Pročitaj mi članak

Mekgregor: NATO agresija na Srbiju bila je proba za Ruse!

0

JOŠ 1995. godine Zapad je odlučio da ukloni Miloševića sa vlasti i da pokuša da Srbiju potčini NATO, a kosovski Albanci su bili samo instrument. U današnjem sukobu u Ukrajini dešava se slična stvar, Ukrajinci su takođe instrument. U tom sukobu pobediće Rusija jer je to za nju odsudna bitka i borba za pravednu stvar.

Овако, на питање да ли западни центри моћи упорно покушавају да креирају свет по својој мери, за „Новости“ одговара Даглас Мекгрегор, саветник шефа Пентагона за време Трампове администрације. Овај пензионисани пуковник америчке војске, ратни херој Заливског рата и некадашњи саветник шефа Пентагона, у ексклузивном разговору за наш лист, недвосмислено поручује да важење међународног права зависи од спремности великих сила да га примењују:

– Мислим да је разумно дефинисати легалан приступ глобалном заједничком добру, али не много више од тога. Сваки регион света има своје ставове о томе шта је исправно, а шта није. Сви морају да науче и да поштују ове разлике како би избегли сукоб.

Тешко је замислити опстанак НАТО и ЕУ после украјинског сукоба

*Како данас, са ове временске дистанце посматрате први НАТО рат у Европи, бесомучно бомбардовање Србије и СРЈ 1999?

– Увек су постојале (многе) алтернативе употреби те силе, али Клинтонова администрација коју је тада на тлу Европе снажно подржала Блерова влада, категоричких је одбацила. У ретроспективи тих догађаја није неразумно тврдити да је покушај да се Србија бомбама натера да капитулира, на много начина била својеврсна генерална проба за оно за шта се Бајденова администрација надала да ми могла да буде капитулација Русије пред САД и НАТО, а све у светлу сукоба у Украјини.

* Како зауставити рат у Украјини?

– Када би Вашингтон био спреман да призна да Москва има легитимне интересе за своју националну безбедност у Украјини и на Црном мору, преговори о окончању сукоба у Украјини могли би да се одрже сутра ујутру. Нажалост, Вашингтон одбија да призна безбедносне интересе Русије. Украјинска неутралност, по аустријском моделу, увек је била прихватљив исход за Европљане, али решеност Вашингтона да укључи Украјину у НАТО и учини ову земљу непријатељском према Русији спречавају мирни исход.

Русија ће победити, зато што се бори за праведну ствар

* Утисак је да западни политичари желе да понизе Русију?

– Глобалистичке елите које тренутно владају западним светом виде европске земље и Сједињене Државе као денационализоване кроз преобразовање, неконтролисану имиграцију и њихову интеграцију у међународни финансијски систем којим доминира амерички долар. Русија, заједно са Кином, Индијом и многим другим земљама, представља озбиљан изазов за ову политику. Русија се ту сматра архинепријатељем.

*Да ли је могуће да Русија поклекне пред Западом?

– Русија ће превладати у украјинском сукобу јер држи стратешки високу позицију. Руска ствар у овом рату је праведна. Осим тога, на Западу, ако могу тако да се изразим, нема апетита за рат са званичном Москвом.

Америка је спремна да настави да жртвује Украјину и њен народ

* Како гледате на Европу после овог сукоба на истоку?

– Тешко је замислити опстанак НАТО и Европске уније после украјинског сукоба. Технички гледано, покушај уништења гасовода на северу Европе је био чин рата против и Русије и Немачке. Резултат тога је да, како конфликт даље одмиче, показује се све више колико се европски стратешки интереси дубоко разликују једни од других и од Сједињених Држава.

* Коначно, како је могуће да границе Србије Западу нису важне, а украјинске представљају „светињу“?

– Косово је за САД била прилика за снажније остваривање америчких циљева на том простору још од 1995. године. Украјина је ту још једно средство за постизање тог циља. Вашингтон не занима то што је Украјина ефективно уништена. САД су спремне да наставе да жртвују Украјину, сматрајући да овај рат доприноси пропасти Русије.

СХВАТИЋЕ И ВАШИНГТОН

А КАКВУ ће улогу Русија имати у том, новом свету?

– Улога Русије у обезбеђивању безбедности и стабилности у Централној Азији и Источној Европи је од виталног значаја за будућу међуконтиненталну трговину и на крају ће бити препозната као суштинска за европску безбедност. Иако то данас може изгледати немогуће, временом ће и Вашингтон препознати корист оваквог аранжмана. Слично је и у поморској безбедности која подржава међународну трговину на отвореном мору, а коју обезбеђују америчке поморске снаге.

ЕВРОПЉАНИ ЗА ТУРСКОМ

А РАТ је, сложни су готово сви у оцени, променио цео свет?

– Модерна турска држава такође гледа на своју будућност кроз другачије сочиво и њена политика се креће сада ка истоку и југу, а не више према западу или северу као у ранијој политици. Штавише, европске државе заједно са Турском желе да се укључе, у трговину и желе трговину са Кином. Да би се то постигло, стабилност и безбедност у Централној Азији и Источној Европи морају да постоје. Европљани разумеју да је ово тачка прелома и на крају ће инсистирати на томе.