Прочитај ми чланак

КОМСОМОЛЬСКАЯ ПРАВДА: Већ у овом веку Руси могу да постану мањина у Русији!

0

Комсомолскаја Правда је већ писала, али није грех поновити: најбрже изумиру региони са највећим уделом руског становништва. Они су лидери по стопи смртности и по ниској стопи плодности.

Истовремено, у републикама у којима су Руси мањина, посебно у онима где је ислам доминантна религија,  демографска слика је знатно боља.

То није све. Стотине хиљада радника (миграната), из исламских држава, долази у Русију сваке године. Због тога ће етнички Руси постепено престати да буду титуларна нација, основа и веза између других националности које живе у Русији.

Зар није време зато да се говори о приближавању друге руске Голготе – када ће број титуларног становништва бити једнак броју представника свих других етничких група. Прва руска Голгота, подсећамо, догодила се 1991, када се силазна крива плодности укрстила са узлазном линијом смртности. Тада је становништво почело да се смањује (не рачунајући увоз миграната). Овај процес траје последњих 30 година, са изузетком кратког периода између 2013-2015.

Када та етничка промене може да се деси у Русији?

Нажалост, Росстат не води трајну евиденцију националног састава. То је дефинисано током пописа, али многи научници овај приступ називају пристрасним. На пример, познати демограф Игор Белобородов упоредио је резултате пописа из 2010. године са подацима о дознакама из Русије у Кину у земље бившег СССР- а, и дошао је до закључка да је број припадника тих земаља у Русији значајно потцењен. Њих је у Русији, на основу тог узорка, много више. 

Али вратимо се званичним подацима. Према последњем попису, број Руса смањен је за скоро 5 милиона у поређењу са претходним пописом из 2002. У стварности разлози стопе пада становништва не могу бити увек исти – на то утичу и друштвени ставови и економско услови, као и спољни догађаји као што су ратови или пандемије.

Може се направити и још једна анализа. Изабраћемо 10 региона са највећим пропорцијама Руса (погледајте графикон горе). И претпоставимо да се сви демографски процеси који се тамо одвијају понављају међу Русима у другим регионима. Према подацима из 2019. године, природни пад популације у руским регионима кретао се од 4,5 до 7,5 особа на 1.000 становника. Поређења ради у Ингушетији имамо природно повећање – 12,8 особа на хиљаду становника, а у Чеченији чак 14,7!

Ако се ти трендови наставе Руса ће за 67 година бити око 73,2 милиона, односно, око половине тренутног становништва. У исто време, на пример, само ће број Чечена порасти са садашњих 1,6 милиона на 4 милиона људи, или ти два и по пута!

Оваква прогноза се слаже и са предвиђањима неких научника. На пример, Анатолиј Виснијевски, бивши директор Института за демографију Више економске школе (умро је од Ковида током ове године), израчунао је да би, како би се осигурало да становништво Русије броји 144 милиона људи (толико тога је потребно за одржив рад руске економије), већ 2075. године удео миграната и њихових потомака треба да премаши 50 одсто укупне популације Русије. Међутим, он је раније у интервјуу за „КП“ и истакао да Руси до тог тренутка неће ипак постати мањина, јер ће потомци многих миграната бити асимиловани – сматраће себе Русима.

Међутим, Јуриј Крупнов, председник Надзорног одбора Института за демографију, миграције и регионални развој, потврдио је КП-у да са тренутном стопом рађања од 1,5 деце по жени, до краја века неће бити више од 70 милиона Руса, те да би они могли ипак да буду у мањина у својој рођеној земљи.

Фото : Владимир ВЕЛАЕНГУРИН

ХОЋЕМО ЛИ МОРАТИ ДА ЧУВАМО ЋИРИЛИЦУ?

Каква ће то земља бити – да сада размислим о томе. Било је студија које повезују  „црну експлозију“ под слоганом „Black Lives Matter“ у Америци са једноставном аритметичком чињеницом: западноевропски белци су престали да буду већина у САД. Да ли је Русија у истој опасности?

– Тренд пада становништва, уствари,  изумирања Руса заиста постоји – рекао је за „КП“ Јуриј Крупнов, додајући:

– То може довести до етнодемографске замене Руса, посебно с мигранатима из земаља бившег СССР-а, као и из даљег иностранства, као што је Кина.

Најопаснија ствар, по мишљењу стручњака, јесте да ће процес изумирања бити схваћен као норма.

– Носиоци домородачке културе биће постепено маргинализовани, наставља Крупнов, указујући да ће однос према њима, од стране потомака миграната, бити покровитељски и снисходљив:

– Ко су Руси? Да, некада је постојао велики народ, али сада изумиру, не могу нормално да репродукују своје потомке, у породицама у просеку имају једно дете, а све чешће и ниједно.  Русима ће тада бити и све теже да пронађу место како у руководећем државном апарату, тако и у пословном окружењу.

У таквим песимистичним околностима, прогон руске и ћирилице, као што је био у бившим совјетским републикама, није искључен.

– Прво ће се десити да руски језик неће бити једини у школама, а онда да неће бити ни главни језик – подвлачи Крупнов и додаје:

– Могуће је онда да ће доћи до пребацивања са ћирилице на латиницу. Почеће преправљања и историје. На пример, историја сибирских истраживања могу се тумачити као колонизација, а татарско-монголски јарам се може представити и као светао период разумног управљања.

Прве ласте таквих процеса су већ долетеле. Довољно се подсетити скандалозних прича када је руски козак Ермак Тимофејевич, под притиском локалних етнонационалиста, оцењен као недостојан да буде именован за сибирски аеродром Тоболск, закључује стручњак уриј Крупнов.

