирска имају право да не прихвате форсирану добродошлицу непозванима. Немачка и Италија одлучно подржавају предлог Европске комисије…

Да ли ће ЕУ у јуну изгласати заједничку стратегију за суочавање са незаустављивим приливом миграната, за сада је неизвесно.

У међувремену, више од 300 међународних стручњака за миграције је европски план за пресретање кријумчарских бродова и њихово уништавање назвао „перверзијом”.

„Где је морално оправдање неким од најбогатијих земаља света да своју поморску и технолошку моћ употребе на начин који ће водити смрти мушкараца, жена и деце из неких од најсиромашнијих и ратовима најугроженијих земаља света”, наводи се у писму стручњака које преноси АФП.

(Политика – Тања Вујић)