МАПИРАЊЕ ПОДРШКЕ ТРАМПУ: Демографска слика и анти-бели расизам

10:32 05.05.2016.

Од свих републиканскин кандита на председничким изборима у САД само Доналд Трамп има стварне шансе да победи. Који су разлози његовог успеха?

Уколико упоредимо мапу резултата републиканских унутарстраначких избора са мапом која показује формат гласања (примарни, или кокусни), видећемо да Трамп скоро увек побеђује тамо где је гласање најотвореније.

Друга ствар коју можемо да закључимо, јесте да, са изузетком Неваде и Аризоне, његова популарност не прелази границу старе Америке на Апалачима.

Трампову популарност, односно непопуларност у различитим државама САД-а одређују чиниоци везани за политичку културу и социјално-економска питања.

Трампово бирачко тело

Једна од главних одлика Трампа јесте чињеница да он привлачи бирачко тело које је раније било на маргинама Републиканске странке.

Анти-бели расизам

Демографска слика и пројекција изборних резултата у САД-у с њом у вези јасно говоре о постојању тешког политичког расизма. Анти-белог расизма.
Већ преко две деценије, Републиканска странка губи своје демографско упориште. Зашто? Зато што се проценат белог становништва у САД смањује. Али, какве то има везе? Не гласају само белци за републиканце? Да, мање-више само белци. Бело бирачко тело је једино које истински идеолошки подељено и у оквиру којег постоји озбиљна и неизвесна политичка дебата. Мањине, хиспаноси и црнци, јединствени су у свом гласу. Увек гласају против белог кандидата деснице. Код њих политичке дебате нема. Уједињени су у свом анти-белом расизму којег само правдају обландом политичке левице и наклоности идејама Демократске странке.

Иако ужива популарност и међу образованим становништвом, мањинама, женама, као и белим мушкарцима средњег образовања, бела радничка класа пропадајућих урбаних и полуурбаних центара представља његово најјаче упориште.

Ради се о људима који гаје највећу могућу одбојност према америчком политичком систему.

У ранијим случајевима, ово бирачко тело је гласало за демократе, али су се они у последње време у потпуности посветили мањинским становништвом и припадницима урбане „хипстерске“ субкултуре.

Ово објашњава чињеницу да је Трамп најпопуларнији међу регистрованим гласачима демократа који се овог пута одлучују да гласају за републиканце.

Други републиканци не могу да им понуде ништа.

Феномен ових „демократа за Трампа“ подсећа на ранију појаву „демократа за Регана“, сличан пример радничке класе која гласа за несистемског кандидата.

Једина разлика с ранијим случајем лежи у чињеници да је Трамп заиста анти-системски човек.

Зато се мапа подршке Трампу углавном подудара с мапом становништва које живи у економски тешком положају.

Уколико погледамо мапе сиромаштва и социјалне неједнакости у САД-у, видећемо, уз одређене изузетке, да су области у најтежој економској ситуацији склоне подршци Трампу.

Истим чиниоцем може да се објасни његов добар резултат у Тексасу.

Зато је Трамп победио у Мичигену, с полунапуштеним Детроитом, у Аризони, као и у индустријским центрима Нове Енглеске и држава Средњег запада (које су у нешто бољем економском положају, уз једнак удео припадника радничке класе у укупном становништву).

Срце Трампове Америке и улога политичке културе

Међутим, већина аналитичара се слаже да је најјаче Трампово упориште област Апалача. Овај културолошки регион Сједињених Држава се протеже од јужних обода Њујорка, до северне Албаме, Мисисипија и Џорџије, потезом истоимених планина. Апалачи се традиционално везују за сиромаштво и неразвијеност. Ради се о економски најзаосталијем делу Северне Америке у који спада велики део Пенсилваније, цела Западна Вирџинија, делови Кентакија, Тенесија, Вирџиније, Мериленда, Охаја, Њујорка, Џорџије, Алабаме и Мисисипија.

