Pročitaj mi članak

Gasni problemi Evrope još nisu ni počeli

0

Relativna stabilizacija cena gasa navela je pojedine optimiste da govore o tome da se energetska kriza u Evropi završila, ali kraj krize je još daleko, jer Rusija ima mnogo više mogućnosti za eskalaciju energetske krize nego Zapad, piše nemački list „Dojče virtšafts nahrihten“.

Необично топло време за јесен, активна куповина течног гаса и попуњеност гасних складишта довели су до тога да се енергетска ситуација у Европи донекле стабилизује. Цене гаса су почеле постепено да се смањују, а поједини оптимисти већ говоре о томе да се енергетска криза у Европи ближи крају.

Још је, међутим, рано говорити о превадавању кризе, сматра немачки лист. Цене ће поново почети да расту када почне хладно време, а испоруке на тржишту течног природног гаса ће се смањити због потражње потрошача из Азије.

Поред тога, Русија би могла да повећа притисак смањењем испорука гаса преосталима каналима, тако да енергетски проблеми у Европи још нису ни почели, оцењује лист.
Према писању листа, консалтинг агенција „Ристад енерџи“ је навела три могућа сценарија за енергетску кризу у Европи.

Према првом сценарију, Русија би могла да одржи постојећи ниво извоза гаса у Европу, а да Европска унија уведе ембарго на руску нафту. Такав сценарио би означио кризу у Европи, али не и катастрофу, чак и ако предстојећа зима буде врло хладна.

Према другом сценарију, Русија би могла потпуно да обустави испоруке свог гаса Европи преко територије Украјине, а у том случају би евроским потрошачима недостајало још око 10 до 12 милијарди кубних метара гаса за годину дана. Европска унија би имала додатне трошкове од око милијарду евра, а Русија би се потрудила да надомести своје губитке продајом гаса новим купцима.
Екстремни сценарио подразумева тотални „енергетски рат“, у оквиру којег би Русија прекинула испоруке гаса чак и преко „Турског тока“, пише „Дојче виртшафтс нахрихтен“.

Услед тога, Европи би фалило још 15 милијарди кубних метара гаса. У оквиру тог сценарија, Русија би напала европску инфраструктуру за испоруку гаса, услед чега би Европска унија трпела катастрофалну несташицу „плавог горива“, уз празна складишта гаса од новембра 2023. године.

Лист наводи да је анализа „Ристад енерџија“ ограничена, пошто је усредсређена само на енергетску сферу и не обухвата догађаје на бојном пољу у Украјини.

Ипак, из анализе је могуће извући две важне поуке, сматра лист. Прва је да Русија има више могућности од Запада да изазове ексалацију кризе. Друга поука јесте да чак и потпуни ембарго на руске енергенте неће опустошити руску касу, јер што је више руских енергената искључено с тржишта, то ће њихова цена бити виша.