Прочитај ми чланакРазорни утицај људи на природни свет на земљи, небу и у води приказан је у најновијем извештају Уједињених нација.
Милион животињских и биљних врста је пред изумирањем.
foto: flickr
Природа се уништава брзином коју до сада нисмо видели, а главни кривци су људи и наше све веће потребе за храном и енергијом.
Овај процес може да се заустави, наводи се у студији, али је за то неопходна „промена“ у свакој интеракцији људи са природом.
Извештај на ком је рађено три године, заснован је на 15.000 докумената. Документ је саставила група експерата Међувладине платформа за науку и политику о биодиверзитету и услугама екосистема (ИПБЕС), а има 1.800 страница.
„Сажетак“ за оне који доносе политичке одлуке објављен је на 40 страна и можда је најмоћнија „оптужница“ која сведочи о томе како су се људи опходили према планети која им је једини дом.
У извештају се наводи да је Земља одувек патила због људи, али да су се ове огреботине у последњих 50 година претвориле у дубоке ожиљке.
Светска популација удвостручила се од 1970. године, глобална економија је порасла четири пута, док је међународна трговина порасла десет пута.
Да би сви нахранили, обукли и имали електричне енергију, шуме су раскрчене запањујућом брзином, поготово у тропским подручјима.
Од 1980. до 2000. године нестало је 100 милиона хектара тропских шума – углавном због ширења фарми за узгој стоке у Јужној Америци и плантажа палминог уља у југоисточној Азији.
Од шума су горе прошле мочваре – само 13 одсто мочвара које су постојале 1700. године постојало је и 2000. године.
Наши градови су се брзо проширили, а урбана подручја се удвостручила од 1992. године.
Све активности човечанства убијале су врсте у природи више и брже него раније.
Процењује се да је тренутно угрожено око 25 одсто животиња и биљака.
Није познато какви су глобални трендови када су у питању инсекти, али опадање броја инсеката у неким подручјима је већ документовано.
Све ово указује на то да око милион врста може изумрети у наредних неколико деценија.
Стопа уништавања животињских и биљних врста већа је од десет до неколико стотина пута од просечне стопе у последњих десет милиона година.
„Документовали смо пад биодиверзитета и уништавање природе које је заиста без преседана, ово је потпуно другачије од свега што смо видели у људској историји у смислу стопе изумирања и обима претње“, каже Кејт Брауман са Универзитета у Минесоти која је координирала рад на извештају.
„Била сам заиста шокирана када смо саставили све и схватили колико су екстремни падови у смислу броја врста и онога што природа пружа људима.“
Процена такође открива да се тло уништава као никада до сада што је довело до ниже продуктивност на 23 одсто копнене површине Земље.
Наши незаситни апетити производе планине отпада.
Загађење пластиком повећало се десет пута од 1980. године.
Сваке године бацамо 300-400 милиона тона тешких метала, растварача, токсичног муља и других отпада у воде.
Шта је разлог кризе?
Аутори извештаја кажу да постоји много директних узрока кризе, али да је промена у начину коришћења земљишта основни узрок.
У ове промене спадају замене ливада њивама, крчење древних шумских подручја да би се прошириле плантаже и сеча дрвећа како би се добио простор за узгој усева. Ово се дешава у многим деловима света, посебно у тропским пределима.
Од 1980. године, више од половине забележеног раста пољопривреде дошло је на уштрб до тада нетакнутих шума.
Слична ситуација је и са животом у мору.
Само три одсто океана је било нетакнуто 2014. године.
Риболов је на највишем нивоу у историји, а 2015. године 33 одсто риба се ловило на неодрживом нивоу.
Скоро половина коралних гребена је нестала у протеклих 150 година.
Сила иза оваквог уништавања природе је растућа потреба за храном за све већи број људи на земљи, али и наш растући апетит за месом и рибом.
„Употреба земљишта се сада појављује као главни покретач колапса биодиверзитета, а 70 одсто пољопривреде везано је за производњу меса“, каже је Јан Лоранс из француског института за истраживање политика, ИДДРИ.
„Време је да се преиспита удео индустријског меса и млечних производа у нашој исхрани.“
Други кључни фактори су лов и директна експлоатација животиња, климатске промене и загађење.
Извештај закључује да ситуацију чини гором то што многи фактори делују заједно.
Изумирање у бројевима
Ризик од изумирања врста: Око 25 одсто врста изумире у већини група животиња и биљака које су посматране
Природни екосистеми: Природни екосистеми су у просеку пропали за 47 одсто у односу на најраније процене њихових стања.
