КРИТИЧАН ТРЕНУТАК — чека ли планета новог Гаврила Принципа

0

Колико је данашње време слично оном пред почетак Првог светског рата, а колико се од њега разликује?

Бројни сукоби у свету, од којих неки прете да прерасту у глобални сукоб, успоравање глобализације, изолационизам и кидање трговинских веза и уговора, ограничавање имиграције и многи други разлози наводе бројне интелектуалце да закључе да данашњи свет подсећа на онај пред Први светски рат.

© Wikipedia/ јавно власништво

На опасност од глобалног сукоба већ раније су упозоравали немачки нобеловац Гинтер Грас и папа Фрања, а извештај Џоша Фајнмана, главног економисте једне од највећих светских инвестиционих компанија „Дојче асет менаџмента“, који је објављен почетком године, каже да би свет могао да се наредних деценија нађе у фази успоравања и кочења глобализације. То није ништа ново и слично је ономе што се догађало у годинама које су претходиле Првом и Другом светском рату, као и Великој депресији.

Да је глобализација цикличан процес, говоре многи историчари и економисти — Бранко Милановић, Нил Фергусон, Дени Родрик, Фред Бергстен и други. Они објашњавају да атмосфера у данашњем свету наликује оној која је настала у годинама пред Први светски рат, када је први талас глобализације, који је почео средином XIX века успорен и готово закочен сврставањем држава у чврсте и супротстављене политичке и војне савезе, ограничавањем трговине и имиграције у државе „Новог света“ — САД, Канаду, Аустралију, Аргентину… у које је у том, првом периоду глобализације, емигрирало преко 60 милиона Европљана.

О овом питању највише расправа било је на стогодишњицу почетка Великог рата, пре три године. Тада је професорка на Универзитету „Кембриџ“ Маргарет Макмилан говорила да је Први светски рат почео убиством надвојводе Франца Фердинанда у Сарајеву, а да би се Блиски исток могао сматрати савременим еквивалентом тога. И тако западни интелектуалци три године чекају на новог Гаврила Принципа који би био окидач новог глобалног сукоба великих сила.

Међутим, аналитичар београдског Института за европске студије Александар Гајић каже да између атмосфере пред Први светски рат и времена у коме живимо постоје сличности, али и разлике.

Постхладноратовску епоху, од пада Берлинског зида до данас, карактерисао је недостатак идеолошке поларизације, што подсећа на време пре 1914. Само једна сила била је баштиник неолибералне идеологије, док су јој се друге приклањале, каже Гајић.

„Сада се ствар вратила на терен реалполитике, геополитичких односа, позиционирања на одређеним територијама, борбе за ресурсе, за престиж. Видимо да се формирају нова савезништва, нови односи, нове поларизације моћи, да из униполарног света ствари иду ка мултиполарном“, објашњава Гајић.

Још не постоје обриси јасних и чврстих савезништава који би повукли механизам који угроженост једне силе повлачи савезништвом других, какав је био случај пред 1914. Међутим, видимо да је након јењавања светске економске кризе Америка одлучила да своје позиције брани тако што ће у различитим регионима покушати да заузме што повољније позиције, додаје Гајић, тако што се бави кризним менаџментом.

Садашњи тренутак Гајића више подсећа на период пре почетка Великог рата, када је постојао читав низ регионалних криза узрокованих жељом европских држава да заузму што боље позиције у свету („Јагма за Кину“, „Јагма за Африку“, мароканска криза, аустроугарска анексија БиХ…), које су претиле да велике силе увуку у глобални сукоб, али су оне на различите начине покушавале и избегавале коначни обрачун.

Тридесете године прошлог века такође су период на који савремено доба подсећа, каже Гајић и наводи пример шпанског Грађанског рата у који су биле умешане све силе које су се нешто касније поларизовале и окренуле једна против друге.

Биполарна структура света распала се са падом Берлинског зида, каже писац Мухарем Баздуљ, а данашњи свет, као и уочи Првог светског рата нема, како каже, јасну структуру, једину коју памте данашње генерације.

„Оно што је ту занимљиво и о чему би се могло нијансираније расправљати јесте да је један од најнепредвидивијих фактора у данашњем свету управо Северна Кореја, која је остала као једна врста атавистичког рудимента тог света који је суштински пропао са Берлинским зидом. Чини ми се да је тај моменат једног геополитичког нереда у том смислу највећа сличност“, каже Баздуљ.

Разлика је у томе што, како наводи, само искуство Првог светског рата тера најмоћније светске политичке актере да буду опрезнији и да се не залећу. На известан начин, данашња ситуација на Блиском истоку заоставштина је Првог светског рата, јер политичка подела која на том простору важи данас сачињена је споразумом Сајкс—Пико из 1916, а на пољу идеја Први светски рат изнедрио је идеју антиколонијализма, каже Баздуљ.

Свест колонијализованих народа о националном и политичком ослобођењу није била развијена, али када су се бројни војници из колонија придружили својим господарима на европским бојиштима, та свест је почела да се артикулише. После Другог светског рата долази до ослобађања од колонијализма за какав смо до тада знали, каже Баздуљ.

„Не треба заборавити да се та врста колонијализма која је некада постојала, која је била отворена и транспарентна, данас претворила у другу врсту економског израбљивања и ми данас поново имамо једну врсту света у коме нема праве равноправности“, каже Баздуљ.

Као битну разлику од времена пре једног века, Баздуљ наводи, цитирајући француског мислиоца грчког порекла Корнелијуса Касторијадиса, неспособност артикулације нових идеја савременог света и рециклажа старих идеја, које рециклиране и премештене у нови контекст више личе на гротеску или травестију. Или баш као у чувеној и често цитираној Хајнеовој мисли да оно што се први пут игра као трагедија, идући пут игра се као фарса, каже Баздуљ.

