Pročitaj mi članak

Koje sve NATO članice dozvoljavaju udare po teritoriji Ruske Federacije?

0

Izjava Jensa Stoltenberga je najpre izazvala podeljene reakcije zvaničnika zapadnih zemalja. Međutim deluje da je iz dana u dan sve više njih koji podržavaju plan generalnog sekretara NATO-a

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је у интервјуу за лист „Економист“, објављеном 25. маја, позвао савезнике да повуку забрану Украјини да користи оружје Алијансе у нападима на војне циљеве на територији Руске Федерације.

„Сада када се воде борбе у Харкову, близу границе, ускраћивање могућности Украјини да користи ово оружје против легитимних војних циљева на руској територији им отежава одбрану“, рекао је Столтенберг.

Његова изјава је најпре изазвала подељене реакције званичника западних земаља. Међутим, делује да је из дана у дан све више њих који подржавају план генералног секретара НАТО-а. 

Ово није први пут да западни званичници најпре одбацују, а затим као по аутоматизму, један за другим прихватају одређени план везан за сукоб у Украјини, што сугерише на то да се заправо ради о унапред припремљеном процесу и да ће на крају све државе (осим Словачке, Мађарске и eвентуално Турске) унутар Алијансе подржати ударе по руској територији.

Ко је све подржао Столтенбергову изјаву

Само дан касније након интервјуа за „Економист“, огласио се шведски министар одбране Пол Џонсон, који је за лист „Халандспостен“ изнео мишљење да Украјина има право да врши ударе по руској територији.

„Украјина се суочава са ничим изазваном и илегалном агресијом Русије. Према међународном праву, Украјина има право да се брани војним акцијама усмереним на непријатељске територије, уколико су те војне акције у складу са законима рата. Шведска подржава међународно право и право Украјине да се брани“, сматра он.

Потом је своје мишљење изразио и летонски председник Едгарс Ринкевичс, који је за Си-Ен-Ен 27. маја изјавио да су скорашњи територијални добици Русије на североистоку Украјине „последица наше неспособности да обезбедимо Украјини наоружање и забране употребе тог наоружања за нападе на војне циљеве унутар Русије“.

Током јучерашњег састанка министара одбране држава Европске уније, шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борељ позвао је земље чланице да „уравнотеже страх од ескалације и потребу Украјине да се брани“, рекавши да Кијев има право да употреби западно оружје за напад на Русију.

„Према ратном праву, то је сасвим могуће и не постоје контрадикторности. Могу да узвратим или да се борим против онога ко се бори против мене са своје територије“, рекао је Борељ.

На састанку у Бриселу сличан став изразила је министарка одбране Холандије Кајса Олонгрен, која је изјавила да њена држава није поставила никаква ограничења и да се она лично нада да ће „друге земље са различитим ставовима то променити“.

„Сасвим је разумљиво да они морају да изводе нападе и унутар Русије“, рекла је она и додала да „то не би требало да буде ствар за дебату“.

Са њима се сложио и естонски министар Хано Певкур који је изјавио да се „стварно нада“ да ће све земље које имају та средства (наоружање великог домета) такође дати дозволу Украјини.

„Не може бити нормално да Русија из велике дубине своје територије напада Украјину, а да се Украјинци морају борити са једном руком везаном иза леђа“, сматра Певкур.

Истог дана, али на другој локацији у Месебергу у Немачкој, француски председник и немачки канцелар изнели су свој, готово идентичан, став везан за ударе по територији Руске Федерације.

„Не желимо ескалацију у Украјини. Али како можемо снабдевати Украјину оружјем и рећи да га не користи за одбрану? Дозволити Украјини да уништава војне циљеве са којих руска војска врши ракетирање и гранатирање није ескалација“, рекао је француски председник Емануел Макрон и додао:

Сматрамо да им (Украјинцима) треба дозволити да неутралишу војне циљеве са којих се лансирају ракете и покрећу напади на Украјину, али им не смемо дозволити да дејствују по другим војним или цивилним циљевима унутар Русије“.

Немачки канцелар Олаф Шолц се сложио са Макроном и нагласио да „док год Украјина поштује услове постављене од држава које су испоручиле наоружање, укључујући и САД, као и међународно право, она има право да се брани“.

Осим Бореља и лидера Немачке и Француске, током јучерашњег дана огласио се и чешки премијер Петр Фијала који је, на прес-конференцији у Прагу, изјавио да Украјина треба да има право да користи оружје које добија и изван својих граница.

