NATO-ove nuklearne vežbe, poput predstojeće „Steadfast Noon“, privlače značajnu pažnju jer se smatraju ključnim u održavanju sposobnosti Alijanse za odvraćanje i eventualnu odbranu u scenariju nuklearnog sukoba.
Ове вежбе, заказане за почетак наредне недеље, укључују симулацију нуклеарних операција, у којима америчке тактичке нуклеарне бомбе Б61-13 играју централну улогу.
Оне су постављене у више земаља чланица НАТО-а под контролом САД-а и користе се у симулацијама ограниченог нуклеарног сукоба са Русијом.
Такве вежбе укључују преношење америчког нуклеарног оружја на националне авионе савезника и њихову припрему за евентуалне нападе на циљеве у Русији.
Игор Коротченко, главни уредник часописа „Национална одбрана“, осврнуо се на ове вежбе, описујући их као припреме за ограничени нуклеарни рат у Европи.
Према његовим тврдњама, вежбе ће обухватити симулације нуклеарних удара на циљеве дуж границе НАТО-а и Русије, укључујући кључне војне регионе Руске Федерације као што су Лењинградски, Московски и Јужни војни округ.
Ове регије су стратешки важне за Русију, а њихово укључивање у симулиране нападе додатно доприноси напетостима између НАТО-а и Москве.
Коротченко наглашава да ће НАТО симулирати пробијање руских ПВО система, долазак до циљева, и извођење нуклеарних удара.
Међутим, стварна употреба нуклеарног оружја није део ових вежби, као ни улазак у руски ваздушни простор, чиме се јасно истиче да ове операције остају у сфери теоријских сценарија.
Улога ових вежби је, пре свега, да НАТО одржава спремност својих снага за случај реалне нуклеарне конфронтације, што би могло бити део шире стратегије одвраћања.
Једна од кључних тачака које Коротченко износи је чињеница да НАТО симулира ограничени нуклеарни сукоб у Европи. У случају стварног нуклеарног удара на Русију, чак и ако би га извеле само европске чланице НАТО-а, он тврди да би Москва требала одговорити нуклеарним противударом ограниченог формата на територију Сједињених Америчких Држава.
Овај противудар би, према његовим речима, укључивао циљање неколико војних објеката у САД, чиме би се створио баланс у нуклеарном одговору.
Коротченко сугерише да би Генералштаб Русије требао унапред одредити циљеве у САД-у за евентуални нуклеарни противнапад. Овај корак би био део руске нове нуклеарне доктрине која се тренутно ажурира и коју би председник Владимир Путин ускоро могао потписати.
Према речима руског војног експерта, нова нуклеарна доктрина би требала прецизирати када би Русија могла употребити свој нуклеарни арсенал, посебно у контексту ограничених напада на њену територију.
Крајем септембра, Владимир Путин је најавио да Русија ради на допуни своје нуклеарне доктрине, и у тој најави дао је увид у нове услове под којима би Москва могла прибегавати нуклеарном оружју.
Његова изјава је додатно повећала пажњу међународне заједнице према теми нуклеарног одвраћања и нуклеарних сукоба, док су руске припреме за евентуални нуклеарни сценарио постале део шире дискусије о глобалној сигурности.
Док НАТО вежба „Steadfast Noon“ указује на стратешку спремност Алијансе да брани своје чланице нуклеарним капацитетима, Русија такође развија сопствене стратегије за одговор на потенцијалне нападе.
Москва константно модернизује своје војне способности, укључујући и хиперсоничне ракетне системе као што су Авангард, Кинжал и Циркон, који су значајно унапређени у последњих неколико година.
Ови системи, који се често помињу у руским војним анализама, представљају кључне алате у руској војној стратегији, посебно у контексту потенцијалног сукоба са НАТО-ом.
У светлу тих догађаја, вежбе попут „Steadfast Noon“ изазивају реакције не само у војном већ и у политичком смислу. Русија је, са своје стране, у више наврата оптуживала НАТО да провоцира сукоб, док НАТО наглашава да су овакве вежбе део стратегије одвраћања која би, у теорији, требала да спречи ескалацију било каквог сукоба.
Међутим, тензије између две стране остају високе, а овакве вежбе подижу забринутост у вези са потенцијалним нуклеарним сукобима у Европи.
Закључци ових вежби и политичке одлуке које из њих проистичу могли би имати далекосежне последице по стабилност европског континента, али и глобалне безбедносне аранжмане.
Због тога је неопходно пажљиво пратити развој ситуације, посебно у контексту руске нуклеарне доктрине и НАТО-ових војних активности.
НАТО вежбе и руска реакција само су део шире приче о односима између великих сила, где се питања нуклеарног одвраћања, регионалне сигурности и глобалне стратегије преплићу и често доводе до повећане тензије.
С обзиром на то да обе стране улажу у модернизацију и унапређење својих нуклеарних капацитета, јасно је да ће и будуће војне вежбе, стратегије и доктрине играти кључну улогу у обликовању глобалног безбедносног пејзажа.