Колико ћемо плаћати струју од 1. маја, а колико она кошта у Европи?

11:53 27.04.2023.

Према подацима Евростата, најскупљу струју троше грађани Данске и Белгије

Потрошаче у Србији од 1. маја очекује ново поскупљење енергената. Агенција за енергетику је саопштила да ће струја поскупети за осам одсто, а гас за 10 одсто.

Цена гаса са порезом биће 4,55 динара по киловат-сату, а цена струје 13,31 динар.

У нашој земљи је струја већ поскупела од 1. јануара и то 8 одсто, док је цена гаса од почетка године увећана за 11 одсто.

Из Агенције за енергетику наводе да ће, упркос најновијем поскупљењу цена струје у Србији, она и даље бити међу најнижим у Европи.

Са најновијим поскупљењем она ће се практично изједначити са ценом најјефтијих киловата у Европској унији – које плаћају становници Мађарске и Бугарске, а износи 0,11 евра.

Поскупљење струје је, између осталог, предвиђено и аранжманом који Србија има са Међународним монетарним фондом. Представници ММФ-а су у више наврата наглашавали да цене струје у Србији не смеју остати на тренутном нивоу, који су оценили ниским.

Стручњаци кажу да тренутне цене јесу неодрживе, али указују да повећање не сме да дође без реформи и рационализације у јавним енергетским предузећима.

Председник Фискалног савета Павле Петровић је недавно изјавио да је инфлација у Србији обуздавана контролом цена гаса и електричне енергије које су у Европи порасле вишеструко, а да у Србији прошле године то ни избилиза није било тако.

Он је истакао да је плаћена висока цена и да су из буџета предузећима из енергетског сектора дате око 2,4 милијарде евра, те да ће држава наставити још да плаћа.

Додао је да ће на крају цене енергената опет бити повећане током 2023. и указао да ће то онда да се прелије на инфлацију током ове године и да ће она вероватно у Србији због тога трајати дуже него у другим европским земљама.

Поједини економисти већ дуго, сходно размишљању ММФ-а, наводе да би требало направити ефикаснији систем циљане социјалне заштите најугроженијих, али да они који то нису треба да плаћају реалне цене, које морају бити више од тренутних, јер тврде да „енергенти нису социјална, већ економска категорија“.

Колико плаћају грађани ЕУ?

Електрична енергија за домаћинства је у другој половини прошле године у Европи поскупела 4,9 одсто у односу на исти период 2021. године, а европски потрошачи су је у просеку плаћали 0,28 евра по киловат-часу. Цене коју плаћају грађани у земљама чланицама ЕУ, међутим, драстично се разликују.

Према подацима Евростата, најскупљу струју троше грађани Данске и Белгије.

За потрошаче у домаћинствима у ЕУ са годишњом потрошњом између 2.500 и 5.000 киловат-часова, цене електричне енергије у другој половини 2022. по киловат-часу биле су највише у Данској (0,59 евра), Белгији (0,45 евра), Ирској (0,42 евра) и Чешкој (0,38 евра).

Најниже цене електричне енергије регистроване су у Мађарској и Бугарској (0,11 евра). За данске потрошаче у домаћинствима, трошак по киловат-часу био је више него двоструко већи од просечне цене у ЕУ, док су домаћинства у Холандији у много повољнијем положају, јер киловат-час плаћају 38,1 одсто мање од просека ЕУ.

Генерални директорат Европске комисије је у свом априлском извештају објавио да су цене струје и гаса у другој половини прошле године биле највише од када их „Евростат“ мери.

Цене струје су за годину дана порасле у свим земљама ЕУ, осим на Малти и у Холандији.

Рекордер по расту трошкова, када је у питању овај енергент је Румунија, где је цена струје више него удвостручена, јер су рачуни потрошача увећани за чак 112 одсто. Следе Чешка (97 одсто), Данска (70 одсто), Литванија (65 одсто) и Летонија (59 одсто).

Цене струје су најмање порасле у Луксембургу (3 одсто), Аустрији и Немачкој (по 4 одсто), као и у Пољској и Бугарској (по 5 одсто).

Гас је у другој половини 2022. године поскупео у свих 27 земаља ЕУ. У Чешкој је цена гаса, изражена у националној валути, порасла за читавих 231 одсто, следе Румунија (165 одсто), Летонија (157 одсто), Литванија (112 одсто) и Белгија (102 одсто). У само две земље ЕУ, цена гаса порасла је за мање од 20 одсто, а то су Хрватска (14 одсто) и Словачка (18 одсто).

Колико ћемо плаћати струју од 1. маја?

Просечна цена електричне енергије са порезом ће бити 13,31 динара (0,11 евра). Према ценовнику „Електропривреде Србије“ за двотарифно мерење, у такозваној зеленој зони, која подразумева потрошњу до 350 киловата месечно од 1. маја цена више дневне тарифе (преко дана) износиће 8,33 динара, а у нижој дневној тарифи (јефтина струја током ноћи) биће 2,08 динара.

У плавој зони, где је потрошња од 351 до 1.600 киловата месечно, виша дневна тарифа износиће 12,50 динара, док ће у нижој тарифи бити 3,12 динара.

У црвеној зони, где је потрошња већа од 1.600 киловата, у вишој дневној тарифи киловат ће коштати 25,01 динара, а у нижој 6,25 динара.

У једнотарифном мерењу, у зеленој зони киловат ће коштати 7,29 динара, у плавој зони 10,94 и у црвеној зони 21,88 динара.