Прочитај ми чланакВећина грађана Северне Македоније, према подацима скопског Института за политичка истраживања, не подржава санкције које Европа уводи Русији и противи се војној помоћи коју та земља шаље Украјини, пренео је данас Демостат, уз оцену да забрињавају показатељи који говоре да у земљи постоје људи који на овај или онај начин подржавају Русију.
Према истраживању, 52,5 одсто грађана противи се западним санкцијама Русији, у поређењу са 32,2 одсто оних који то подржавају. У погледу етничке структуре, Македонци и Албанци имају супротне ставове – 58,5 одсто Македонаца је против санкција, наспрам 58,6 одсто етничких Албанаца који их подржавају.
„Укратко, Македонци дају условну подршку Русији, а Албанци Украјини“, наводи се у тексту Дејана Србиновског и оцењује да забрињавају показатељи који говоре да у земљи постоје људи који на овај или онај начин подржавају Русију, па макар то било и кроз разговор са својим најмилијима.
Аутор текста се пита зашто уопште постоји подршка Русији међу становништвом, без обзира да ли су Албанци или Македонци, за руску агресију на Украјину и санкције према њој, како је „тиха“ руска пропаганда одједном постала комерцијална и видљива у очима грађана Северне Македоније и ко је крив што такво мишљење још постоји у земљи.
„Надлежни треба озбиљно да седну и размисле о свим овим питањима. Размишљати о томе како треба сузбити руску пропаганду коју институције не поричу. Посматрајући проблем из македонског угла, друго питање је како држава може да подигне своју медијску и информатичку писменост на много виши ниво“, пише у тексту.
Како се истиче, један од начина да се изборимо са овом појавом је и рад на едукацији грађана и њиховој писмености упоредо са борбом против лажних вести.
„Није узалуд што европски образовни систем учи децу критичком размишљању и дигиталној писмености, омогућавајући им да од малих ногу препознају лажне вести. У том погледу, Македонија и даље заостаје за Албанијом, Турском и осталима у региону на листи индекса медијске писмености“, указано је у тексту.
„Морамо научити како да читамо суштину вести, а не да будемо само површно информисани“, наводи се у тексту и оцењује да је дугорочно то једини исправан и здрав корак ка демократији и већој медијској писмености.
„Управо кроз образовање и медијску писменост, али и усмеравањем грађана ка традиционалним медијима са искуством, традицијом, историјом, медијима у којима се негују професионални новинарски стандарди, учи се како да се развијају вештине критичког мишљења и подиже ниво медијске писмености“, истиче се у тексту.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 28, 2023
