Прочитај ми чланак

Месо узгојено у лабораторији добило одобрење

0

Некада у домену научне фантастике, месо узгојено у лабораторији већ ове године би могло постати реалност у појединим ресторанима у САД.

Руководиоци у компанијама за узгој меса су оптимисти да се месо произведено у масивним челичним посудама може наћи на јеловницима у року од неколико месеци, након што је једна компанија добила зелено светло од главне регулаторне агенције.

У демонстрацији самоуверености, неки од њих су ангажовали познате куваре попут Аргентинца Франсиса Малмана и Шпанца Хозеа Андреса да у догледно време представе то месо у њиховим луксузним ресторанима.

Међутим, да би стигло до своје коначне дестинације – полица у супермаркетима – месо узгојено у лабораторији суочава се са великим препрекама, казали су руководиоци за Ројтерс. Компаније треба да привуку још финансија како би повећале производњу, што би им омогућило да понуде своја пилећа прса и бифтеке по приступачнијој цени. На том путу, морају да савладају и отпор појединих потрошача да уопште пробају месо узгојено у лабораторији.

Култивисано месо се добија из малог узорка ц́елија сакупљених од стоке, које се затим третира хранљивим материјама, узгаја у огромним челичним посудама званим биореактори и прерађује у нешто што изгледа и има укус као прави комад меса.

Само једна земља, Сигапур, до сада је одобрила такав производ за малопродају. Међутим, Ројтерс истиче да ће Сједињене Државе следити тај пример. Америчка Администрација за храну и лекове (ФДА) саопштила је у новембру да је производ култивисаног меса – пилећа прса која је узгојила компанија из Калифорније УПСИДЕ Фоодс – безбедан за људску конзумацију.

Директори компаније су за Ројтерс казали да се сада надају да ће се њихов производ наћи у ресторанима већ током ове године, а у радњама до 2028, преносе Вијести.

Месара без клања

У постројењу компаније УПСИДЕ у Емеривилу у Калифорнији, радници у лабораторијским мантилима преко екрана надгледају огромне бачве са водом и хранљивим материјама, преноси британска агенција. Месо се узима и прерађује у просторији коју извршни директор Ума Валети назива „месаром без клања“, где се прегледа и тестира.

Ројтерсови новинари су током посете имали прилику да пробају пилетину и казали су да када се скува има укус као конвенционална пилетина, мада је донекле тања и има тамнију боју када је сирова.

Валети је за Ројтерс казао да је компанија сарађивала са ФДА четири године пре него што је у новембру добила зелено свјетло.

„Ово је историјски тренутак за индустрију“, казао је он.

Калифорнијска компанија за узгој меса ГООД Меат већ је поднела пријаву за одобрење ФДА, а директори друге две компаније холандске Моса Меат и израелске Белиевер Меатс казали су да су у преговорима са агенцијом.

Одобрење регулаторне агенције је само прва препрека како би месо узгојено у лабораторији постало доступно широј јавности, казали су руководиоци компанија за Ројтерс. Према њиховим речима, највећи изазов је развој ланца снабдевања за мешавину хранљивих материја за исхрану ц́елија и за масивне биореакторе потребне за производњу великих количина узгојеног меса.

Проблеми са капацитетима

За сада, производња је ограничена. Фабрика компаније УПСИДЕ има капацитет да произведе око 181.500 килограма узгојеног меса годишње, што је само делић од око 48 милиона тона конвенционалног меса која је произведена у САД у 2021.

Ако компаније не успеју да нађу средства потребна за повећање производње, њихов производ можда никада неће достићи цену која би му омогућила да буде конкурентан конвенционалном месу, казао је један од осниача команије ГООД Меат, Џош Тетрик.

„Продаја није исто што и продаја на велико“, казао је Тетрик за Ројтерс. „Док ми као компанија и друге компаније не изградимо инфраструктуру великих размера, ово ће бити на малом нивоу“.

