Прочитај ми чланак
(novi-svjetski-poredak.com)
Барак Обама: „Сједињене Америчке Државе су напокон полако изашле из кризе, док Европа још тоне!“
Стопа убојстава у финанцијски уништеном источном дијелу града Ст. Лоуиса данас премашује национални просјек за чак седамнаест пута. Ово је највећи просјек у цијелом САД-у, а државни одвјетник Wиггингтон све успоређује с Дивљим Западом. Како је и полицији срезан буџет за додатних 33%, тешко је очекивати било какав напредак.
Неолиберални капитализам и приватни ФЕД, као и недавна рецесија и глобална криза утјецали су на све државе свијета, а управо је САД можда и најлошије прошао – уколико причамо о средњој класи. Изузев банкара, грађани су додирнули дно. Детроит је од града с највећим БДП-ом постао капиталистичка рушевина, а ништа боље није нити у Лас Вегас-у или Неw Yорк-у гдје људи живе у алтернативним насељима.
Амерички блогери већ се дуже вријеме баве овим питањем, а блогер Инвестмент Wатцх описао је цијело стање кроз 24 алармантна знака да све иде у кривом смјеру.
1. У Детроиту је чак 70.000 зграда напуштено или у рушевном стању
Градоначелник Даве Бинг је тако срушио око 6.700 опасних или напуштених домова, а нитко није нити покушао остварити њихову санацију. До данас се бројка тих некориштених зграда попела на невјеројатних 70.000, но нитко не размишља о могућем кориштењу за бескућнике већ је једина опција рушење.
2. Једна трећина површине Детроита (140 квадратних миља) је напуштена или некориштена
Одређени дијелови овог града тако изгледају као Чернобил, а очигледно је и да је економска катастрофа утјецајна попут нуклеарне. Становништво је пало за чак 25%, а очекује се још рапиднији пад.
3. Предграђе Пхоениxа прије кризе било је ;мека; грађевинских подузетника с цијеном од 90 долара по квадратном метру земљишта. Данас је цијена пала на свега 9 долара. Из тог разлога и у Аризони можемо видјети ;градове духова; који подсјећају на постапокалиптички СФ. Људи одавно живе у нељудским увјетима, шаторима, камповима или подземним жељезницама и не постоји иницијатива за другачије стратегије.
4. Чикаго затвара 54 јавне школе. Колапс буџета овог некад економски изнимно снажног града дошао је до аларма, па је једна од стратегија ;крпања; и гашење школа, што ће ученике усмјерити ка скупим приватним установама или школовању код куће.
5. Балтиморе ће само ове 2013. године имати прорачунски дефицит од 3.2 милијарде долара
Таква чињеница ипак не забрињава локалне челнике, па ће се обратити за баилоут службеној администрацији САД-а. На тај начин се дуг рјешава дугом, па стручњаци апострофирају да с обзиром на трошкове овај потез неће опоравити господарство града.
6. Стопа убојстава у финанцијски уништеном источном дијелу града Ст. Лоуиса данас премашује национални просјек за чак седамнаест пута. Ово је највећи просјек у цијелом САД-у, а државни одвјетник Wиггингтон све успоређује с Дивљим Западом. Како је и полицији срезан буџет за додатних 33%, тешко је очекивати било какав напредак.
7. Пропаст предграђа диљем САД-а
Статистика је неумољива, па је тако јасно видљиво како је у 91 од 100 највећих предграђа САД-а забиљежен велики пад запослености који би, уколико се ово настави, могао изазвати потпуни слом рубних дијелова града и окретање ка криминалу.
8. У посљедњих десет година држава Мицхиган остала је без 48% свих послова везаних уз производњу. Из тог разлога се повећање увоза убрзано повећава, па би до 2020. већи дио држава могао овисити искључиво о том аспекту што су поражавајуће бројке за тренутну администрацију.
9. Готово 50% све градске расвјете у Детроиту не ради
Број од 85.000 градских свјетиљки је данас преполовљен, из разлога што сиромашни дио становништва краде жице од бакра и препродаје их. То су очајни поступци, па градска власт ипак има дозу флексибилности иако нема новаца за надомјестак и поправак.
10. Ел Центро и Yума су досегнули стопу незапослености од 25%
То је изузев националног рекорда доказ како су приградска подручја у колапсу, што због одласка становништва, што због све снажније стопе криминала.
11. Преко 1.000 људи живи у тунелима под Лас Вегасом
Већ смо писали о оваквим случајевима, у којима се становништво истјерано из властитих домова све чешће одлучује на живот у импровизираним насељима.
12. Насилни злочини у Оакланду су се у прошлој години повећали за 23%
Уколико не бројимо самоубојства, број насилних злочина све је већи, а такав момент највидљивији је у Оакланду гдје су двије велике банде преузеле закон у властите руке. Тако је само у другој половици 2012. почињено чак 2.000 оружаних пљачки. Власт се не жели позабавити проблемом због недостатка финанција;.
