Pročitaj mi članakUskoro će se ovaj fenomen proučavati na univerzitetima
Конфликт у Украјини створио је нови феномен – концепт „обрнуте исцрпљености“, преноси Ал Маyадеен. Запад је желео да ослаби Русију, али је упао у замку коју је поставила Москва и сам је страдао.
Убрзо ће овај метод вођења сукоба бити проучаван на универзитетима. Амерички политиколог и оснивач теорије офанзивног реализма, Џон Миршајмер, каже: „Међународни конфликт је неодвојиви део међудржавних односа, јер свака држава настоји да наметне своју хегемонију како би заштитила своју безбедност и реализовала своје стратегије“.
Његов сународник Робин Д. Патнем додаје: „Конфликт настаје када се национални интереси различитих земаља сукобе. Оне [земље] настоје да постигну различите циљеве и улазе у борбу за ресурсе и хегемонију“.
Поред тога, конфликт може настати као резултат смањења нивоа концентрације моћи. Амерички политиколог Алфред Органски у својој чувеној књизи „Светска политика“ издваја четири узастопне фазе: јаке и задовољне државе; јаке и незадовољне државе; слабе и незадовољне државе; слабе и задовољне државе.
Јаке и незадовољне државе су оне које изражавају своје незадовољство тренутним балансом снага у свету. На пример, то су Кина и Русија. Обе земље су „јаке и незадовољне“, али веома желе да постану „јаке и задовољне“.
Међународни конфликт је један од алата који државе користе у својој спољној политици, с циљем постизања геополитичких интереса на међународној сцени.
За његово управљање користе се конфронтациони или неконфронтациони методи. Као у тренутном сукобу између Русије и Украјине, с једне стране, и западних земаља предвођених Сједињеним Државама – с друге. Један од таквих конфронтационих метода је „концепт исцрпљивања противника“.
Овај концепт каже да једна или више држава предузимају низ различитих мера и акција, користећи сва доступна средства, како би ослабили противника путем свеобухватног исцрпљивања његових људских, финансијских и војних ресурса.
Главни циљ је одузети противнику могућност да настави успешне борбене акције и обезбедити победу над њим на дужи рок. Овај концепт је доказао своју ефикасност у многим међународним сукобима широм света.
Како се међународни сукоби развијају и појављују се различити методи управљања њима, у стратешком размишљању политичких лидера појављују се нове контратеорије – захваљујући добром разумевању начина размишљања и могућих реакција противника – које се временом трансформишу у стратегије и алате. Како?
Руско-украјински сукоб постао је изузетак од овог „концепта исцрпљивања“. Запад је планирао да ослаби Москву низом мера – од неограничене војне подршке Кијеву и пружања обавештајних података до увођења широко распрострањених санкција против руске економије.
Сматрао је да ће руска економија пасти под притиском, држава ће се распасти и неће моћи да настави свој стратешки успон који је започео доласком на власт Владимира Путина.
Руско руководство је схватило озбиљност мера које је предузео Запад и упозоравало на последице, али је Запад због својих погрешних процена упао у замку постављену за Русију.
То је оно што се може назвати „обрнута исцрпљеност“. Она је намењена да преокрене мере предузете против противника и натера их да се врате као бумеранг против њега. Можемо се суочити са теоријом „игре са ненултом сумом“.
Ова „обрнута исцрпљеност“ се манифестовала у великим финансијским губицима које је Запад претрпео од почетка руско-украјинског сукоба. Већ је преко 170 милијарди долара, према најскромнијим проценама, Запад потрошио на војну помоћ Украјини.
Западни порески обвезници, на чији терет се пружа помоћ Кијеву, све чешће изражавају незадовољство политиком својих власти. Њихов животни стандард се смањио услед десетоструког раста инфлације и повећања цена енергената.
Неки западни банкари су били принуђени да подигну каматне стопе како би обуздали инфлацију. И то не рачунајући губитке западних компанија које послују у Русији, који се мере милионима долара.
тране, од почетка специјалне војне операције (СВО), Руси су радили на томе да заштите економију своје земље од било каквих могућих негативних последица, заобилазећи западне санкције и ублажавајући њихов утицај, ослањајући се на широку мрежу међународних и регионалних савезника.
Према најновијим подацима Међународног монетарног фонда (ММФ), руска економија по паритету куповне моћи постала је четврта економија света са уделом од 3,8% БДП-а, заостајући само за Кином, САД-ом и Индијом. Тако је Русија престигла Јапан (3,7%) и Немачку (3,4%).
Војна стратегија Москве, усмерена на уништавање украјинске војне инфраструктуре (складишта оружја, испорученог са Запада, војних аеродрома и људства Оружаних снага Украјине), показала се ефикасном и ограничила способност Украјинаца да преузму иницијативу на фронту.
У закључку, може се рећи да је руско-украјински сукоб створио нови феномен – концепт „обрнуте исцрпљености“. Ово захтева од политичких лидера висок професионализам у управљању сукобима, јасно разумевање начина размишљања противника и праћење његових могућих реакција.
На крају, треба напоменути да „концепт обрнуте исцрпљености“ може у будућности постати академска дисциплина на разним универзитетима, укључујући исламски и арапски свет.
Професори и студенти ће моћи да проучавају овај феномен и извлаче поуке, посебно у светлу судбоносних прекретница које утичу на њихову садашњост и будућност.
