Прочитај ми чланак
Аутор: Маја Орлић
Након што је 2011. Француска одиграла кључну улогу у уништавању Либије, наставља своју колонијалистичку политику. „Југ Либије постаје центар терористичких група, које се тамо снабдевају и организују. На северу, политички и економски центри су у опасности да падну под контролу џихадиста.
Морамо да реагујемо у Либији и мобилизујемо међународну заједницу.“, рекао је Ле Дриан, француски Министар одбране. Ле Дриан планира да француску колонијалистичку војску из Малија пребаци у Либију. Овој намери Ле Дриана успротивили су се Премијер Алжира Абделмалек Селлал и египатски Председник Ал Сиси, са образложењем да се интервенцијама до сада само погоршавала ситуација у Либији.
Погледајмо ситуацију из другог угла. Јасно је свима да највећу улогу у вођењу ратова имају Ционисти. Један од најпознатијих и најгорих Циониста – Бернард Хенри Леви има јак утицај на доношење одлука француске власти. Леви је био тај који је утицао на почетак рата против Либије, у којем је све време давао највећу подршку Мисрати. Несумњиво је да и сада Леви утиче на Министра одбране да ургира почетак нове интервенције у Либији. Посматрајмо само речи француског Министра. Он помиње југ Либије, који је познат по томе што су његови становници били најоданији Џамахирији. Племе Туарега, са југозапада Либије данас је одбило да подржи Мисрату и њене марионете у главном граду – Општи Народни Конгрес (ГНЦ). У последњим сукобима, који су за крајњи резултат имали огромне губитке у људству Мисрате, учествовала су и мања племена са југа земље.
Протеклих дана су борбе у Триполију редуковане. Мисраћани су изазвали конфликт у Тархуни, у којој су киднаповали 9 војника и одвели у Мисрату, након чега је дошло до сукоба између племена та два града. Војници „Либијске Зоре“, како себе називају Мисраћани, нису више присутни на главним раскрсницама, али је саобраћај знатно мањи од уобичајеног, услед страха да је ово само тренутно примирје. Само трећина продавница ради дуж Саwани пута, на коме су вођене најжешће борбе.
Лакше је снабдевање хлебом, али и даље су редови за гориво на бензинским пумпама . Струја нестаје „само“ 3 до 5 сати дневно, како пишу либијски званични медији, мада је истина да је нема 8 до 9 сати, и да нестаје у току дана. Школе су затворене, и Либијци не могу ићи на посао већ три месеца. Мисраћани, који су преузели власт у Триполију покушавају сада у својим медијима да представе Триполи као много бољи град након што су се Зинтанци повукли, али у свим је зебња да се Зинтан може сваког дана вратити. Племе Варшфане не престаје са обрачунима са пацовима у Триполију. У Бен Гаширу, Јанзуру и Најили могу се често чути експлозије.
Анархија влада и у Бенгазију, где су исламисти отели 25 војника, и убили 5 других. Ти војници су се придружили Калифи Хафтару како би одбранили цивилни аеродром. Као одговор на непрестане нападе Ансар ал- Шарије (исламистичке терористичке групе), војска Калифе Хафтара је поручила свим Либијцима који су уз радикалне Муслимане да се врате својим кућама, јер почиње велики напад на њихове позиције. Круже гласине да је Ансар ел-Шарија остала без муниције, те је Мисрата морала помоћи у снабдевању ових екстремиста. Мисрата је одувек била у сукобу са Калифом Хафтаром, те не чуди њена спремност да помогне непријатељу свога непријатеља.