„Зато нам често данашњи људи који перпетуирају неке идеје које су превазиђене делују фарсично. Е сад, какве то има везе са ситуацијом о којој причамо? Вероватно је, да би се ситуација заиста променила набоље, била потребна и нека врста идејне револуције која би могла, на известан начин да послужи као линија водиља. И ми смо у овим разним покретима у Шпанији, САД и Грчкој, видели да међу великим бројем људи у свету постоји свест да ситуација не ваља, али још нисмо видели да је неко артикулисао прави начин да се то мења“, каже Баздуљ.

Криза идеја која данас влада тако испада као најважнија разлика у односу на период пред Први светски рат. Те идеје, нова уметност која је настала у годинама пред трагедију, одржали су свет у животу. Уместо да се питају када ће се и где ће се појавити нови Гаврило Принцип, европским интелектуалцима је боље да размишљају због чега нема лепоте идеја и стваралаштва који, на концу, спашавају свет од пропасти.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!
Подели:

9 коментара “КРИТИЧАН ТРЕНУТАК — чека ли планета новог Гаврила Принципа

  1. Спира каже:

    треба се добро познавати историја оног времена да би се сватило зашто је била потребна варница да избио први светски рат. Све се врти око Ватикана .. ратоборна осећања Пија X су била јасно изражена већ1913. Нема ничег изненађујућег у вези овога када узмемо уобзир инспираторе римске политике.“Шта су Хабзбурзи требали учинити? Казнити Србију, православнудржаву. Углед Аустро-Угарске, ових Хабзбурга који су, са Бурбонима Шпаније били последње присталице језуита, а поготово углед престолонаследника, Франца Фердинанда, њиховог човека,био би силно увећан. За Рим, ово питање је било од готово верског значаја; победа католичке монархије над Царизмом би се могласматрати победом Рима над расколничким Истоком”. Ипак, ствар се растегла кроз 1913. годину. Али, 28. јуна 1914,надвојвода Франц Фердинанд је убијен у Сарајеву. Српска владаније имала ништа с овим атентатом почињеним од стране грађанинаАустро-Угарске, који је заиста био Србин, али је деловао у локалној босанској патриотској организацији. Ипак то је био савршенизговор за цара Фрању Јосифа да започне с непријатељствима.

  2. Спира каже:

    Зашто се скривају резултати аутопсије . Гаврило Принцип је испалио два метка . Фердинад је погођен са два мета , његова драга са трећим. Поћорек погођен у руку са четвртим метком . Пети метак погодио ауто.. Ко је испалио остала три метка ???

    Иначе на Фердинандову гамилију извршено је још 5 атентата.

  3. VUCICEV BEOGRAD каже:

    Nama treba vise pravih ljudi i strucnjaka poput Aleksandra Vucica da mozemo brze napred.

    1. Ћирко каже:

      А, у којој области је стручан тај твој „прави човек“?

    2. Stevan-Vd каже:

      U oralnoj, uskoro sprema magistarski rad iz te oblasti.

  4. EUInformer2 каже:

    Zaslužili smo dobar signal

    Šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević izjavila je da ne postoje ni tehničke, ni političke prepreke da Srbija do kraja predsedavanja Estonije EU otvori tri nova poglavlja.

    „Spremni smo. Pripremili smo pregovaračke pozicije i predali ih državama članicama. O tome se sada razgovara. Ne vidim da postoji bilo kakav problem“, rekla je Miščević za današnje Večernje novosti koja od ponedeljka u Briselu nastavlja posredničku misiju.

    Reč je o oblastima 6 (pravo privrednih društava), 30 (ekonomski odnosi s inostranstvom) i 33 (finansijske i budžetske odredbe).

    „Države članice do sada nisu imale bilo kakvu zamerku. Nisu nam tražile dodatna razjašnjenja. Sve je sada stvar tehnike“, rekla je Miščević.

    Radna grupa za proširenje je od povratka s odmora već dva puta razmatrala napredak, pre svega po oblastima 6 i 33, ali ni 30 nije zaboravljeno.

    Neka od ovih poglavlja bi mogla da budu otvorena u oktobru, mada su realniji izgledi da to bude u decembru, prema najavama iz Estonije, pišu Novosti.

    1. Игор каже:

      Лајковац: Авганистанац претукао рођаку, па је избацио кроз прозор Центра за азиланте

      Лајковац – Избеглица из Авганистана Р.Х. (37) ухапшен је због напада на своју рођаку коју је на крају избацио кроз прозор у Центру за смештај азиланата у Боговађи код Лајковца.
      Како сазнаје „Блиц“, лајковачка полиција је лисице ставила Авганистанцу који се најпре посвађао са својом 22-годишњом рођаком, ударио је неколико пута и онда избацио кроз прозор објекта у Боговађи, некадашњег одмаралишта београдског Црвеног крста, у којој су већ неколико година смештени тражиоци азила који пролазе кроз Србију.
      Девојка је од удараца и пада кроз прозор задобила тешке телесне повреде, збринута је у болници у Ваљеву и ван животне опасности је. Р.Х. је задржан у полицијском притвору и против њега ће бити поднета кривична пријава.

      Де мало реци својој браћи да се уљуде.

    2. Stevan-Vd каже:

      Tog obrezanog Avganistanca poslati na 6 – mes. u Padinsku skelu …grupna soba , pa posle ponoći “ grupnjak“ dok mu ne razvale žutaru.

    3. Simerijanac каже:

      Руско вакумско оружје, познатије под именом “ тата свих бомби „.

      https://www.youtube.com/watch?time_continue=6&v=S2FGA3Z-oYM

Коментари су затворени.