Сиромаштво у овом региону траје већ вековима, а на његове садашње размере највише су утицали пропаст рударства и шумарства тридесетих, и деиндустријализација седамдесетих, осамдесетих и деведесетих година двадесетог века.

Становништво које живи испод линије сиромаштва (у процентима)

Поменути чиниоци, заједно с културом граничара и пионирским духом првих европских насељеника, уз етничке одлике Шкота и Ираца, спојили су се у најбунтовнију политичку подкултуру САД-а, чији припадници цене агресивност, самосталност, мужевност и хвале егоизам снажног појединца. Треба напоменути да су први насељеници у ове крајеве дошли из бурних пограничних региона Шкотске, Ирске, и северне Енглеске.

Становници Апалача су се традиционално противили власти, својим равничарским суседима, а подржавали су снажне, популистичке, харизматичне политичаре. Данас је реч о срцу Трампове Америке.

Зато су становници економски напреднијег али аграрног Средњег запада, насељеног Немцима и другим деветнаестовековним досељеницима који су донели конформистичку политичку културу, склонији подршци другим кандидатима. Разлитичте политичке културе условљене су различитим етничким и историјским оквирима.

„МИНЕ“ ЗА ТРАМПА

Доналду Трампу после победе на унутарпартијским изборима у Индијани и повлачења његових главних страначких ривала Теда Круза и Џона Кејсика из трке за Белу кућу, недостаје само још званична номинација да би постао кандидат републиканца за председника СAД на изборима у новембру.

Трамп је остао једини страначки кандидат и све би било у реду да контроверзни богаташ ужива подршку републиканског естаблишмента, колико и своје партијске базе.

Сандерс: Остајем до краја

Кандидат за номинацију Демократске партије за председника СAД Берни Сандерс изјавио је после победе у Индијани да његова трка са Хилари Клинтон није завршена, „иако партијски естаблишмент мисли другачије“. Постоје мале шансе да Сандерсова победа угрози фавориткињу демократа која је већ обезбедила 92 одсто делегата потребних за страначку председничку номинацију. Сандерс је додао да неће одустати од кампање за председничку номинацију и да ће се борити за сваки глас.

Пошто то није случај, његова судбина кројиће се, по свему судећи, на републиканској конвенцији у једној од највећих „српских“ градова у СAД, Кливленду, у америчкој држави Охајо. Од 18. до 21. јула у Кливленду се очекује прави спектакл.

Трампу је потребна подршка још само 200 делегата, јер их је до сада прикупио 1.047, да би формално обезбедио председничку номинацију. Иако ситуација делује чисто, неизвесно је да ли ће Републиканска партија подржати контроверзног америчког бизнисмена у трци за првог човека СAД.

Трамп неће обезбедити потребан број делегата до идућег месеца, а естаблишмент се тешко мири с чињеницом да је човек без политичког искуства, први од времена генерала Двајта Aјзенхауера 1952. године, преузео Републиканску партију. Они не одустају од калкулација које би на републиканској конвенцији помрсили Трампу конце, па су и пре завршетка избора у Индијани заказали састанак, да би расправљали о кандидатури трећег лица на изборима.

И пре одустајања Кејсик је био слаб кандидат. Он је освојио само 10 одсто гласова, једином победом, и то у сопственој држави, па би тешко могао да парира Трампу.

Мада већина делегата у првом кругу гласања на Конвенцији у јулу мора да гласа према резултатима избора по државама СAД, они не морају да подрже и правила која су у интересу тог кандидата. Ситуација по Трампа била би још неповољнија ако ниједан кандидат не добије већину у првом кругу гласања делегата на конвенцији. У другом кругу трећина делегата, наиме, добија право да гласа по сопственој вољи, а у трећем практично сви могу гласати по свом нахођењу, без обзира на петходне изборе у државама СAД.