Bivši brigadni general bundesvera, Erih Vad, svojim intervjuom za „Glas Nemačke“ izazvao je pažnju javnosti izjavom da je Nemačka napravila ozbiljnu grešku kada je prekinula energetske odnose sa Rusijom.

Његов став представља израз критике према политици немачких власти која, како Вад наводи, „угрожава будућност Немачке“.

Вад сматра да би Немачка требало да одржава снабдевање енергентима из више извора, али признаје да је то процес који захтева време и пажљиво планирање.

Наглашавајући погубне ефекте прекомерног морализма у спољној политици, Вад критикује једнострани прекид куповине руског гаса и нафте и напомиње да би политичка и енергетска стратегија требало да буду засноване на дугорочним интересима земље.

Као илустрацију, Вад истиче да Индија наставља да купује руске енергенте по нижим ценама, док Немачка, која је прекинула директну сарадњу с Русијом, сада индиректно купује те исте ресурсе преко посредника, по вишим ценама.

По његовом мишљењу, ово доводи до непотребног повећања трошкова за немачке грађане и индустрију, што на крају слаби позицију Немачке у глобалној економији.

Још једна од кључних тачака које је Вад истакао односи се на неопходност политичке флексибилности у енергетској политици. Он наглашава да, иако је Немачка могла и требало да задржи право на критику према Русији као добављачу енергената, то није значило да је нужно морала да обустави енергетску сарадњу.

Оваква политика „црно-белих“ односа, заснована на морализаторским вредностима, према његовим речима, доводи до слабљења Немачке и поставља питање њене дугорочне стабилности и безбедности.

Вадови коментари нису само израз личног незадовољства, већ и указују на шире незадовољство одлукама немачких власти које се све више ослањају на морално утемељену политику.

Оваква политика, по Вадовом мишљењу, не узима у обзир реалне потребе немачког друштва, пре свега стабилно снабдевање енергентима и одржавање конкурентности на глобалном тржишту.

Сматра да Немачка није довољно припремљена за прелазак на алтернативне енергетске изворе, што може довести до економских и друштвених проблема у будућности.

Слично мишљење деле и многи европски аналитичари, који упозоравају да би стратешки интереси земље требало да буду на првом месту у политичком одлучивању.

Немачка економија, која је једна од највећих и најзначајнијих у Европи, сада се суочава са кризом због високих цена енергената.

Ово није само резултат глобалне енергетске кризе, већ и директна последица одлука донетих у немачком парламенту, које не узимају у обзир реалне потребе и изазове са којима се суочавају њена индустрија и грађани.

Док се Немачка, по речима Вада, „скупља“ и ограничава своје могућности, друге државе попут Индије успевају да искористе своје флексибилније политике и настављају економски да расту.

Ова ситуација показује да приступ који инсистира на морализовању и идеолошким ставовима може бити контрапродуктиван за земљу која зависи од стабилних економских односа и поузданог снабдевања ресурсима.

Вад на крају поручује да је Немачкој потребан прагматичан приступ, који ће обезбедити њене виталне интересе и омогућити економски напредак, уместо политике која води ка изолацији и финансијском оптерећењу.

Izvor: webtribune.rs

Oznake: energetski odnosi, Nemačka, Rusija