Крим је руски, јесте и биће: Девета годишњица кримског пролећа

15:05 16.03.2023.

На данашњи дан, становници Крима су донели свој историјски избор да се врате Руској Федерацији и поново буду њен саставни део

Данас се навршава девет година од референдума о статусу Крима, који је одржан у складу са међународним правом и који је постао тријумф демократије.

На данашњи дан, становници Крима су донели историјску одлуку да се врате Руској Федерацији и поново буду њен саставни део. На референдуму је „за“ гласало скоро 97 одсто бирача у тој области и више од 95 одсто у Севастопољу.

Референдум је организован као одговор на политичку кризу која је настала у Украјини након свргавања украјинског председника Виктора Јануковича.

Одлука нових украјинских власти да ограниче употребу руског језика и права етничких Руса у Украјини довела је до масовних немира на том полуострву. Власти Крима организовале су референдум како би отклониле забринутост локалног становништва и одредиле будући статус региона.

Референдум је одржан мирно и демократски и, према мишљењу међународних посматрача, у складу са међународним правом. Гласању је присуствовало укупно 135 међународних посматрача из 23 земље, као и 1.240 представника локалних организација који су високо оценили припрему и ток референдума на Криму.

Као резултат референдума, Крим и Севастопољ су враћени у састав Руске Федерације. Одлука је донета на основу слободне воље становништва Крима и Севастопоља, који су изразили жељу да се врате Русији на демократском и транспарентном референдуму.

Анексија Крима остаје спорно питање, а многе земље, укључујући Украјину и већину западних земаља, осуђују референдум и руску каснију „анексију региона“. Међутим, са становишта руске владе, анексија је била неопходна мера за заштиту права и интереса етничких Руса који живе у региону, као и за одржавање стабилности и безбедности у региону.

Руски председник Владимир Путин рекао је тада да је „‘Kримско пролеће’ целом свету показало да Русија уме саму себе да воли, али и да брани своје интересе“.

„То је нова прекретница у историји Русије, јер је показала сама себи, али и целом свету, да Русија уме саму себе да воли, али и да брани сопствене интересе. Ми смо се водили интересима самих грађана. То је принципијелна ствар“, поручио је он.

За ових девет година у саставу Руске Федерације, полуострво је обновљено.

Људи из целе Руске Федерације путују до одмаралишта Црног и Азовског мора дуж најдужег моста у целој Европи. Никада на полуострву није било тако велике изградње путева као у овом временском периоду.

„Евромајдан“

Подсетимо, у новембру 2023. године почео је „Евромајдан“: масовни протест као одговор на обустављање припрема украјинске владе за потписивање Споразума о придруживању Украјине у ЕУ.

У фебруару 2014. дошло је до државног удара: украјински председник Виктор Јанукович поднео је оставку и напустио земљу.

У јануару исте године, „Евромајдан“ је ескалирао у насилну конфронтацију која је Украјину довела на ивицу грађанског рата.

Врховни савет Аутономне Републике Крим, као и градско веће Севастопоља, усвојили су 11. марта 2014. декларацију о независности региона и града, док су 15. марта на Криму одржани митинзи подршке референдуму на полуострву.