13. У Оакланду је тијеком 2012. године чак 11.000 домова, аута и пословних мјеста опљачкано путем провала. То је само додатак на горе наведени податак, а математиком добивамо бројку од невјеројатне 33 пљачке свакога дана.
14. Јединица за антигангстерско дјеловање у Цхицагу броји свега 200 полицајаца
С обзиром на недостатак финанција, срезан је број ;ударних; полицајаца, па је тако данас омјер 200:100.000 с бројем полицијских службеника и криминалаца повезаних уз гангстерске скупине. Самим тиме је створено плодно тло за читав низ криминалних активности.
15. Број убојстава у Цхицагу тијеком 2012. једнак је броју убојстава у цијелом Јапану
Ништа боље није нити другдје, а просјек убојстава у Цхицагу сличан је онима у Салвадору, Руанди, Сиера Леонеу или Зимбабвеу.
16. Стопа убојстава у Флинту, Мицхиган, већа је од оне у Багдаду
Град величине Осијека којег је ;прославио; Мицхаел Мооре у прошлој години имао је 66 убојстава, што је у постотку већи број од најгорих свјетских пријестолница.
17. Да је Неw Орлеанс држава, био би други на свијету по стопи убојстава
Када се гледа постотак убојстава на број становника, овај разорени град био би одмах иза Белизеа. Овакви фрапантни подаци само су плод маћехинске стратегије Владе према потопљеном подручју.
18. Мексички нарко картели су протеклих година дјелатност у САД-у подигнули за преко 2.000%
У 2006. су мексички нарко картели пословали унутар 50 различитих градова у САД-у с потенцијалним падом, а већ 2010. искористивши економски колапс господаре у чак 1.286 градова. Данашња бројка је непозната и питање је само колико је овај постотак додатно нарастао.
19. Два милијуна становника Неw Yорка живи на боновима за храну
Бројка је 2007. године била на нешто мање од милијун, данас је нарасла на преко два милијуна. То је непосредни доказ да је многима вода дошла ;до грла;.
20. У прошлој години број бескућника у НY-у повећао се за 19%
Додатни проблем је то што ова бројка расте из године у годину, без потенцијалног пада и рјешења за ситуацију. Подземне жељезнице тако постају све логичније рјешење за очајне Американце.
21. Свако треће дијете у САД-у живи без оца
Осим финанцијске пропасти, САД-ом се шири и обитељска криза. Готово половица бракова завршава разводима, а највише за све испаштају дјеца. Родитељи често посежу за самоубојствима или одласцима у затворе. 22. 45% све дјеце у Миамију живи на рубу глади
Африка је свима појам оскудице, но таква пракса све ближа је и у самом САД-у. Сиромаштво у најранијој животној доби једносмјеран је пут ка криминалним дјелатностима.
23. У Цлевеланду изнад 50% дјеце живи у потпуном сиромаштву
Још један од градова гдје дјеца плаћају данак банкарским поигравањима. Живот без обитељи, хране и крова над главом постаје стварност.
24. Детроит је најсиромашнији град САД-а, а чак 60% све дјеце нема нити два оброка на дан
За крај је остављен најдраматичнији примјер. Некада најбогатији град постао је најсиромашнији, људи живе у шаторима и питање је дана када ће ескалирати насиље.
Банке бациле САД на кољена Живот у подземљу и шаторима, разорене обитељи и самоубојства као резултат деложација
Иако се многи аналитичари на прст кривње уперен према банкама ваде на чињеницу да су ;људи сами потписивали такве уговоре који су узрок деложацијама;, одговор је далеко дубљи. Власт отворено симпатизира путем закона и онемогућавања заштите грађана, па се догађају случајеви када банке узимају некретнине чак и када је дуг готово отплаћен. Унаточ томе што су многе банке и инвестицијске куће директно одговорне за кризу несавјесним пословањем, мало су или никако кажњене.
Готово невјеројатне бројке објавили су бројни блогери и британски Тхе Даилy Маил, а тичу се све већег броја Американаца који из више разлога, најчешће банкарских деложација, селе и дословно живе у напуштеним тунелима подземних жељезница, шаторским градовима или пак у природи, далеко од модерне цивилизације.
Живот у подземљу
Три града која се тренутно истичу по животу у подземљу су Лас Вегас, Њу Јорк и Канзас Сити. Тунелски људи, како су прозвани у медијима, живе под улицама великих градова и унаточ објавама како је рецесија ствар прошлости све је већи број бескућника. Дистопијска СФ литература је тако реалност, без обзира што Земљу није задесила апокалипса. Кампови у подземљу Кансаса су се суочили и с новим проблемима јер их полиција настоји уништити због несигурног околиша.
