Прочитај ми чланак

Криза у Украјини нема везе са Украјином. Ради се о Немачкој

0

Украјинска криза нема никакве везе с Украјином. Реч је о Немачкој, а посебно о гасоводу који повезује Немачку с Русијом под називом Nord Stream 2 односно Северни Ток 2.

Вашингтон и Бела кућа виде гасовод као претњу свом примату у Европи и зато покушавају да саботирају пројект на сваком кораку. Унаточ томе, Nord Stream је напредовао и сада је потпуно оперативан и спреман за „полазак“.

Након што немачки регулатори пруже коначну потврду, започеће испоруке плина.

Немачки власници кућа и компаније имаће поуздан извор чисте и јефтине енергије, док ће Русија имати значајан подстицај њиховим приходима од плина.

То је wин-wин ситуација за обе стране.

Амерички политички естаблишмент није срећан због таквог развоја догађаја.

Не желе да Немачка постане овиснија о руском плину, јер трговина гради поверење, а поверење доводи до ширења трговине. Како односи постају све топлији, све се више трговинских баријера укида, ублажавају прописи, повећавају путовања и туризам, развија се нова сигурносна архитектура. У свету у којем су Немачка и Русија пријатељи и трговински партнери, нема потребе за америчким војним базама, нема потребе за скупим америчким оружјем и ракетним системима и нема потребе за НАТО-ом.

Такође нема потребе за обављањем енергетских послова у америчким доларима. Трансакције између пословних партнера могу се обављати у властитим валутама што ће сигурно изазвати нагли пад вредности долара и драматичан помак у економској моћи.

Зато се Бајденова администрација противи Норд Стреаму. То није само цевовод, то је прозор у будућност; будућност у којој су Европа и Азија зближине у велику зону слободне трговине која повећава њихову међусобну моћ и просперитет, а САД оставља извана. Топлији односи Немачке и Русије сигнализирају крај „униполарног“ светског поретка који САД надзире последњих 75 година. Немачко-руски савез прети убрзањем пада Суперсиле која се тренутно приближава понору. Зато је Вашингтон одлучан учинити све што може како би саботирао Nord Stream и задржао Немачку у својој орбити. То је питање преживљавања.

Тако Украјина избија у први план. Украјина је „оружје избора“ Вашингтона за торпедирање Норд Стреама и прављење раздора између Немачке и Русије.

Стратегија је преузета са прве странице Америчког приручника за спољну политику: Вашингтон треба створити перцепцију да Русија представља сигурносну претњу Европи. То је циљ. Морају показати да је Путин крвожедни агресор с темпераментом који диже косу на глави и којем се не може веровати. У ту сврху медији су добили задатак да изнова и изнова понављају: „Русија планира напасти Украјину“.

Оно што је остало неизречено је да Русија није напала ниједну земљу од распада Совјетског Савеза, те да је САД напао или срушио режиме у више од 50 земаља у истом временском раздобљу, те да САД одржава више од 800 војних база у земљама широм света. О томе медији не извештавају, већ је фокус на „злом Путину“ који је скупио око 100.000 војника дуж украјинске границе претећи да ће целу Европу гурнути у још један крвави рат.

Сва хистерична ратна пропаганда створена је с намером да произведе кризу која се може користити за изолацију, демонизирање и, на крају, цепање Русије у мање јединице. Права мета, међутим, није Русија, већ Немачка.

То подразумева да ће доћи до некакве провокације осмишљене како би се Путина потакнуо да пошаље своје јединице преко границе како би одбранио етничке Русе у источном делу земље. Ако Путин загризе мамац, одговор би био брз и оштар. Медији ће акцију представити као претњу целој Европи, док ће челници широм света осудити Путина као „новог Хитлера“. То је укратко стратегија Вашингтона, а цела продукција оркестрирана је с једним циљем; политички онемогућити немачком канцелару Олафу Шолцу да реализује Северни Ток 2 кроз коначни процес одобравања.

Агенција Блоомберг Неwс објавила свој сензационални и потпуно лажни наслов да „Русија напада Украјину“.

Оно чега се цео свет прибојавао – да ће у ноћи 16. фебруара у три часа по локалном времену руске снаге отпочети напад на територију Украјине – није се десило.

Можете ли видети узрок овоме? Видите ли како су све те неутемељене тврдње коришћене за притисак на немачког канцелара и део кампање која је била усмерена против њега?

Као што се могло очекивати, коначни ударац задао је сам амерички председник. Током конференције за новинаре Бајден је недвосмислено изјавио да,

„Ако Русија нападне… више неће бити Nord Stream 2.. Окончаћемо то.“

Дакле, сада Вашингтон одређује политику за Немачку???

Каква неподношљива ароганција!

Немачкаи канцелар био је затечен Бајденовим коментарима који очито нису били део изворног сценарија. Унаточ томе, Шолц никада није пристао отказати Nord Stream.

Шолц: Чланство Украјине није на дневном реду НАТО

Чланство Украјине у НАТО тренутно није на дневном реду Алијансе, а Русија је кључни фактор безбедности у Европи, рекао је немашки канцелар Олаф Шолц новинарима након разговора са руским председником Владимиром Путином. „Постоји чињеница, а она гласи: све стране знају да чланство Украјине у НАТО није на дневном реду“, рекао је немачки лидер на конференцији за новинаре, преноси Тасс. Он је додао да би у актуелној ситуацији „свако требало да се мало повуче“ и изјаснио да је против „војног обрачуна око питања које није ни на дневном реду“, поручио је Шолц.

Ако је Бајден мислио да може запрљати воду треће највеће економије на свету тако што ће Немачку сатерати у ћошак на јавном форуму ( конференцији за медије), погрешно је проценио. Немачка је и даље предана покретању Норд Стреама без обзира на потенцијалне сукобе у далекој Украјини. Али то се може променити у било ком тренутку. Уосталом, ко зна какве акције Вашингтон можда планира у блиској будућности? Ко зна колико су људских живота спремни жртвовати како би створили раздор између Немачке и Русије? Ко зна које је ризике Бајден спреман прихватити како би успорио пад Америке и спречио појаву новог „полицентричног“ светског поретка? Свашта се може догодити у недељама који следе.

За сада, Немачка мора да одлучи како ће се ствар решити. Хоће ли спровести политику која најбоље служи интересима немачког народа или ће попустити Бајденовом немилосрдном увијању руку? Хоће ли уцртати нови смер који јача нове савезе у евроазијском коридору или ће своју потпору бацити иза лудих геополитичких амбиција Вашингтона? Хоће ли прихватити кључну улогу Немачке у новом светском поретку– у којем многи нови центри моћи подједнако деле глобално управљање и где водство остаје непоколебљиво предано мултилатерализму, мирном развоју и сигурности за све – или ће покушати подупрети распаднути послератни систем који је очигледно наџивео свој рок трајања?

Једно је сигурно; Шта год Немачка одлучи, сигурно ће утицати на све нас.