„Што се тиче изјаве Столтенберга, или неких других (политичара) да Украјина треба да има право да користи оружје које добија ван своје територије, мислим да је то сасвим логично. Украјина је земља која се брани, која брани своју територију, своје цивиле. Украјина има пуно право да искористи све могућности за своју одбрану“, рекао је он.

Наведеним државама се 29. маја придружила и Пољска, будући да је заменик министра одбране ове државе Цезари Томчик за радио Зет изјавио:

Пољска је дозволила Украјини да користи наоружање, које јој је испоручила, за нападе на циљеве у Руској Федерацији и ван зоне сукоба.“

Он је додао и да „нема ограничења за пољско оружје које је испоручено Украјини“.

Државе које су предухитриле генералног секретара НАТО-а

Столтенберг заправо није први западни званичник који је у јавност изнео идеју о укидању забране за нападе по дубини територије Русије.

Подсећања ради, министар спољних послова Литваније Габријелијус Ландсбергис је током интервјуа за француски ТВ канал ЛЦИ изјавио да су забране, попут оне које су САД увеле за употребу ракета АТАЦМС за нападе по руској територији „грешка“.

„На почетку смо направили грешку ограничавајући Украјинце, јер би се напади могли посматрати као ескалација“, рекао је он и додао:

„Украјинцима мора бити дозвољено да користе опрему коју су добили, како би постигли стратешке циљеве. Мора им бити дозвољено да врше ударе по територији Русије, линијама снабдевања и војним јединицама које се припремају за нападе на Украјину.“ 

Почетком маја његов британски колега Дејвид Камерон, је током посете Кијеву саопштио да је на Украјини да одлучи како да користи британско оружје и инсистирао да она има право да гађа циљеве на руској територији.

Нешто раније, средином априла, министар спољних послова Норвешке Еспен Барт Еиде најавио је да ће његова држава испоручити Украјини модернизоване борбене авионе Ф-16 са савременим наоружањем, како би оснажила њене „способности за ударе иза линије фронта“.

Иако није директно подржао ударе по циљевима на територији РФ, може се наслутити шта се подразумева под „савременим наоружањем“ и „ударима иза линије фронта“.

Још крајем фебруара, фински министар одбране Анти Хаканен је за локалне медије изјавио да Финска није увела никаква ограничења на војну помоћ Украјини, те да су такве забране уведене од стране земаља које су испоручиле наоружање великог домета.

Случај САД – званично противљење и дебата у Белој кући

Што се тиче најмоћније и водеће чланице НАТО-а – САД, званичници ове државе су у више наврата изражавали противљење идеји да се Украјини дозволи напад западним, односно америчким наоружањем по дубини руске територије.

То је јуче потврдио и портпарол Стејт департмента Метју Милер.

„Што се тиче наше политике, она се заснива на томе да не подстичемо и не дозвољавамо ударе америчким наоружањем изван граница Украјине“, рекао је он новинарима, коментаришући позив Алијансе да се Оружаним снагама Украјине дозволе такви напади.

Међутим, већ неколико дана се у појединим америчким медијима појављују информације да се у Белој кући појавио раздор управо око овог питања. Тако је Си-Ен-Ен, пренео речи аналитичара Малколма Дејвиса, који је изјавио да је државни секретар Ентони Блинкен у сукобу са члановима администрације Џозефа Бајдена, који страхују од даљег погоршања односа са Русијом.

Сличне информације појавиле су се и у тексту „Вашингтон поста“, објављеног 28. маја, у ком се наводи да „председник Бајден разматра две опције како би се супротставио руском напредовању у Украјини“.

Једна од њих је „кажњавање Кине због снабдевања Русије кључном технологијом“, док је друга управо „укидање ограничења о употреби америчког наоружања малог домета за нападе на територију Русије„.

Према писању „Вашингтон поста“, Блинкен је главни заступник друге идеје, а главни разлог за то јесте што је током своје посете Кијеву „из прве руке чуо сведочења о најскоријем напредовању руске војске у Харковској области и у другим деловима источне Украјине“.

То је Блинкена забринуло толико да је апеловао на своје колеге из америчке администрације, да преиспитају одлуку којом се Украјини забрањује да користи америчка артиљеријска оруђа и ракете кратког домета по циљевима у Русији, наводи амерички лист.