Локалне власти пак етикетирају становнике насеља као запуштену сиротињу која живи у смећу и прљавим пеленама. С обзиром да су пелене збиља и пронађене, то је још један доказ очаја јер су обитељи присиљене одгајати дјецу у том мрачном окружењу. Претпоставка је да у тунелу само под Кансасом живи преко 1.000 људи, а град унаточ агресивном наступу није омогућио никакав други смјештај.
Људи кртице и тролови живе у мраку, влази и глади
Нити под Лас Вегасом није боље. Тамошњи лабиринт тунела дуљине око 200 миља дом је за 1.000 људи који су названи ;Троловима;. Бунгалови, шатори и кревети најбољи су опис овог пребивалишта. У Неw Yорку је пак у тијеку опћа мобилизација полиције у жељи да се људе потјера из оваквих подземних настамби. Људи кртице због тих разлога не живе у организираном подземном друштву већ одвојено, самотно и скривено.
НЈ Пост је писао о тим просторијама. Њихов свијет је препун текућине, уских простора, схизофрених сусједа, глади, врућине и хладноће. У прехрани се ослањају на остатке из ресторана и смеће, а број им је у протеклој години нарастао за чак 19%. Тунели су све попуњенији и настаје строжи режим примања у овакве заједнице у мјестима гдје постоји организирана структура и управљање.
Шаторски градови; постали стално пребивалиште
Они који нису пронашли своје мјесто у подземљу, живе у далеко већим и организиранијим ;шаторским градовима;. Ови типови насеља су прије годину, двије били у центру медијских збивања, да би данас сукладно с пропагандом економског опоравка; били у потпуности игнорирани. Насеља се рапидно повећавају, а и све су стабилнија јер житељи немају дугорочне планове о одласку.
Шаторски градови; данас су еволуирали и становници све чешће граде и дрвене или монтажне куће, а локалне власти се против тога боре с недостатком грађевинских дозвола и рацијама. Процјена је да преко милијун дјеце школске доби немају кров над главом, што је пораст од невјеројатних 57% наспрам 2007. године. Но, и овдје су бескућници успјели доскочити органима власти.
Номадска аутомобилска насеља траума за дјецу
Тако је све присутнији и нови формат градова са стотинама камп кућица и возила паркираних у природи. Људи су посљедње новце ;из чарапе; утрошили у старе комбије, аутомобиле и камп кућице те су након деложација одлучили живјети у оваквим номадским насељима. Социолози и психијатри сматрају како на тисуће дјеце одраста у посве новим увјетима што ће се у будућности одразити на слику Америке у цјелини.
Вршњаци ми се смију након што чују да живим с татом и браћом у комбију, па ме је срамота тако што и признати. Срећом, па ме не задиркују, а и то је ионако само живот и чинимо оно што чинимо. Можда нисмо дио вашег свијета, али не сматрам то злостављањем;, изјавио је у интервјуу дјечак под именом Аустин Метзгер, који се школује у очевом комбију уз браћу, гдје су завршили након отказа и мајчине смрти.
Затвори и самоубојства као посљедња опција
Из тог разлога су учесталија и криминална дјела која на концу одвајају обитељи, па родитељи неријетко завршавају у затвору, а дјеца у домовима. Стручњаци наводе да је понекад чак и такво уништавање нуклеуса најбоље рјешење у очајној ситуацији. Данас је у америчким затворима невјеројатних 25% свих свјетских затвореника, а шокантна чињеница је како је трећина од тог енормног постотка у затвору због проблема с плаћањем дугова.
Завршни акт очаја који понајвише забрињава стручњаке је самоубојство. Међу мушкарцима САД-а ово је седми узрочник смрти уопће, а катастрофалне пропорције овај тренд поприма након што се закључило да је на трећем мјесту узрочника смртности код младића од 15-24 године. Самоубојство због ПТСП-а је на другом мјесту док је новац на првом. Крајњи проблем је ипак то што медији и знанствена заједница и даље не проматрају ширу слику овог ;монетарног насиља;.
Узроци су банке под протекцијом власти
Иако се многи аналитичари на прст кривње уперен према банкама ваде на чињеницу да су ;људи сами потписивали такве уговоре који су узрок деложацијама;, одговор је далеко дубљи. Власт отворено симпатизира банке путем закона и онемогућавања заштите грађана, па се догађају случајеви када банке узимају некретнине чак и када је дуг готово отплаћен. Унаточ томе што су многе банке и инвестицијске куће директно одговорне за кризу несавјесним пословањем, мало су или никако кажњене.
Терет су из тог разлога платили грађани, а банке су се још додатно окористиле ситуацијом те су узеле и стварне вриједности, попут некретнина. Паралелно држава улаже огромне количине новца у готово небитне ствари, без праве бриге о угроженим грађанима. Микро примјери макро ситуација су тако ескалирали у дуготрајном ПТСП-у за милијуне младих који одрастају без крова над главом и родитеља, а будућност ће показати колика је заправо дубина ове очајне ситуације и постоји ли шира слика због које се све догађа.
