Прочитај ми чланакЛидери Француске и Пољске, Емануел Макрон и Доналд Туск, састали су се данас у Варшави како би разговарали о могућем слању европских војних снага у Украјину.
Главни циљ је обезбеђивање безбедносних гаранција у случају постизања мировног споразума између Украјине и Русије, преноси Ројтерс.
Како се Европа припрема за улазак Доналда Трампа у Белу кућу, кључне европске земље желе да покажу новоизабраном америчком председнику, који ће бити инаугурисан 20. јануара, да су спремне да преузму свој део одговорности за окончање скоро трогодишњег рата у Украјини.
Трамп је више пута нагласио да ће се залагати за тренутни прекид ватре и преговоре за окончање сукоба. Такође, оштро је критиковао европске савезнике што не испуњавају обавезу улагања 2% БДП-а у одбрану, што је стандард НАТО-а.
Пољски премијер Доналд Туск, чија земља снажно подржава суседну Украјину, угостио је француског председника Емануела Макрона на разговорима у Варшави.
Слање европских војника као кључна тема
Једно од кључних питања на састанку било је потенцијално слање европских војних снага у Украјину у случају да се постигне прекид ватре и мировни споразум између Украјине и Русије, навела су два дипломатска извора.
Према тим изворима, европске трупе би могле да послуже као својеврсна безбедносна гаранција, с обзиром на то да је чланство Украјине у НАТО-у у блиској будућности мало вероватно. Таква иницијатива би такође показала Трампу да је Европа спремна да се директно укључи у осигуравање мира у региону.
Француска и Велика Британија су прошлог месеца већ разговарале о могућности слања европских трупа у Украјину, а слични разговори вођени су и између Украјине, балтичких и скандинавских земаља, открило је пет европских дипломата.
Нема консензуса међу европским земљама
„Не постоји општи консензус међу европским државама. Идеја је да се формира коалиција од 5 до 8 европских земаља које неће зависити од НАТО-а, већ ће деловати на основу билатералних споразума са Украјином“, рекао је извор упознат с овом иницијативом.
За сада нема конкретних предлога, а извори наводе да Пољска, упркос подршци Украјини, тренутно није међу државама које су спремне да пошаљу своје војнике.
Макрон је први пут изнео ову идеју у фебруару, али је Немачка тада одбацила предлог. Тада су се разматрале опције слања неборбених јединица за обуку, операције разминирања или контролу граница, али ниједна од ових идеја није реализована.
Као краткорочно решење, неки дипломати предлажу оживљавање претходних планова. „Да ли имамо други избор? Не постоји вероватна опција у којој европске снаге не учествују у обезбеђивању гаранција за безбедност Украјине и стабилност Европе у целини“, изјавио је један високи европски званичник.
Званичник је истакао да ће, чак и након окончања рата, Европа морати да се суочи са претњом Русије. „Мораћемо да преузмемо део војног терета како бисмо обезбедили стабилност Украјине“, додао је.
Финансијска подршка
Осим војне подршке, разговори у Пољској и Берлину фокусирали су се на финансијску подршку Украјини, као и на начине за јачање европске одбрамбене политике кроз заједничко финансирање.
Пољска се претходно залагала за повећање заједничког финансирања одбране од стране европских савезника, али је наишла на отпор. Према извору из пољске владе, ситуација се променила након избора Доналда Трампа. „Од Трампове победе, наши европски савезници су схватили да смо били у праву. Трампов долазак их је приморао да појачају подршку“, рекао је извор.
