Прочитај ми чланак
( Адванце, Танјуг, BBC | AFP | Reuters | RT | Libya Herald | TIME | The Guardian | AP)
Након Египта и Туниса избили протести и немири у Либији: нападнути уреди Муслиманске Браће широм земље, атентати у Бенгазију.
Демонстранти у Либији запалили су просторије Муслиманске Браће након атентата на истакнутог политичког активиста. Абделсалам ал-Мисмари упуцан је и убијен јуче након што је излазио из џамије у Бенгазију. Демонстранти истичу како иза атентата стоје Муслиманска Браћа.
Нападнути су уреди странке Правде и Изградња – тј политичко крило МБ-а у Либији – у Бенгазију и у главном граду Триполију, преноси ББЦ.
Најмање 1.000 робијаша побегло из либијског затвора
Затвореници, већином осуђених због блажих прекршаја, побегло је током побуне и напада на затвор у либијском граду Бенгазију, саопштио је безбедносни званичник.
„У затвору ал-Куифија дошло је до побуне и напада споља. Побегло је најмање 1.000 затвореника. Специјалне снаге позвале су појачање, које је, међутим, добило наређење да не пуца у затворенике“, рекао је овај неименовани званичник за АФП.
Он је рекао да је међу затвореницима било оних повезаних са бившим режимом Моамера Гадафија али да је већина затвореника била осуђена за уобичајена криминална дела.
Неколико затвореника ухваћено је одмах након бекства.
Премијер Либије Али Зеидан потврдио је да је дошло до инцидента, али није рекао колико је затвореника побегло.
„Локални становници извршили су напад јер не желе затвор у близини својих кућа“, рекао је Зеидан и додао да су гранични пунктови обавештени о оном што се десило и да им је достављен списак имена бегунаца.
Зеидан је раније рекао да су гранични прелази с Египтом затворени, како би се спречило бекство убица истакнутог либијског активисте, адвоката Абдесалема Месмарија у петак.
Током јучерашњег дана у Бенгазију су такође убијени бивши пуковник ваздухопловних снага и високи полицијски званичник. Прошло су готово две године од бруталног убиства либијског вође Муамера Гадафија и рушења Џамахирије од стране локалних милитаната у сарадњи са НАТО савезом. Упркос томе, нове про-западне власти и даље имају великих проблема јер се бројне милитантне скупине не желе ставити под њихову контролу. Стање је нарочито лоше у источном граду Бенгазију, где је пре годину дана убијен амерички амбасадор Крис Стивенс. Од онда трају бројни сукоби и ликвидације истакнутих припадника нових снага безбедности.
Актуални протести – бар део њих о којима се говори у западним медијима – заправо су сегмент унутарполитичке борбе за превласт над нафтом богатом Либијом. Поједини законодавци побунили су се против све већег утицаја Муслиманске Браће у Либији. Нарочито се истакао заступник Абделсалам ал-Мисмари – који је јуче ликвидиран у Бенгазију.
Иначе Мисмари је био један од првих који су се укључили у организовање побуне против власти Пуковника Муамера Гааддафија и Зелене Револуције. Био је један од оснивача тзв. покрета „17 Фебруара“. Као и знатан број других пре њега (сетимо се генерала Абдула Фатаха ИОУНИС) који су међу првима стали на страну побуњеника, и он је сада изгубио живот од стране „Нове Либије“ којом и даље доминирају милитантне скупине, западни пословни интереси и корумпирана политичка класа која је – изгледа – такође спремна и на атентате како би дограбили што већу моћ.
У Триполију су нападнути уреди Муслиманске Браће, али и секуларне Алијансе Националних Снага. Прозори су поразбијани, а уреди опустошени. „Желимо да све политичке странке нестану“, рекао је у разговору за АФП један од демонстраната. Заиста иронично, ако се узме у обзир да демонстранти данас траже одлазак „политичких странака“ којих за време Гадафија није ни било. Наиме, либијска Џамахирија имала је посебан систем управљања у којем су кључну улогу имала народна вијећа, тј сами становници – о томе колико је тај пројекат директне демократије био успешан или није, рећи ће историја, јер пред Либијом – као и пред Египтом и Тунисом ових дана – можда предстоје још многа превирања.
Једноставно је немогуће очекивати да актуелни развој догађаја у Египту и Тунису неће имати утицаја на Либију. Ови напади на просторије Муслиманске Браће можда јесу само унутарполитичке превирање, но у сваком хаосу постоје и прилике за позитивне промене, а Либији свакако требају позитивне промене. Земља је након рата и стране аггресије 2011. остављена у хаосу. Једино на шта се обратила посебна пажња је што брже покретање извоза нафте, наравно, по „погодним“ уговорима за либијске „ослободиоце“.
Разне информације појављују се на интернету, па и оне да је у Бенгазију кренуо напад на камп покрета „17 фебруар“ те да се отима оружје. Као и обично када је реч о Либији, многе информације је готово немогуће потврдити јер страни медији и даље практикују медијску шутњу када је реч о стварним догађањима на терену у Либији.
Док расте криза у земљи, споменимо и то како се син покојног Муамера Гадафија, Саиф Ал-Ислам Гадафи и даље налази у „притвору“ у граду Зинтан. Управо тако, власти у Триполију још увек нису успеле да организују његово изручење у главни град Либије, камоли у Хашки суд. Зашто га милитанти тако дуго држе у Зинтану и не желе предати Триполију? Постоје бројне теорије, но једна од њих сугерише како неки мисле да је Саиф можда и једина особа која би у будућности могла ујединити Либију која је данас растргана по племенским, етничким, политичким, економским и свим другим интересима.
Једна ствар је сигурна – јако је мало оних становника Либије који су заиста срећни са стањем у којем се њихова земља данас налази. Незадовољство је на изузетно високом нивоу. Зелени покрет у Либији је 2011. војно поражен, али никада није идеолошки сломљен. Чињеница да је Саиф Гадафи и даље ван домашаја Триполија већ пуно говори.
Шта ће се догађати у наредном периоду у Либији, тешко је предвидети. Може се претпоставити како ће поједине утицајне политичке (али и милитантне) групе настојати да капитализује талас незадовољства Муслиманска браћа који се нагло шири северном Африком. Муслиманска Браћа без Египта као упоришта више нису она снажна сила која су били пре мање од месец дана када су им апетити порасли толико да су отворено хтели приграбити и Сирију.
Имајући у виду догађања у Египту, Тунису и Либији – може се слободно рећи како ова регија управо улази у нову фазу турбулентну с непредвидљивим исходима. Ништа што се дешава на простору северне Африке неће остати само у габаритима Северне Африке, у то можеммо бити сигурни. Сва ова догађања имају и географски далекосежне последице – од Бамака на југозападу, Могадиша на истоку, па све до Дамаска, Багдада, Анкаре и шире.
