Pročitaj mi članak

Ko je izvršio napad na oba Severna toka? – Gotovo je, propast Evrope počinje

0

Kvar tri od četiri niza gasovoda Severni tok 1 i Severni tok 2 je jedinstven događaj u istoriji Evrope. Postoji nekoliko verzija onoga što se dogodilo, ali glavna je da je u pitanju napad.

Како су гасне цеви могле да буду разнете на дну Балтичког мора и да остану непримећене? Коме је била потребна таква саботажа и шта ће бити са преосталим рутама за испоруку руског гаса у Европу?

Постоји неколико верзија шта се тачно догодило у ноћи 26. септембра на дну Балтичког мора код Данске, што је довело до наглог пада притиска у гасоводима Северни ток 1 и Северни ток 2.

Једна верзија онога што се догодило је ломљење цеви од сидра брода, које је стајало изнад цеви. „Пробоји морских гасовода сидром су се дешавали у светској пракси. На пример, у Хонг Конгу је 2013. године подводни цевовод пробио сидро брода који се зауставио изнад гасовода“, каже Сергеј Кондратјев, заменик шефа економског одељења Института за енергетику и финансије.

Међутим, ова верзија изгледа мало вероватно. Прво, притисак је пао наизменично у три цеви одједном, извештаји о томе су долазили редом. Осим тога, овај регион је засићен и цивилним и војним судовима, а под великом је пажњом данске и шведске војске, НАТО-а, додаје експерт.

За сидрење, нехотице додирнути неколико цеви заузврат у кратком временском периоду, а затим отићи а да то нико не примети – изгледа невероватно.

Верзију да су низови гасовода неочекивано почели да цуре један за другим, углавном нико не разматра. Зато што је ово пројекат високе технологије, чија је имплементација строго контролисана, укључујући и спољне власти. Поред тога, први „ток” ради без прекида више од 11 година од 2011. године, а буквално у јулу је извршен и планирани технички ремонт.

„Једно је када је један вод једног гасовода оштећен. Онда би се инцидент могао приписати техничком квару у заваривању спојева, механичком оштећењу анкером или тако нечему. Али када три нити одједном пропадну, то се тешко може назвати несрећом, “ – каже Игор Јушков, експерт Финансијског универзитета при Влади Руске Федерације и Фонда националне енергетске безбедности.

„Можете, наравно, и даље кривити Русију за то што је Гаспром једноставно испумпао гас из цеви. Али чињеница да су Данци открили цурење метана у близини једног од острва чини ову верзију неодрживом“, додаје он.

Вреди прецизирати и контекст онога што се дешава. Цеви једна за другом почеле су да се кваре управо у ноћи 27. септембра, недељу дана након што је Русија најавила референдуме у Донбасу, Херсону и Запорожју и тачно последњег дана референдума.

Још једна случајност је церемонија отварања гасовода Балтиц Пипе 27. септембра у Голениову на северозападу Пољске. Овај гасовод није директан конкурент руским цевима. Његов капацитет је само 10 милијарди кубних метара наспрам 110 милијарди кубних метара у збиру два Северна тока.

Варшава је ову цев, наравно, изградила европским новцем искључиво да не би куповала руски гас. Реч је о снабдевању Пољске норвешким гасом кроз нови гасовод. За овај норвешки гас (чије количине нису повећане) Пољска ће морати да се бори против Немачке.

Стручњаци сматрају да је највероватнија верзија онога што се догодило експлозија. За ову верзију су се изјаснили и шведски сеизмолози – регистровали су две експлозије на трасама гасовода Северни ток 1 и Северни ток 2.

Према подацима до којих је дошла Шведска национална сеизмичка мрежа (СНСС), мерне станице су забележиле две очигледне експлозије. Један је био магнитуде 2,3. Портпарол СНСС Бјорн Лунд рекао је да нема сумње да је реч о експлозијама. Он је одбацио верзију да су у земљотресу оштећени гасоводи. Сеизмолози су чак навели снагу ових експлозија – према њима, то је било еквивалентно експлозији од више од 100 кг динамита.

