Прочитај ми чланакЗваничник турске владе изјавио је да Путин не иде на побједу у Украјини, већ на „нову велику нагодбу са Западом“, с циљем да наново испреговара равнотежу снага између Москве и Вашингтона.
Инфраструктура петнаест већих и неколико мањих градова оштећена је у данашњим руским ударима. Најбољи преглед дат је овде, под насловом Русија почела озбиљно ратовати.
Вјероватније је, међутим, да је у питању завртање руке због напада на Кримски мост. Да Кремљ ове нападе сматра дијелом рата, они би се наставили и појачали док Украјина на кољенима не буде молила да се преда. Досад нема назнака да је Кремљ спреман да учини неопходно да се сукоб оконча прије него што прерасте у општи сукоб са Западом.
Руска копнена интервенција вјероватно никад није ни била неопходна за заустављање украјинског напада на Донбас. Кремљ је могао уништити цивилну и војну инфраструктуру у Западној Украјини и непрестано изводити нападе док се Украјина не потчини или не буде уништена. Сукоб је могао трајати седмицу дана без иједне руске жртве.
Кремљ је, пак, изабрао копнено тактизирање у источној Украјини. Од почетка је било очигледно да је у питању груба грешка чија спорост омогућава Вашингтону да развуче рат и подржи Украјину новцем, оружјем, војном обуком, обавјештајно и навођењем на циљеве на терену. Одлука Кремља да сукоб ограничи на Донбас спријечила је руску војску да утиче на способност Украјине да води рат. Није било удара на владине и војне канале везе и инфраструктуру у Кијеву, омогућавајући Украјини да учествује у сукобу неокрњена, чиме су руске снаге саме себи учиниле медвјеђу услугу. Изгледа да је ова безумна војна политика имала за циљ да покаже да Русија хоће да спасе Донбас, а не да освоји Украјину. Другим ријечима, Кремљ је дозволио да му мишљење Запада ограничи војне операције.
Зато је, разумије се, Украјина одбила да преговара с Путином. Ништа је не подстиче на преговоре. Путин је свео рат на руске области, остављајући Украјину нетакнутом. Гину само руски цивили и уништавају се само њихови градови, док се Украјина понаша као да рата ни нема.
Руска политика према Украјини нема смисла још од 2014, кад је Кремљ прихватио да му Вашингтон створи непријатељску неонацистичку власт на руској граници. Ако су данашњи удари само завртање руке, испоставиће се контрапродуктивним – поспјешиће пропаганду Запада, олакшавајући Вашингтону да додатно прошири сукоб и појача одлучност у Украјини.
Званичник турске владе изјавио је да Путин не иде на побједу у Украјини, већ на „нову велику нагодбу са Западом, нови дил“. Према његовим ријечима, Путинов циљ је да наново испреговара равнотежу снага између Москве и Вашингтона.
Ако је тако, онда Кремљ машта. Вашингтон хоће уништење Русије, а Кремљ наставља да му иде наруку. Ако Кремљ није у стању да се суочи с чињеницом да је Запад објавио рат Русији и намјерава да је уништи, сукоб ће се отргнути контроли. Потребна је брза и одлучна руска побједа која би окончала сукоб и показала вашингтонским вазалима у Европи шта ће за њих значити рат против Русије. Само то може зауставити даљу ескалацију рата. Преговори су потпуно импотентни, што је Кремљ извјесно досад и увидјео.
Већ три десетљећа ни једни једини преговори са Западом нису били у интересу Русије. Зашто настављати с приступом који ништа не доноси? Власт која на пријетње одговара захтијевима за преговоре ствара слику о себи као о власти невољној за борбу, што подстиче даље провокације, док најзад не буде притјерана уза зид. Неразумност руских власти тако подстиче Вашингтон да настави истим путем – до армагедона.