НОВИ НАСЛЕДНИЦИ ПОБЕДЕ НАД НАПОЛЕОНОМ

– У земљи у којој ће Руси престати да представљају већину, неповредивост граница нећ зависити од воље њених становника, него од воље  суседа, рекао је за КП Михаил Дељагин, научни директор Института за проблеме глобализације.

– Биће им лако да преузму Русију, јер неће постојати јединствена уједињена нација, која ће у случају претње моћи да брани своју територију. Таква земља ће бити закрпа, а не држава. Какав заједнички мост може да постоји између остатака угрожене руске етничке групе и растућих група кавкаских народа и потомака миграната из централне Азије и Кине?

Неки демографи су, међутим, убеђени да се потомци миграната асимилују у Русији, јер током времена постају Руси духом, додуше са више тамне коже и другим резом ока. Русија има такво историјско искуство – огромни део домородачких народа из Сибира али и представници јеврејских, јерменских и других етничких група, себе већ дуго сматрају руским – како језиком тако и културом.

– Заблуда је да су садашњи мигранти асимиловани – неслажући се са споменутим демографима, каже Дељагин.

– Од интензитета прилива миграната зависи да ли ће доћи до природне и безболне асимилација. Ако је прилив миграната већи онда не долази до такве асимилације. Погледајте трговце храном који се  на бициклима возе у Москви. Јесте ли сигуран да се осећају као наследници победника над Наполеона?, пита се Дељагин.

Према речима економисте, чим Руси постану мањина, процес смањења њиховог броја обављаће се још већом брзином – на рачун деце из мешовитих бракова.

– Десиће се исти сценарио као што се десио, на пример, у Казахстану, указује експерт.

– Када је ова република била део СССР-а, велика већина су били Руси. Међутим, чим се СССР распао, врло брзо је већина постала Казаси – не зато што су Руси избачени, а староседелачка популација је нагло порасла, већ су се деца из мешовитих бракова, која су себе некада сматрала Русима, реинтерпретирала у  идентификацији и почела себе да сматрају Казасима. Не из интереса, већ  зато што Руси више нису били доминатна група у држави.

КРВ И ДУША

Међутим, неки стручњаци тврде да је миграција у Русији другачија од оне које је довела до тешких последица у Европи. Гостујући радници у Русији су становници постсовјетског простора, неки од њих су и живели под СССР-ом. Руски језик и руска култура су им прилично познати и блиски.

Према студији Интеграција миграната друге генерације старости од 18 до 35 година у Русији спроведена са демографом из РАНХИГС, Јуџине Варшаве, деца таквих придошлица су предодређена за пријатељске односе са локалним становништвом, централноазијци су чак више склони томе него потомци придошлица са Кавказа.

Постоји и заједнички принцип за многе мигранте – они усвајају обичаје земље у коју долазе. Студија напомиње да се више од 20 одсто миграната друге генерације удаљава се потпуно од конзервативних ставова своје придошле породице.

А на питање како се потомци тих миграната осећају, уследили су и овакви одговори: „Јермен са руским срцем”, „јерменски син руског народа”, „црни Рус” (Азербејџан), и „крвљу Киргистанац, у души Рус”.

– Мигранти друге генерације су привржени и Русији и земљи порекла њихових родитеља, а њихова етничка припадност је за њих важна, наводи се у студији.

– Сви ти идентитети успешно коегзистирају у главама миграната друге генерације и не сукобе се. Тако можемо говорити о успешној интеграцији, штавише, руска ситуација је једна од најуспешнијих на свету.

РУСИ МОГУ ПОНОВИТИ СУДБИНУ СТАРИХ РИМЉАНА

 – Најнеповољанији сценарио за нашу земљу је ширење западне моде – породица без деце, рекао је за КП Александар Синелников, професор на Катедри за породичну социологију и демографију са Московског државног универзитета.

– Зато што је једна ситуација када се смањи плодност у друштву, а сасвим је друга када она потпуно престане. Сада је све више људи који уопште не желе да имају децу. Код нас плодност опада не само због одлагања или напуштања рођења другог детета и наредних деце, као што је то било у совјетско време, већ и због продуженог одлагања или чак одбијања рођења прворођених. То показује да идеја о  животу без деце и код нас добија на замаху. То је веома тужно. Јер то доводи до изумирања народа, чим се стварање породице са децом не сматра обавезним.

Такво изумирање нације, само природним путем, може трајати и вековима. Али у стварности историја не дозвољава да такав процес трају тако дуго, јер много пре него што неки народ изумре природним путем његову територију ће неизбежно населити људи из других земаља, где су породичне везе јаче. А остаци староседелачке популације биће асимиловани од стране миграната. Није староседелачка популација та која асимилује мигранте којима се ми надамо, већ обрнуто. Тако је било, на пример, пре 1500 година, када су варварска племена усисале остатке старих Римљана у њиховој средини.

Само оживљавањем породичних вредности можемо се супротставити оваквом погубном сценарију. Свака нормална особа треба да има идеју да буде брачна и да има децу, не једно већ неколико њих. Држава мора да се бори на све начине да спасе породицу – сувише је лако да се разведемо. Не би било лоше да и у неком облику у школи имамо предмет Етика и психологија породичног живота.

А да би се повећао наталитет било би добро и да се формира такво јавно мњење у земљи да породица треба да има децу различитог пола. И онда се нико неће зауставити на једном детету, и онда ће према теорији вероватноће у половини породица морати да се појави бар три детета. То би довело до пристојног повећање наталитета, закључује на крају Александар Синелников са Московског државног факултета.

Превод са руског на српски – СРБИН.инфо