Pročitaj mi članak

Kristijan Šmit uporedio sebe sa austrougarskim carem Franjom Josifom

0

Visoki predstavnik Kristijan Šmit u intervjuu za bh. izdanje Večernjeg lista kazao je kako cilj izmjena Izbornog zakona i Ustava FBiH, koje je nametnuo u izbornoj noći nije da budu od koristi samo jednom narodu već su osmišljene kako bi se omogućilo uklanjanje političkih blokada.

“Ја сам рационални Немац. Прво, треба нам бити јасно да нећемо створити рај у БиХ. Друго, Хрвати нису тотално потиснути. Треће, и Бошњаци овде живе и треба да живети. Ја бих се радовао да сви они који виде неке предности или мане о томе разговарају.

Цар Фрања Јосиф, који је владао овде, једном је рекао: „Био сам добар владар ако су сви моји народи подједнако незадовољни“

У овој земљи једноставно се много прича около, а мало се доносе одлуке. То вам могу рећи из свог искуства овде. Цар Фрањо Јосип који је владао овде једном је рекао: “Био сам добар владар ако су сви моји народи подједнако незадовољни”, казао је Шмит.

Високи представник нагласио је како би се све стране у Босни и Херцеговини требале више потрудити на постизање консензуса око важних питања.

“Рекао сам да одузимам могућности за блокаде и то се односи и на могућности које би користила и хрватска страна. А мислим да се при постизању консензуса морамо одмакнути од принципа наметања вета и више се оријентисати на постизање договора.

Дакле, о питањима у којима постоји могућност да се донесе заједничка одлука, о њима треба заједнички одлучити, а само тамо где је заиста реч о националном интересу мора се одлучивати према посебним правилима. И морамо дефинирати те интересе, можда то понекад нису интереси који се тичу целе етничке скупине, већ неки сасвим други интерес”, оценио је Шмит.

По његовим речима, отворена питања у Босни и Херцеговини требају да се решавају међусобним разговором унутар земље.

“Ја нисам присташа Дејтона 2, неког састанка у некој авио бази у којој ће се састати неки људи који мисле да познају конкретне интересе дотичног становништва. Ја се надам и заговарам то да људи овде буду више спремни да воде рачуна једни о другима, чак и у смислу уставне позиције.

Верујем да ово сад није довољно, али треба видети што се може поједноставнити. Имамо толико компликована правила да она једноставно позивају да их не поштујете. Треба сести и разговарати о проблемима, решавати их унутар БиХ.

Осим тога, Дејтон 2 више би рефлектирао интересе земаља учесница него саме БиХ. Дејтонски споразум био је неопходан јер је био рат и требало га је зауставити, али Дејтон више не даје све одговоре на питања нове генерације у овој земљи.

Ми морамо нешто направити за ову и следеће генерације – поручио је.

Шмит сматра како европски пут Босне и Херцеговине може бити циљ око кога ће се окупити све стране.

“Свакако бих волио да у следећим месецима затражимо од ЕУ да БиХ добије статус кандидаткиње за чланство. Ја знам да у БиХ није све најбоље, али сматрам да нам је потребан политички сигнал и за младе, треба им дати перспективу да остану овде. Мислим да је та порука јако важна”, казао је високи представника.

Додао је како Европска унија не би требала о регији говорити као о проблематичном простору, већ да би требало јасно казати да је западни Балкан део Европе.

“Ако желимо сигурносно, економски и енергетски стабилну Европу, морамо сарађивати и с овом регијом. И у нашем је интересу да имамо ове земље унутар ЕУ. Некоме попут БиХ треба и помоћи мало више у томе, али не могу пристати на то да оставимо овде неки празан простор који ће попунити неки други изван Европе.

Ово није никаква игра хоћу ли БиХ у ЕУ. Ово је постало геостратешко питање, а многи су то превидели – закључио је Шмит у интервјуу за бх. издање Вечерњег листа.