Сектор вештачки узгојеног меса до сада је прикупио скоро две милијарде долара инвестиција на глобалном нивоу, показали су подаци који је прикупио Гоод Фоод институт (ГФИ), истраживачка група која се фокусира на алтернативе конвенционалном месу.

Међутим, биће потребне стотине милиона долара за компанију ГООД Меат да би изградила биореакторе величине неопходне за производњу великих размера, казао је Тетрик.

Велики део новца је усмерен према САД, које су примарна мета произвођача вештачки узгојеног меса због њихове величине и богатства, казао је Џордан Бар Ам, партнер у фирми МцКинсеy & Цомпанy која се фокусира на алтернативне протеине.

Поједине компаније повећавају производњу за САД чак и пре него што су њихови производи добили одобрење регулатора.

Европска унија заједно са Израелом и другим државама такође ради на регулаторним оквирима за месо из лабораторије, али нису одобрили ниједан производ за људску конзумацију.

Фактор гађења

Компаније за вештачки узгој меса планирају да представе потрошачима да је њихов производ зеленији и етичнији од конвенционалног меса, притом покушавајући да превазиђу аверзију коју поједини произвођачи имају према њиховом производу.

Као прво, њихов производ не изискује клање животиње, што би, према очекивањима компанија, требало да учини њихов производ привлачнијим за људе који избегавају месо из моралних разлога. Током процеса узимања ћелија животиње нису повређиване, казали су за Ројтерс руководиоци компанија.

Такође, узгој меса у челичним посудама уместо на пољу може смањити утицај на животну средину, нарочито ако се има у виду да се током процеса производње хране емитује 14,5 одсто од укупне количине штетних гасова.

Компаније за производњу меса биљног порекла такође су апеловале на потрошаче са моралним и еколошким захтевима, мада је тај сектор заузео само 1,4 одсто тржишта меса. Међутим, компаније за вештачки узгој меса имају одређену предност јер могу да тврде да је њихов производ заиста месо, казао је Тетрик. „Вероватно најважнија ствар коју смо сазнали је да људи заиста воле месо. Мислим да вероватно неће смањити конзумацију меса“, казао је он.

Ипак, великом броју људи се гади узгојено месо, казала је Џенет Томијама, здравствена психолошкиња на Универзитету у Калифорнији. У студији која је 2022. објављена у „Журналу за еколошку психологију“, она је утврдила да би 35 одсто људи који конзумирају месо и 55 одсто вегетаријанаца били згађени култивисаним месом.

Поједини људи могу такво месо сматрати „неприродним“ и имати негативан став према њему, чак и пре него што га пробају, казала је она за Ројтерс.

Како би привукли потрошаче, компаније треба да буду у потпуности транспарентне поводом процеса производње и безбедности конзумације, казао је Тетрик, чија компанија продаје своје производе ресторанима у Сингапуру. „Морате бити транспарентни, али на начин да то отвара апетит“, казао је он.

Компаније УПСИДЕ Фоодс и ГООД Меат планирају да подстакну америчка непца тако што ц́е своје производе када добију одобрење прво пустити у врхунске ресторане, рачунајући на то да ће потрошачи тамо толерисати вишу цену и стећи добар први утисак.

Компанија УПСИДЕ се нада да ће се њихов производ наћи у супермаркетима у наредне три године, казао је Валети.

Андрес, кувар и власник ресторана познат по његовом раду у области глобалне безбедности хране, казао је за Ројтерс да жели да продаје култивисано месо због утицаја на животну средину. „Сви видимо шта се догађа око нас, у свакој земљи широм света, видимо да је наша планета у кризи“, казао је.

Његов колега, кувар Малман, познат по припреми меса и других прехрамбених производа на отвореном, казао је за Ројтерс да су и на њега утицали еколошки ставови и сматра да је на куварима да учине тај производ гастрономски привлачнијим и мање научним и вештачким. „Ми треба да му пружимо романтику“, казао је.