Војни рониоци нису погодни за такву експлозију, јер су цеви сувише дубоке (100-150 м). У овом случају, посуда са комором под притиском мора се налазити у близини места детонације како би рониоци могли да прођу кроз декомпресију.

Требало би да постоји и брод са дубинским бомбама. У овом случају је готово немогуће прикрити починиоце трагедије, пловила такође не би могла брзо да побегну са места злочина. Поред тога, можете израчунати порекло дубинских бомби и на овом трагу пронаћи починиоце.

Стога је вероватније средство за поткопавање цеви, подметач мина – једнократно подводно возило без посаде. Овај уређај се контролише са површинског брода преко оптичког кабла, има сопствену телевизијску камеру и једноставан сонар.

Активирање мина се дешава на даљину. Војни експерт Вадим Козјулин не искључује употребу и таквог УУВ-а и других уређаја. „Данас различите земље развијају стотине подводних возила, међу којима има и оних погодних за такве задатке. Углавном имају елементе вештачке интелигенције, тако да се саботаже могу вршити чак и ван мреже“, рекао је он.

„Судећи по томе да су три цеви пробушене, ово је дефинитивно диверзија. Док је тешко именовати конкретног кривца. Али очигледно је да су првенствено погођени интереси Европе и Русије. Онда на памет падају Сједињене Државе, па чак и Велика Британија, “ – каже Козјулин.

Јушков подсећа да су претње Северном току биле и из Сједињених Држава и из Пољске. Ова последња делује активно против Русије, често по налогу Вашингтона.

„У прошлости је било претњи из Сједињених Држава. Бајден је почетком године рекао да ће „агресија“ Русије на Украјину довести до тога да Северног тока 2 једноставно неће бити. А сада су „одједном” оба гасовода у квару. Недавне изјаве Пољске о потреби демонтаже Северног тока 2 такође делују претећи. Ова акција је била планирана“, оцењује Јушков.

Према његовом мишљењу, ова прича није штетна ни за Русију, која је хтела да преговара о пуштању цеви, али не и да „исуши“ европско тржиште, ни за Европу, којој је било важно да бар задржи техничку способност да прими гас кроз ове цеви у случају нужде.

„Генерално, ова прича је од користи, можда, само Сједињеним Државама, јер на тај начин спаљују мостове гасне сарадње Европе и Русије. Сада немамо техничку могућност да снабдевамо Европу потребним количинама гаса. Опоравак ће бити дуг“, рекао је Јушков.

Оштећеном морском гасоводу у Хонг Конгу било је потребно више од четири године да се потпуно обнови, упркос чињеници да је ова цев мањег капацитета и мањег пречника (510 мм према 1420 мм), каже Кондратијев.

Изолација је спроведена релативно брзо, али су биле потребне године да се врати у радно стање. Према његовим речима, нагло смањење притиска и испуштање гаса на површину у територијалним водама Данске и Шведске јасно указује на озбиљна оштећења цеви.

„Прво ће вероватно морати да спроведу истрагу. Данске и шведске власти ће вероватно основати међувладину комисију или комисије одвојено за истрагу. Санкције против цеви ће закомпликовати посао.

Када се добију резултати истраге, поставиће се питање шта да се ради и ко треба да поправља гасоводе. Да бисте извршили поправке, мораћете да добијете дозволу за извођење радова на поправци у акваторију. С обзиром на тренутне политичке односе, ово није лак задатак.

У Хонг Конгу је гасовод био унутар једне државе и Кина је била поштеђена проблема координације. Затим ћете морати да пронађете опрему и машине за поправку и полагање нових цеви. Ред за такве бродове иде месецима унапред. Тешко је пронаћи слободног извођача на тржишту који ће радити овде и сада. За извођење самог посла биће потребно време,

Наравно, Гаспром ће претрпети финансијске губитке у виду великог цурења гаса, које је сада скупо, плус трошкови поправке итд.

