Pročitaj mi članakEvropsko javno tužilaštvo na čijem čelu je Laura Koveši, saopštilo je za Nova.rs da zbog velikog interesa javnosti potvrđuju da je u toku istraga o mogućim zloupotrebama EU fondova vezanih za Železničku stanicu u Novom Sadu.
Подсећамо, у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду погинуло је 15 људи, а међу њима и двоје деце, што је довело до масовних протеста и захтева да сви кривци одговарају. Док су се из Европске уније углавном слабо оглашавали о случају, сада је стигла потврда да се у ЕУ истражује могућа злоупотреба финансијских средстава у вези са реновирањем Железничке станице, а то би могло да значи и могуће последице по владајући режим.
Ко је Лаура Ковеши и чиме се бави
Лаура Кодруца Ковеши и је главна тужитељка Европског јавног тужилаштва (ЕППО – Еуропеан Публиц Просецутор’с Оффице) од 2020. године. ЕППО је независна институција Европске уније задужена за истраживање, гоњење и подизање оптужница за кривична дела која штете буџету ЕУ, попут корупције, прања новца и прекограничних превара с ПДВ-ом.
ЕППО има задатак да штити финансијске интересе ЕУ, а огромна средства се из Уније уливају у Србију кроз кредите, улагања, донације и грантове.
Пре него што је преузела ову функцију, Ковеши је била главна тужитељка Националне дирекције за борбу против корупције (ДНА) у Румунији од 2013. до 2018. године. Током њеног мандата, ДНА је водила истраге против бројних високих званичника, укључујући министре и политичаре, што ју је учинило кључном фигуром у борби против корупције у Румунији.
Њена каријера је обележена сукобима са политичким елитама које су покушавале да ослабе антикорупцијске институције, што је довело до њеног смењивања с функције главне тужитељке ДНА 2018. године. Међутим, због њеног међународног угледа у области борбе против корупције, изабрана је за првог главног тужиоца ЕППО-а, где наставља свој рад на заштити финансијских интереса ЕУ.
Кога је све судски гонила Лаура Ковеши
Од свог оснивања ЕППО регистровало је значајан број случајева, што одражава његову активну улогу у заштити фондова ЕУ. Канцеларија је била кључна у координацији истрага широм држава чланица, што је довело до повраћаја значајних износа незаконито присвојених средстава.
Ови случајеви често подразумевају сложене финансијске шеме и захтевају интензивну сарадњу са националним властима.
Румунија је у последњој деценији била поприште великих политичких афера и судских процеса против високих функционера у време мандата Лауре Ковеши. Међу најистакнутијима су Ливиу Драгнеа, Елена Удреа и Виктор Понта – политичари који су у различитим периодима доминирали румунском сценом, али су се нашли на мети правосудних органа због оптужби за корупцију и злоупотребу положаја.
Ливиу Драгнеа – пад моћног лидера ПСД-а
Некадашњи лидер Социјалдемократске партије (ПСД) и председник Представничког дома Ливиу Драгнеа дуго је важио за једну од најутицајнијих политичких фигура у Румунији, али су га правне невоље на крају коштале каријере.
У априлу 2016. године, Драгнеа је осуђен на двогодишњу условну казну због покушаја манипулације излазношћу бирача током референдума о опозиву председника 2012. године. Ова пресуда га је спречила да постане премијер, иако је његова странка однела победу на парламентарним изборима 2016. године.
Дана 27. маја 2019. године, Драгнеа је осуђен на три и по године затвора због организовања фиктивног запошљавања чланова ПСД-а. Конкретно, суд га је прогласио кривим за аранжман према којем су две особе биле формално запослене у државној агенцији, али нису обављале никакав рад. Ова пресуда означила је крај његове политичке каријере и одвела га иза решетака.
Елена Удреа – министарка покушала да побегне из земље
Бивша министарка регионалног развоја и туризма Елена Удреа била је блиска политичка савезница бившег председника Трајана Басескуа. Међутим, њено име се повезивало са више афера, а најпознатија је она везана за злоупотребу јавних средстава.
Удреа је била умешана у финансијске малверзације повезане са организацијом боксерске гала вечери, током које је оптужена за примање мита и злоупотребу положаја ради незаконитог усмеравања државних фондова.
У јуну 2018. године, осуђена је на шест година затвора због корупције и злоупотребе овлашћења. Међутим, пре него што је пресуда постала правоснажна, побегла је из земље. Румунске власти су у априлу 2022. године издале европски налог за њено хапшење, а она је ухапшена у Бугарској док је покушавала да пређе у Грчку.
Виктор Понта – оптужбе без пресуде
Бивши премијер Румуније Виктор Понта такође се нашао на мети правосудних органа, иако његов случај није имао исти исход као код његових колега.
Понта је 2015. године оптужен за фалсификовање докумената, саучесништво у пореској утаји и прање новца, а оптужбе су се односиле на активности из периода пре него што је постао премијер. Суочен са снажним политичким притиском, поднео је оставку на место лидера ПСД-а у јулу 2015, а затим и на функцију премијера у новембру исте године. Ипак, у мају 2018. године, Понта је ослобођен свих оптужби.
