Прочитај ми чланак

МАКРОН Европа сада као између два Светска рата, прети јој насилни национализам!

0

Француски председник је, уз упозорење да у Европи подељеној страхом, последицама економске кризе и повлачењем у националне оквире, може да се изроди надирање нечега сличног нацизму, предочио да "треба сачувати главу, бити паметан, знати како се одупрети, носећи демократску и снагу (француске) Републике", а то значи темеље демократије, људских и грађанских права.

Лидер Француске Емануел Макрон упозорава да Европи поново прети раздор због надирања насилног национализма као и између два светска рата.

Tanjug / AP Photo / Charles Platiau

Политичари и аналитичари у Европској унији су подељени око тога да ли је сасвим у праву француски председник који на то упозорава уочи обележавања стогодишњице победе у Првом светском рату.

У анализама се оцењује да је то последица неверице и разочарања широких слојева грађана у демократске снаге и владе које нису у стању да Европску унију извуку из још увек озбиљних криза, од „Брегзита“, илегалне имиграције, тероризма, неопоравка од економске кризе, па до немоћи да се види хоће ли бити ојачана зона евра као окосница ЕУ.

Многи мисле да је тачно да из свих тих разлога јачају екстремистичке, крајње десничарске снаге, да јесте видљива подела унутар држава Уније које не желе да више пренесу, или чак желе да делом врате пренесене секторе националног суверенитета на установе ЕУ да би одбранили идентитет, нарочито кад је реч о имиграцији, и националне интересе својих грађана.

Али се оцењује и да је јако тешко говорити да иза „популистичких“, како су обележени, владајућих политичких кругова посебно на истоку Уније или у Италији стоје неонацистичке или профашистичке снаге, замисли и програми, иако је чињеница да пољска, мађарска или италијанска влада делом не уважавају економска правила или владавину права.

Према истраживању Европске комисије, већина житеља ЕУ је задовољна животом у Унији, иако подвлаче да „Европа мора штитити своје грађане“.

А ни установе у Бриселу, ни политичари широм Уније не споре да велики страх међу грађанима посебно влада због горућег проблема илегалне имиграције и нејасноће како ће се европска 28-орица изборити с последицама глобализације и наново узбурканих светских односа, односно неће ли ЕУ из тога свега изаћи као губитник.

Макрон је данас кренуо у четвородневни обилазак места великих битака у Првом свеском рату, војних гробаља и споменика с видном жељом да се предочи каква катастрофа и трагедија за европске народе је био тај рат, што ће у Паризу 11. новембра и свету поручити на паради и свечаности заједно са вођама држава победница.

Француски председник је, уз упозорење да у Европи подељеној страхом, последицама економске кризе и повлачењем у националне оквире, може да се изроди надирање нечега сличног нацизму, предочио да „треба сачувати главу, бити паметан, знати како се одупрети, носећи демократску и снагу (француске) Републике“, а то значи темеље демократије, људских и грађанских права.

Међу оштрим критичарима политичара и владајући снага који само „описују стање“ и сву кривицу сваљују на „популисте“ и екстремисте, а зазиру да уђу у узроке нерешених криза и подела у Унији, је и познати уводничар француског листа Фигаро Иван Риуфол који ионако није наклоњен Макрону и који сматра да је у Европи реч о „побуни народа против утопија“.

Исто као и неки други коментатори, уводничар париског листа чак види исту црвену нит те „народне побуне“ у доласку на власт како америчког председника Доналда Трампа, тако и бразилског Болсонара, Орбана у Мађарској, Салвинија у Италији, а не одустаје ни од процене да је нешто слично био и референдум у Великој Британији о изласку из ЕУ.

У многим анализама се указује да су многе популистичке снаге дошле на власт не толико због њихових конкретних програма, већ из протеста због надмености потрошених устаљених политичких елита које су се смењивале деценијама на власти, а окореле су у корупцији, бирократским владавинама, непотизму… што се посебно видело у Италији, а сад и у Бразилу.

То доказују, како се примећује, порази некад историјских снага, попут социјалиста у Европи , али и проблеми и поделе унутар деснице, о чему сведоче и изборни неуспеси демохришћана и канцеларке Ангеле Меркел која је приморана да се делом већ сад повуче с власти, а то само слаби снаге које желе јачање Уније и за то нужни „немачко-француски мотор“.

Ангели Меркел замерају то што је одлуку, што је платила и губљењем власти, о отварању не само немачких, већ и граница ЕУ за хаотични улазак милион избеглица с блиског истока донела без икаквих консултација с партнерима у ЕУ, али ни у самој Немачкој.

Последица је нагли продор „популиста“ и екстремиста у Немачкој и целој Европи.

Сад је настало неко затишје пред буру, нове изборе за Европски парламент, збрка међу политичким снагама широм ЕУ и, како примећују неки аналитичари, канцеларка Меркел одлази с власти а нема нове генерације лидера у Унији који би се придружили Емануелу Макрону.

Француски председник јесте изнео планове за јачање зоне евра и установа Уније, уз став да ће будућа ЕУ бити устројена у „три круга“ и улазак нових чланица стављен на страну, а то је само делом наишло на подршку осталих у ЕУ и уздржаност Берлина.

У освртима медија и аналитичких института у Унији преовладава закључак да упркос популистичком и налету екстремиста, који су продрли у парламенте и власти и у донедавно стабилној Скандинавији, сада на столу за промишљање у ЕУ нема „ни дијагнозе, нити јасног плана за деловање да би се зајамчило да на крају превладају наша начела.