Али најважније је да ова прича значи опасан прекид дела гасне инфраструктуре између Русије и Европе, што је неисплативо за обе стране. „Упоредио бих ову ситуацију са експлозијом далековода у Украјини 2015. године. Као резултат физичког нарушавања инфраструктуре, прекинут је јединствен енергетски систем који је повезивао Украјину са Кримом. А Украјини је било тешко, јер је изгубила тржиште продаје. И то је довело до одређених проблема међу становницима Крима. Иако је, наравно, тада на Криму изграђена сопствена генерација, укључујући енергетски мост до континенталне Русије. Али у почетку је било тешко. Сада видимо празнину у инфраструктурним везама између Европе и Русије“, каже Сергеј Кондратјев.

Занимљиво је да су до сада стручњаци претпостављали да би украјински транзит руског гаса у Европу могао да престане, укључујући и због потенцијалне експлозије, као код далековода до Крима. Али нико није могао ни да замисли да је то могуће у погледу руских гасовода на мору.

„Ово је јединствен случај у европској пракси. Да се ​​поткопа међудржавни гасовод, то се није десило бар од Другог светског рата. Ово је озбиљан сигнал за све. Сада су сви подводни гасоводи угрожени. Ово је потпуно нови увод у европску енергетску политику”, каже Сергеј Кондратјев

Према експерту, у свим прогнозама и наводима за ову зиму већ је била прича да Северни ток неће радити. Стога је мало вероватно да ће ово бити шок за тржишта, иако је могућа краткорочна хистерија.

Европа се спремала да прође ову зиму без Северног тока. Али сада је јасно да ће оба руска гасовода вероватно бити ван погона још неколико година. Ово ће осигурати континуирани недостатак гаса у Европи и високе цене гаса током више од једне зиме. Све је вероватнији сценарио деиндустријализације европске привреде, од којег корист имају и САД.

Штавише, сада постоји ризик да се у истој ситуацији нађу јужни гасоводи Плави ток и Турски ток, који снабдевају руским гасом Турску и низ европских земаља. „Турска нема алтернативу. Азербејџан нема могућност да повећа проток гаса у Турску и Европу преко ТАП-а и ТАНАП-а“, каже Кондратјев. Турска купује ЛНГ, али већ свима недостаје, а да не говоримо о његовој високој цени.

Претња се надвила и над украјинским транзитом. Гаспром је у уторак приметио да Нафтогас Украјине нема разлога да одбије да пумпа руски гас кроз Сохранивку. А ако украјинска компанија настави да тражи разматрање овог спора на суду, онда Русија може да уведе санкције Нафтогасу. У пракси, то ће значити да Гаспром неће моћи да пумпа свој гас кроз Украјину.

Ако се искључе и јужни гасовод и украјински транзит, онда ће испоруке гаса из Русије у Европу бити ресетоване на нулу. То ће озбиљно погоршати ситуацију у ЕУ.

Србија угрожена

„Неке европске земље неће бити спремне за ово. Пре свега Турска, Мађарска и Србија, као и земље које и даље добијају гас украјинском рутом – Словачка, Аустрија и делом Немачка. Ове земље немају спремну инфраструктуру за преусмеравање снабдевања. Краткорочно, ово може чак значити и кризу за ове земље.

То ће, наравно, довести до поскупљења гаса у Европи. Међутим, друге европске земље, попут Француске и Шпаније, више де факто не зависе од руских снабдевања. Ситуација у Европи ће за све бити другачија. За неке ће ово заустављање бити критично, за друге ће се ситуација мало погоршати“, сматра Сергеј Кондратјев.

Истовремено, заробљене европске земље тешко могу да рачунају на помоћ својих европских суседа. „Можда постоје само мале залихе од суседа за ПР ефекат, али нико неће понудити пропорционалну помоћ. Нико у Европи неће жртвовати своје благостање зарад других земаља“, закључује саговорник за Взгљад