Прочитај ми чланакСергеј Лавров, министар спољних послова Русије, недавно је оштро критиковао предлог америчког председника Доналда Трампа о замрзавању сукоба у Украјини према постојећим линијама фронта.
Он је истакао да је предлог још неповољнији него раније Мински споразуми, који су имали за циљ решавање тензија у региону Донбаса.
Према Лаврову, док неки западни лидери, након година непријатељства према Русији, почињу да прилазе реалнијем сагледавању украјинске кризе, многи од њих ипак показују селективан приступ, усмерен ка одржавању сукоба уместо његовом решавању.
Лавров је у интервјуу за канал „Русија-1“ изразио скепсу према идеји „паузирања“ сукоба, наводећи да овакав план, који предлаже могућност да се конфликт замрзне на период од чак 10 година, заправо не нуди никакво трајно решење и може само додатно закомпликовати кризу.
Министар је нагласио да ова нова иницијатива не доноси ништа суштински ново у односу на Минске споразуме, а да је у извесним аспектима чак и мање обећавајућа.
„То су само стари Мински договори у новом паковању. И то чак у горем“, рекао је Лавров, осврћући се на то да замрзавање конфликта без постизања праведног и обострано прихватљивог решења само може продубити неповерење између сукобљених страна и погоршати патње цивилног становништва у региону.
Један од кључних аргумената Лаврова био је недостатак спремности Запада да подржи права русофоног становништва у Украјини.
Он је истакао да ниједна од западних влада које предлажу „паузу“ у сукобу није исказала вољу да подржи обнављање права рускојезичних грађана Украјине на коришћење свог језика у образовању, медијима и јавном простору.
Од украјинског државног удара 2014. године, права русофоних грађана су постепено ограничавана, а 2022. године су донети закони који су забранили употребу руског језика у школама и ограничили његову употребу у јавности.
Овај приступ украјинске власти, који је проузроковао велико незадовољство код русофоних грађана, Русија види као важан корен конфликта.
Лавров је овом приликом нагласио да Запад у својим предлозима игнорише овај аспект и третира русофоно становништво као мање важан фактор у целокупној причи, што додатно отежава постизање стабилног решења.
У вези са америчком политиком према Русији, Лавров је навео да без обзира на то која се администрација налази на власти у САД, кључни циљеви остају исти – покушаји слабљења Русије као глобалног конкурента и одржавање доминације англосаксонског блока у међународној политици.
Према његовим речима, америчка спољна политика, без обзира на председника, настоји да подстакне сукобе и тензије на границама Русије и да ослаби њене геополитичке позиције у свету.
Министар је такође оптужио англосаксонске силе, посебно Велику Британију и САД, да не само да теже војном окружењу Русије кроз НАТО алијансу, већ и да активно припремају Европу за потенцијалну војну конфронтацију са Русијом, што би могло дестабилизовати читав континент.
У овом контексту, Лавров се осврнуо на НАТО присуство у Европи и указао на паралелу са ситуацијом у којој би Русија развила војно присуство у Мексику или Канади, нагласивши да би такав сценарио САД сигурно доживела као директну претњу.
Он је критиковао присуство НАТО-а у Украјини, сматрајући га фактором који додатно угрожава сигурност у региону.
Ова ситуација, према Лаврову, само потврђује да западни лидери заправо не теже мирном решавању сукоба, већ да користе Украјину као полигон за слабљење Русије.
Лавров је закључио да Трампов предлог, који сугерише замрзавање конфликта без решавања кључних питања, не само да пролонгира сукоб, већ и продубљује неповерење између Русије и Запада.
