Прочитај ми чланакГасна политика у Европи и односи са Русијом су кључни елементи европске енергетске безбедности, а транзит руског гаса кроз Украјину деценијама је био централна тачка тог система.
Са више од 22.000 километара гасовода, Украјина је играла виталну улогу у снабдевању европских енергетских тржишта, но тај период вероватно долази крају.
Крајем 2024. године, када истиче важећи споразум између Украјине и руског гиганта „Гаспрома“, очекује се прекид снабдевања руског гаса кроз украјинску територију. Ово ће, према речима стручњака, означити крај једне ере у енергетским односима између Русије, Украјине и Европе.
Једна од кључних последица овога је потпуни престанак дотока руског природног гаса у Европу преко Украјине, који је наставио да тече чак и током сукоба између Русије и Украјине. Овај прекид долази у посебно осетљивом тренутку, током зиме, када је потражња за гасом у Европи на врхунцу.
Маргарита Балмаседа, професорка међународних односа на Универзитету Сетон Хол, која се бави енергетском политиком постсовјетских држава, оцењује да ће престанак транзита гаса кроз Украјину изазвати значајну неизвесност на енергетским тржиштима Европе.
Она додаје да ово представља озбиљан ударац не само за Украјину, која ће изгубити значајан извор прихода од транзитних такси, већ и за Русију, која ће остати без једне од две преостале руте за снабдевање Европе гасом.
Токови гаса кроз Украјину постојали су више од пет деценија, чинећи кључну инфраструктуру која је повезивала Русију и Европу. Након распада Совјетског Савеза, међутим, односи између Русије и Украјине око транзита гаса постали су све напетији.
Ови спорови кулминирали су прекидима у снабдевању 2006. и 2009. године, када су гасни сукоби између Москве и Кијева озбиљно угрозили европско снабдевање гасом. Тренутни уговор, који је договорен крајем 2019. године између украјинске државне енергетске компаније „Нафтогас“ и руског „Гаспрома“, закључиван је у потпуно другачијим условима, када су енергетске мапе Европе изгледале много стабилније.
Данас, проток гаса кроз украјински гасовод чини око пет одсто укупних залиха континента, али и тај проценат има велики утицај на енергетску сигурност Европе.
За Украјину, престанак транзита гаса доноси озбиљне финансијске последице. Према проценама Михајла Свишча, аналитичара из компаније „Екпро консалтинг“ из Кијева, Украјина ће годишње губити око 800 милиона долара, што је око трећине прихода које је раније добијала од транзитних такси. Поред финансијских губитака, Украјина ће изгубити и своју стратешку позицију као енергетско чвориште за снабдевање Европе.
Европски купци, међутим, нису остали без алтернативе. Немачка, која је пре рата била један од највећих потрошача руског гаса и ослањала се на њега за око половину својих енергетских потреба, успешно је повећала увоз гаса из Норвешке и проширила капацитете за увоз течног природног гаса (ЛНГ).
Иако су немачки напори у том погледу били успешни, индустријски сектор те земље и даље трпи велики притисак због високих цена енергије.
Неки политички лидери и привредници у Немачкој захтевају обнављање испорука руског гаса, али је тренутно тешко замислити такав сценариј у светлу политичких и економских санкција које су уведене Русији.
Аустрија и Словачка су и даље међу највећим европским потрошачима руског гаса, с тим да се словачка енергетска компанија СПП налази у нешто бољој ситуацији него прошле године. Упркос томе, Европа се суочава са великим изазовима у осигуравању стабилних енергетских извора за предстојеће хладне месеце.
С друге стране, Русија се последњих година све више окренула алтернативним тржиштима и рутама за снабдевање гасом. Гасоводи који пролазе кроз Турску, повећана испорука гаса Кини и трговина течним природним гасом (ЛНГ) омогућавају Москви да диверсификује своје енергетске токове.
Ипак, испоруке гаса Европи значајно су смањене, а прекид транзита кроз Украјину могао би додатно погоршати ситуацију за руски гасни сектор.
Укупна вредност испорука гаса кроз Украјину тренутно износи око 6,5 милијарди долара годишње, што додатно показује значај ових рута за руску економију.
Интересантно је да руски председник Владимир Путин није искључио могућност наставка транзита гаса кроз Украјину и након 2024. године. Према његовим речима, Русија је спремна да настави испоруке, али украјински председник Володимир Зеленски је најавио да ће Кијев прекинути овај транзит.
Ова политика Кијева долази у тренутку када Украјина тражи алтернативе, укључујући гасне споразуме са Азербејџаном. Азербејџански председник Илхам Алијев изјавио је да су у току преговори о снабдевању гасом за неколико нових европских земаља, но капацитети азербејџанске производње су и даље недовољни да у потпуности замене руски гас.
Као што наглашава Ен Софи Корбе, истраживач у Центру за глобалну енергетску политику на Универзитету Колумбија, чак и споразуми са Азербејџаном вероватно би значили само преусмеравање руског гаса кроз друге руте.
Губитак украјинске руте за транзит гаса представља озбиљну претњу европским тржиштима и енергетском снабдевању, посебно у светлу неизвесности пред зиму.
ма речима директора трговине у компанији „Вотенфол енерџи трејдинг“, Европа још увек није имала прави тест енергетске сигурности, јер су протекле две зиме биле релативно благе.
Уколико дође до озбиљних енергетских проблема током предстојеће сезоне грејања, европска енергетска политика могла би се суочити са великим изазовима.
Ова ситуација представља сложену и деликатну комбинацију економских, политичких и безбедносних фактора који ће обликовати будућност енергетских односа између Русије, Украјине и Европе.
Прекид транзита гаса кроз Украјину могао би бити кључни догађај у процесу редефинисања глобалне енергетске политике и европске сигурности.
