Pročitaj mi članakFrancuski predsednik Emanuel Makron je u okviru drugog samita „Krimska platforma“ pozvao učesnike da u odnosima sa Rusijom ne pokazuju slabost i da ne prave kompromis sa njom. Sa druge strane, kancelar Nemačke Olaf Šolc objavio je da je spremna nova vojna pomoć za Kijev.
„Русија је направила свој избор, без обзира на преузете обавезе. Не смемо да показујемо никакву слабост, никакву намеру да се постигне компромис, јер се ради о слободи за све и свја и миру на целој земљиној кугли“, изјавио је Макрон.
Француски лидер је, такође, уверио Кијев у дугорочну подршку.
Нова војна помоћ из Канаде и Немачке
Истовремено, немачки канцелар Олаф Шолц изјавио је да су Канада и Немачка усагласиле нови пакет војне помоћи Украјини, укључујући системе ПВО, муницију и минобацаче.
„Наставићемо да испоручујемо оружје. Нови пакет војне помоћи је спреман, а он укључује савремене системе ПВО, минобацаче, тоне муниције, уређаје за борбу против дронова, оклопна ремонтно-евакуациона возила“, изјавио је Шолц.
Русија је раније упутила протестну ноту земљама НАТО-а због испорука оружја Украјини. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров истакао је да ће сваки терет који садржи оружје за Украјину постати легитимна мета за Русију. Министарство спољних послова Русије саопштило је да се земље НАТО-а „играју ватром“ испоручивањем оружја Украјини.
Запад никада неће признати резултате референдума
Шолц је, такође, изјавио да западне земље никада неће признати резултате референдума о присаједињењу са Русијом који се одржавају на „територији Украјине“.
„Осуђујемо покушаје да се силом интегришу делови украјинске терироије. Наша порука је јасна: сви фиктивни референдуми или други покушаји да се измени држава или део украјинске територије никада неће бити признати“, нагласио је он, искључујући „преговарачка решења“ у будућности.
Русија је у фебруару ове године признала Доњецку и Луганску Народну Републику, а ДНР и ЛНР изразиле су жељу да уђу у њен састав. О жељи да постану део Русије саопштили су власти Херсонске и Запорошке области. Портпарол Кремља Дмитриј Песков истицао је да могуће одржавање референдума о уласку у састав Русије планови становника тих области, а не Русије.
„Кримска платформа“
Други самит „Кримске платформе“, организован на иницијативу Украјине, одржава се онлајн 23. августа. У њему учествује десетине земаља и међународних организација. Међу циљевима самита кијевске власти наводе дискусију о путевима за „деокупацију“ Крима. Портпарол председника Русије Дмитриј Песков окарактерисао је овај самит као антируски и крајње непријатељски догађај.
Крим је ушао у састав Русије у марту 2014. године, након референдума одржаног после државног преврата у Кијеву. За уједињење са Русијом гласало је 96,77 одсто бирача Републике Крим и 95,6 одсто гласача Севастопоља. Украјина и даље сматра Крим својом привремено окупираном територијом. Према речима председника Русије Владимира Путина, питање Крима је затворено.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 23, 2022
