Прочитај ми чланак

КРАЈ ЕРЕ Капитализам је готов, а оно што следи ће вам се свидети?

0

Живимо смрт капитализма. Оно што ће уследити, срећом, могло би да представља много бољи систем у коме ћемо радити мање, бити плаћени поштено и живети економски много слободније него до сада. Добро дошли у посткапитализам!

n

Фото: Фејсбук

Живимо смрт капитализма. Оно што ће уследити, срећом, могло би да представља много бољи систем у коме ћемо радити мање, бити плаћени поштено и живети економски много слободније него до сада. Добро дошли у посткапитализам!

Овако пише Пол Мејсон, бивши дописник Би-Би-Сија и аутор студије „Посткапитализам: Водич за нашу будућност“. На ову тему је опширно писао и за угледни „Гардијан“, а тај текст је на друштвеним мрежама подељен скоро 500.000 пута.

Капитализам, пише Мејсон, неће бити срушен маршевима радника, већ нечим много динамичнијим, нечим што је било „невидљиво“ у старом систему, али што ће се пробити, преобликовати економију и створити нове вредности и понашања.

„Ја то зовем посткапитализмом“, пише Мејсон.

Смена капитализма посткапитализмом биће убрзана спољним шоковима и довешће до појаве нове врсте људских бића. И све то је већ почело, тврди овај аналитичар и анализира промене које воде до краја капитализма.

Три огромне промене

Развој технологије донео је три главне промене.

Прво, смањио је потребу за радом: замаглио границу између рада и слободног времена, као и границу између рада и зараде. Талас аутоматизације је ту не само да замени људски рад, него да свима олакша живот, сматра Мејсон.

Друга промена је све слабија способност тржишта да само формира цене. „Тржишта су формирана на принципу оскудице неке робе, а данас на њему влада изобиље информација. Одбрамбени механизам система од такве ситуације је формирање монопола великих технолошких компанија, и то у мери која није виђена у последњих 200 година. Али, ти монополи не могу да трају“, пише Мејсон.

Зашто? Јер се њихови бизнис модели заснивају на приватизацији друштвених информација, а то је у супротности са основним принципом човечанства – да употребљава идеје слободно и бесплатно.

Трећа промена је спонтани раст производње засноване на масовној сарадњи: добра, услуге и организације више не реагују на диктате тржишта.

„Узмите пројекат Википедија, коју волонтери праве бесплатно, која је бизнис издавања енциклопедија бацила у банкрот и укинула адвертајзинг индустрији око три милијарде долара прихода“, наводи британски аналитичар.

Један одсто најбогатијих се додатно обогатио у кризи

Мејсон подсећа да је криза 2008. године избрисала 20 одсто глобалне трговине и 13 одсто глобалне производње, а Европа и даље трпи кризне шокове. Не постоји алтернативни модел, а банкарски систем који је целу кризу изазвао, сматра Мејсон, сада је још већи и јачи него пре кризе. Један одсто најбогатијих је постало још богатије.

„Данас бизнис може да буде и фабрика гена? А шта се уместо тога ради? Отварају се ланци кафића, салони за негу ноктију или фирме за чишћење канцеларија, а банке и неолиберална култура награђују послодавце који креирају послове са дугим радним временом и малом платом“, пише Мејсон у „Гардијану“.

Како је Карл Маркс предвидео интернет

Мејсон истиче значај информације за посткапиталистичко друштво. Информација је некада сматрана јавном добром, а сада је знање о неком производу вредније од свих физичких средстава која су вам потребна да га произведете. Зато су, тврди он, данас информације монополизоване од стране корпорација, а требало би да их посматрамо као друштвено добро које не може бити поседовано, искоришћено и не може му се одредити цена.

„Такву економију је још у 19. веку замислио Карл Маркс. Он је замишљао економију у којој је главна улога машина да произведу, а главна улога људи да их надгледају. Сматрао је да ће до средине 20. века све информације бити чуване и дељене у нечему што је назвао ‘општим интелектом’ (данас бисмо то назвали интернетом, прим. редакције). Укратко, замишљао је нешто веома слично економији у којој данас живимо“, подсећа Мејсон.

И то ће, писао је Маркс, убити капитализам.

„Ипак, посткапитализам је нова форма људског понашања и класична економија га још дуго неће препознати као релевантан“, упозорава Мејсон.

Светски шокови

Мејсон тврди да светски шокови – глобално загревање, мањак енергената, популација која стари, миграције – мењају динамику капитализма и чине га немогућим на дуже стазе. Ремете друштвени поредак и инфраструктуру у финансијски комплескном и осиромашеном друштву.

„Ако сам у праву, логичан потез присталица посткапитализма јесте да граде алтернативе, да користе моћ власти на радикалан начин и усмере све снаге ка транзицији, а не да бране елементе постојећег система. Ако могу будућу економију да сведем на једну ствар, онда је то опен-соурце модел“, пише Мејсон.

Многи људи почињу да схватају да им је продат сан који није у складу с оним што би могли да имају и да су због тога љути и повлаче се у форме националног капитализма који ће само разорити свет, сматра Мејсон и предлаже прављење одрживог пројекта који ће заменити стари и који ће историја да оправда, а планета да подржи.

„И то морамо то што пре“, закључује Мејсон.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!