Биомаса и бројност врста: Глобална биомаса дивљих сисара пала је за 82 одсто.
Природа за аутохтоне народе: 72 одсто индикатора које су локалне заједнице развиле како би пратиле промене у природи које могу да утичу на њихов начин живота, показује све лошију ситуацију.
Како ће изгледати будућност?
Све зависи од тога шта ћемо урадити.
Људи ће осетити последице промена у природи
Истраживачи кажу да ће губитак природе имати последице по људе.
Аутори су разматрали бројне сценарије за будућност – од оног у ком би људи наставили да живе као и до сада, до оних у којима су разматрали опције које су више засноване на одрживим праксама.
У готово свим случајевима, негативни утицаји на природу ће се наставити до 2050. године.
Једини сценарио који није водио у еколошку катастрофу је онај у ком дошло до „трансформативне промене“.
Шта „трансформативне промене“ заправо значе?
Извештај не говори владама шта да раде, али им даје поприлично јасне смернице.
Једна од значајнијих идеја је да се свет одврати од „ограничене парадигме економског раста“.
Они предлажу да државе престану да мере БДП као основну меру економског успеха и уведу свеобухватније мерење које би обухватило квалитет живота и дугорочне ефекте економије.
Истраживачи тврде да је традиционални појам „доброг квалитета живота“ подразумевао повећање потрошње на сваком нивоу. Ово се мора променити.
Они наводе да мора да се промени и политика давања финансијски субвенција којима се наноси штета биодиверзитету.
„Кључно је да владе престану да дају деструктивне субвенције, попут оних за фосилна горива и индустријски риболов и пољопривреду“, рекао је Ендру Нортон, директор Међународног института за животну средину и развој.
„То покреће пљачку земље и воде на рачун чистог, здравог и разноликог окружења од ког милијарде жена, деце и мушкараца зависе.“
Неопходно је заштити веће површине земљишта и вода. Посматрачи кажу да би под заштиту требало ставити трећину земљишта.
„Морамо ставити под заштиту половину планете до 2050. године, док би 30 одсто требало да буде заштићено до 2030. Године“, рекао је Џонатан Баили из друштва Националне географије (Натионал Геограпхиц Социетy).
„Затим морамо да обновимо природу и покренемо иновације. Само тако ћемо будућим генерацијама оставити здраву и одрживу планету.“
Да ли је ово горе од климатских промена?
Климатске промене су кључни фактор који утиче на уништење планете.
Ефекат стаклене баште су дуплирао од 1980. године, а температуре су у просеку порасле за 0,7 степени.
То је озбиљно утицало на неке врсте, ограничило им домет кретања и повећало ризик од изумирања.
Процене на светском нивоу кажу да ће, ако температуре у просеку порасту за два степена, око пет посто разних живих врста бити на ивици изумирања.
Тај проценат би могао да порасте на 16 посто, ако просечне температуре порасту за 4,3 степена.
„На листи узрочника пропадања биолошке разноврсности климатске промене су тек на трећем месту“, каже професор Џон Спајсер са универзитета у Плимуту.
„Оне су једна од највећих претњи за човечанство у блиској будућности. Шта то говори о узрочницима који су на првом и другом месту – начину на који користимо копно и море и директној екцплоатацији? Већ неко време је ситуација ужасна“, истакао је он.
Аутори извештаја надају се да ће њихов рад бити један од основних аргумената у борби против пропадања биолошке разноврсности као што је то био случај са извештајем Међународног тела о климатским променама (ИПЦЦ).
Шта ја могу да урадим?
Идеја о променама не зависи само од влада или локалних органа. Јасно је и да појединци могу да направе разлику.
„Знамо да је начин на који се људи данас хране често нездрав и по њих и по планету“, рекла је докторка Кејт Брауман, једна од ауторки извештаја.
„Можемо да будемо здравији ако користимо разноврсније дијете, са више поврћа. Такође, планета може да буде здравија ако гајимо храну на другачије начине“, додала је она.
Остали аутори верују да људи могу да праве разлику и кроз политику, као што је то могуће радити и када сте у улози потрошача.
„Можда је за друштво важније да више улаже у обновљиве изворе, а мање у угаљ“, рекла је докторка Ринку Рој Чоудури са Кларк универзитета у Масачусетсу.
„Како то да урадимо? Делањем појединаца, гласањем“.
„Уместо да чувамо енергију гасећи сијалице по куће, боље је да људи пробају нешто да ураде кроз политичке акције“.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
