Прочитај ми чланак

Мигранти, ковид 19 и терористи „укидају” Шенгенски споразум

0

Европска комисија предлаже да државе могу да уводе унутрашње граничне контроле у трајању дужем од две године, што прети да наруши највећу тековину ЕУ – слободу кретања људи

Да ли се ближи крај једне од највећих тековина ЕУ – слободног кретања људи унутар евроблока без пасоша? Нова правила која заговара Брисел за управљање шенгенском зоном заправо „на мала врата” институционализују унутрашње националне граничне контроле као одговор на ванредне ситуације, попут неконтролисаног прилива миграната и обуздавања пандемије.

Због најновије мигрантске кризе на границама Пољске и Литваније с Белорусијом Европска комисија предлаже да државе чланице могу да уведу контроле на својим националним границама и да такав режим, сходно процени, продужавају на неодређено време.

Ове промене ће довести до боље координације и боље ће опремити земље чланице да се суоче с новим изазовима када управљају заједничком спољном границом уније, као и границама унутар шенген зоне, наводи се у саопштењу ЕУ. Европска комисија, у оквиру нацрта реформе шенгенског простора представљеног у уторак, жели да омогући пребацивање из једне државе чланице у другу илегалних миграната приведених близу њихове заједничке границе.

„Као и све успешне ствари, шенген треба да буде ојачан да би се суочио с бројним изазовима. Избегличка криза из 2015. године, талас терористичких напада на тлу Европе и глобална пандемија ковида 19 довели су до оптерећења шенгенског простора”, рекао је потпредседник Европске комисије Маргаритис Схинас представљајући предлог.

Председник Француске Емануел Макрон, чија земља преузима председавање унијом у првој половини 2022. године, навео је реформу шенгена као један од својих приоритета, тражећи већу ефикасност против нерегуларне миграције. У једном делу предлога одговара се на тај захтев тако што ЕК отвара могућност земљи чланици да нелегалног мигранта пребаци, односно врати у суседну чланицу преко које је дошао, уместо да мора да га пошаље у земљу порекла, као што је сада случај.

„Пазићемо да се контроле на границама уводе само као последња мера, на основу заједничке процене и на потребно време”, рекла је европска комесарка за унутрашње послове Илва Јохансон.

Мада Јохансонова сматра да унутрашње граничне контроле не треба да буду на снази дуже од две године, оставља дискрециону могућност чланицама да их, уколико постоји оправдана претња, практично продужавају унедоглед.

Због мигрантског таласа 2015, кад је у Европу ушло више од милион избеглица, шест земаља – Француска, Немачка, Данска, Аустрија, Норвешка и Шведска – сваких шест месеци продужавају те граничне контроле, које су дозвољене према актуелним шенген прописима за ванредне ситуације, али само као привремена мера.

Измене које предлаже Европска комисија тек треба да одобре 22 чланице ЕУ, укључујући и Норвешку, Исланд, Швајцарску и Лихтенштајн, које су део шенгенског простора. Највећа бура се очекује у Европском парламенту, који такође треба да да „зелено светло” за пакет мера Европске комисије.

Многи се слажу да је потребно реформисати правила у највећој светској зони без пасоша. Али критичари тврде да ће Европска унија оваквим предлозима заправо умањити једно од својих главних достигнућа – слободу кретања људи и робе, која за многе заправо представља суштину европског пројекта. Промене које заговара „европска влада” такође представљају знатно смањење нивоа хуманитарне заштите.

У марту 2020, у време пандемије, чланице ЕУ су се затвориле у своје националне границе и поново успоставиле граничне контроле, што је пореметило унутрашње тржиште евроблока и прекинуло ланце снабдевања и кретање људи.

„Дошло је до моменталног повратка у националне границе и националног начина размишљања, за разлику од европског и јединственог приступа, што би се очекивало након деценија заједничког рада у овој области”, каже за „Њујорк тајмс” Мари де Сомер, виши политички аналитичар из бриселског Центра за европску политику.

Да је мигрантска криза на источним границама довела до промене става о важећим правилима шенгена видело се по томе што су готово све чланице ЕУ подржале оштре мере Пољске, која је и воденим топовима и другим насилним методама враћала мигранте преко границе у Белорусију. Очито да Виктор Орбан више није усамљен, јер сада све већи број европских лидера ЕУ доживљава као „тврђаву” коју нападају са свих страна. Зато ови предлози Европске комисије не представљају само победу за Пољску и Литванију, већ и Грчку и Кипар који стално упозоравају да Турска мигранте користи као оружје. Од нових мера користи ће имати и Шпанија, која оптужује Мароко за слично понашање.

Тања Фајон, левичарска словеначка посланица у Европском парламенту, упозорава да нова правила ризикују да наруше основна права миграната, укључујући право на азил. „Напредујемо с рестриктивнијим правилима, што уопште није оригинална идеја шенгена”, истиче Фајон.

Председница словеначких Социјалних демократа подсећа да 1,7 милиона људи живи у једној земљи шенгена, а ради у другој, док се процењује да 3,5 милиона људи свакодневно прелази унутрашње границе.

„Подривање зоне без пасоша не би било само политички ризик, већ би могло имати и огромне економске последице по блок”, сматра она.

А Тинеке Стрик, посланица холандских Зелених у Европском парламенту, упозорава да ће предложене мере ЕК које контролишу кретање миграната без дозволе само повећати ризик од расног профилисања.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!