Ко је уништио ХЕ Каховка: Ако би разнела брану, Русија би самој себи пуцала у ногу

15:00 06.06.2023.

"Вашингтон пост" је још у децембру прошле године открио план Кијева да уништи хидроелектрану

По старом и добро опробаном рецепту Запад и за уништење бране Нова Каховка прстом упире у Русију, и то у тренутку док украјинске снаге, према речима руских званичника, настављају гранатирање ове хидроелектране на Дњепру.

Знајући методологију западних савезника Кијева – ништа чудно.

Исто тако тврдило се и да Руси бомбардују сами себе у нуклеарној електрани Запорожје, а међу „бисерима“ се посебно истиче и подметачина око саботаже Северног тока, за коју су Кијев и његови савезници такође кривили Русију све док пулицеровац Симор Херш није разоткрио заверу иза које је, главом и брадом, стајао амерички председник Џозеф Бајден.

Међу првима се, да окриви Кремљ, овога пута огласио председник Савета ЕУ Шарл Мишел.

„Уништавање цивилне инфраструктуре се јасно квалификује као ратни злочин – и ми ћемо Русију и њене заступнике сматрати одговорнима“, запретио је.

Потресао се и Јенс Столтенберг, такође истичући да уништење бране Каховка „још једном демонстрира бруталност руског рата у Украјини“.

А да (не дај Боже) ипак случајно не испадне да је Кијев крив, побринуо се и украјински председник Владимир Зеленски, још једном на радост западних савезника демонстрирајући свој глумачки таленат.

„Руски терористи. Рушење бране хидроелектране Каховка целом свету само потврђује да они морају бити протерани са читаве украјинске територије. Ни један метар им не треба оставити, јер сваки метар користе за терор. Само победа Украјине вратиће сигурност. И ова победа ће доћи. Терористи неће моћи да зауставе Украјину ни водом, ни пројектилима ни било чим другим“, први је камен бацио „безгрешни“ Владимир Зеленски који је на Телеграму прецизирао и да је брана у ваздух дигнута експлозивом постављеним изнутра, односно „унутрашњим детонацијама“.

Експлозија Каховке учинила је лидера Украјинаца визионаром, јер, још крајем прошле године њему се „јавило“ да ће „Руси“ уништити ову хидроелектрану, уз тврдњу да су тамо већ поставили експлозив. Па се, као што је познато, није догодило ништа.

Занимљиво је, међутим, да је хидроелектрану, коју Русија контролише још од почетка Специјалне војне операције, управо Украјина готово непрекидно гранатирала. И то толико агресивно да је Русија још у октобру послала писмо Савету безбедности УН у коме их позива да спрече рушење бране електране која је била на мети Кијева.

Нечисте намере Кијева показује и један видео који је још у септембру прошле године објављен на проукрајинском каналу „Труха Украјина“, који је иначе највећи Телеграм канал у Харкову.

„Ево и одговора Оружаних снага Украјине: наши борци су гађали брану Каховске хидроелектране у Херсонској области. Руси, јесте ли набавили патке на надувавање?“, пише уз видео снимак на коме се види гранатирање. Видео је, међутим, у међувремену, управо данас уклоњен, али, интернет све памти, тако да је и овај доказ украјинске одговорности остао сачуван.

И некадашњи командант, а сада заменик команданта руских снага у Украјини, генерал Сергеј Суровикин, истакао је својевремено да је Украјина више пута брану нападала америчким ракетама ХИМАРС.

Упозорио је и да би могао да се догоди и један велики напад на овај објекат, а то се, како видимо, обистинило.

Због свега овога и не чуди то што Руси немају никакве сумње да је за напад крив Кијев.

Зашто Русији не одговара, а Украјини користи уништење бране?

Они су, заправо, уверени да је један од циљева напада украјинске војске на Каховку, био покушај да поплаве руске одбрамбене положаје, а пре свега минска поља – што би кијевским трупама олакшало искрцавање.
С друге стране, свима који познају прилике и конфигурацију терена у том региону, јасно је да Русија и нема никакву корист од гранатирања ове хидроелекране.

Амерички војни аналитичар украјинског порекла Мајкл Кофман још прошле године је, разматрајући могућност да Каховка буде дигнута у ваздух, истакао да је мало вероватно да Кремљ детонира експлозив, управо због тога што би у случају пуцања бране, већи ниво поплава захватио леву обалу Дњепра – која припада Русији.

„Ако би уништила брану, Русија би у суштини сама себи пуцала у ногу. То би део Херсона који је под руском контролом поплавило много више од западног дела који ће Украјинци вероватно ослободити“, прогнозирао је тада Кофман.

И аналитичар Џемс Блек из корпорације „Ранд“ која сарађује са Пентагоном, устврдио је прошле јесени да би овакав сценарио, односно уништење Каховке, заправо користило Кијеву.

„Дизање бране у ваздух довело би до међународног негодовања. Иако би можда могло да у краткорочном року успори напредовање украјинских трупа, на дужи рок могло би да послужи за даље јачање украјинске одлучности и воље за борбом против руске окупације“, тврдио је Блек.

Након што су се западни званичници разлетели по Твитеру осуђујући Русе, огласио се и шведски војно-политички аналитичар Микел Валтерсон, који наводи три могуће варијанте експлозије на Каховки – једна је да су је уништили Руси, друга да су криви Украјинци, а трећа да је брана једноставно сада пукла јер је начета ранијим гранатирањем.

„Нема разлога да Русија брану дигне у ваздух, пошто ће вода која тече на југ углавном прелити руску леву источну страну реке и тамошња руска утврђења. Дакле, главне алтернативе су или да ју је украјинска страна уништила у припреми за летњу офанзиву, или да се брана због оштећења конструкције срушила под притиском воде“, истиче он.

Ако украјинска страна затвори бране које су северно, односно узводно од акумулације, нивои воде могли би да падну веома ниско, што би, кад се тло осуши, олакшало Украјинцима да Русе нападају с друге стране обале, преко језера, сматра он.

Јужно од бране украјински напад би такође био олакшан јер ће руске одбрамбене линије бити уништене. Лева (источна) обала ће, међутим, неко време бити поплављена, а Дњепар много шири, што би кијевској војсци, међутим, у прво време отежало изградњу мостова и премештање тешке опреме преко реке.

И „Вашингтон пост“ је крајем децембра прошле године, писао не само да украјинска војска има план да уништи Каховку, већ да је чак и тестирала напад.

„Циљ је био да их натерају у бекство. 25.000 руских војника у том делу Херсона, одвојеном широком реком од својих залиха, стављено је на веома изложен положај. Када би се извршио довољан војни притисак, Москва не би имала избора осим да се повуче“, рекао је тада, генерал-мајор Андриј Ковалчук, који је имао задатак да води херсонску контраофанзиву.

Брана Нова Каховка, односно пут на њеном врху био је један од три пута којим су се снабдевали Руси, уз Антоновски мост, и Антоновски железнички мост који су убрзо гранатирани и онеспособљени.

Упркос томе, Руси су успевали да изграде нове прелазе и попуне своје залихе муниције.

„Ковалчук је размишљао да поплави реку. Украјинци су, како је рекао, извели чак и пробни удар лансером ХИМАРС на брани Нова Каховка, направивши три рупе у металу да виде да ли се вода Дњепра може подићи довољно да заустави руске прелазе. Тест је био успешан, рекао је Ковалчук, али је тај корак остао последње решење“, навео је тада „Вашингтон пост“.