Прочитај ми чланакЈедна једина промена у функционисању УН, од када су формиране 1945. године, намеће многа питања, па на крају и оно да ли је свету потребна организација која не може да се избори за мир — оно за шта је основана.
Једна једина промена у функционисању УН, од када су формиране 1945. године, намеће многа питања, па на крају и оно да ли је свету потребна организација која не може да се избори за мир — оно за шта је основана.
Од завршетка Другог светског рата, када су основане Уједињене нације (УН), у свету у коме се много пута ратовало, па и дан-данас, готово да ништа није остало исто осим Уједињених нација. А та организација је 1945. по завршетку највећег светског сукоба у историји управо основана ради стварања система колективне безбедности који би спречио рат међу државама. Ко би израчунао колико је оружаних сукоба и ратова од тада вођено широм планете и колико су они однели живота и разорили подручја. Да и не рачунамо садашњи на Блиском истоку. Довољно је набројати на прву лопту онај у Конгу, Корејски, Вијетнамски, Хладни, рат у Авганистану, Судану, Ирачко-ирански, у Ираку, Арапско пролеће… Све уз ангажовање најважнијих играча на светској политичкој сцени, пре свих САД.
Зато и не чуди запитаност српског кандидата за генералног секретара УН Вука Јеремића. „Мир и безбедност су велики део свакодневног живота и нераздвојни су. Ако УН не може да се избори са тим проблемима, питање је да ли нам УН уопште требају“, рекао је ових дана Јеремић најављујући промене у раду УН у случају да победи.
На пре два дана завршеној генералној дебати 71. заседања Генералне скупштине УН, председник Турске Реџеп Тајип Ердоган је оценио да су потребне свеобухватне реформе унутар Уједињених нација. „Свет је већи од пет земаља“, казао је Ердоган алудирајући на пет сталних чланица Савета безбедности УН (Сједињене Америчке Државе, Кина, Француска, Велика Британија и Русија). Оценио је да би морао да буде постигнут најшири консензус којим би свеобухватним реформама СБ УН био претворен у демократичнију, праведнију, транспарентнију и ефикаснију организацију, која би имала снажнију репрезентативност.
Захтеву за реформама јуче се придружио и председник Зимбабвеа Роберт Мугабе. Он је чак запретио изласком афричких земаља из УН уколико Савет безбедности хитно не буде реформисан.
Алтернатива доминантном западу
Колико је то реално? Некадашњи амбасадор Србије у УН Павле Јевремовић за Спутњик каже да тема реорганизације и унапређење УН није нова, као ни предлози за формирање алтернативне организације. У Њујорку се већ више година воде дискусије и износе предлози о реформи УН. Сада, сматра он, само улазимо у једну нову фазу.
Иступање и предлози Мугабеа имају тежину јер је ипак реч о једном од последњих ветерана из периода антиколонијалне борбе, са одређеним политичким угледом, каже Јевремовић, напомињући да су се времена веома изменила од завршетка Другог светског рата, када су УН настале.
>Некадашњи амбасадор Србије у УН подсећа да је шездесетих година прошлог века индонежански председник Сукарно са сличном аргументацијом предлагао формирање алтернативне светске организације. И тада се показало да то неће ићи ни лако, ни једноставно.
„Није логично да Африка нема свог представника у повлашћеном статусу као што је Савет безбедности. Дискусије су у току и ту треба пуно стрпљења и политичких договора како би се реформа спровела. А за то треба времена и мислим да је нереално да већ идуће године на столу имамо неки практичан предлог“, каже Јевремовић.
Немогућа сагласност
Он напомиње да је за стварање нечег алтернативног потребно време и висок степен политичке сагласности и да је тешко претпоставити да би се у кратком року то могло постићи. После једине промене у функционисању УН из 1963. године када је на 15 земаља повећан број несталних чланица Савета безбедности, које се мењају сваке две године, Кофи Анан је 1997. године, када је ступио на дужност генералног секретара, покушао са реформом УН али без успеха.
На питање да ли је сада зрело време за реформисање УН, Јевремовић каже да не види могућност да се нешто ускоро постигне. „Потреба постоји, предлози постоје, расправа се води у дужем периоду, јер су садашњи механизми недовољни, превазиђени. Време је зрело у дужем периоду, али је поступак компликован и правно и политички“, каже он.
Кривица на водећим силама
Реформа Савета безбедности је, нагласио је, кључна, али и најтежа, јер подразумева сагласност свих пет чланица СБ.
На њима је, каже он, веома велика одговорност очувања светског мира и стабилности и не би било добро демонтирати тај механизам који није савршен али је ту због тога што нема договора. Зато је предуслов за промене да међународна заједница ипак уђе у један сталоженији, мирнији период у коме неће бити свакодневних конфронтација са којима смо данас суочени.
На питање да ли су УН у неку руку пале на испиту с обзиром на то због чега су основане, а имали смо толико конфликата у последње време, он каже да кривица за то пре свега лежи на главним актерима који у светској организацији имају највећи утицај.
„Питање је да ли су били на висини задатка и поверења које им дају друге земље. УН су само израз једног конфликтног времена у коме већ дужи период живимо“, закључио је Јевремовић.
