Прочитај ми чланак

Ко и зашто спасава Украјину од финансијске катастрофе

0

Половина свих трошкова Украјине у овом тренутку директно се финансира из иностранства, што је званично признало и украјинско Министарство финансија. Украјина се ослања на финансијску помоћ својих западних савезника за војне операције, укључујући оружје, муницију, обуку, обавештајне податке и медицинску опрему.

Како је најавио министар финансија Украјине Сергеј Марченко, Украјина ће за оружане снаге и борбена дејства ове године потрошити 43-44 милијарде долара, а приближно толико планира да потроши и 2024. године. Међутим, признао је министар, то је више од пореских прихода које држава прикупља. Штавише, војска тражи пет пута више од онога што државној каси стоји на располагању. У Украјини је остало око 20-25 милиона људи, већински пензионери, тако да је повећање пореза бесмислено. Такође, неопходно је повећати порез пет пута, што је сасвим нереално.

Украјина већ има аранжмане са ММФ и сарађује са овом финансијском институцијом на основу четворогодишњег програма финансирања потписаног у марту 2023. године. Он предвиђа кредите у висини од 15,6 милијарди долара, од чега је 3,6 милијарди за ову годину већ добила, а још 0,9 милијарди добиће у октобру. Кредите је притом добила по нимало занемарљивој камати од 6,9 одсто годишње.

Ипак, кредити ММФ нису главни извор покривања украјинског буџетског дефицита.

У влади Украјине рачунају да добију од западних партнера 42 милијарде долара, што би им омогућило да скрпе крај с крајем. Приближно трећину суме обезбедиће им Европска унија, а још 20 милијарди долара у Министарству финансија у Кијеву рачунају да добију из САД. Јер управо толику суму за буџетску подршку Украјина је добила из Сједињених Држава у последњих 17 месеци. Ипак, чак и да се остваре та очекивања, Украјина се и даље суочава са буџетским дефицитом, а приходи покривају само трећину њених трошкова.

Подршка САД кључна за Украјину

Подршка САД је кључна за Украјину, а свако смањење помоћи имало би значајан утицај на буџет земље, што би потенцијално довело до смањења социјалних програма, депрецијације валуте или смањивања војних операција.

На питање Спутњика где је крај финансијској помоћи Украјини, аналитичар Виктор Литовкин одговара да краја нема. Наиме, донације имају три дела: војни, социјални и новчани. Највећи део донација даје се војсци.

Од највећег и најзначајнијег донора, Сједињених Држава, на пример, војни део донације Украјини има вредност од приближно 47 милијарди долара, док остале две категорије заједно имају вредност од приближно 30 милијарди долара. То јест, Америка шири своју војну индустрију, обезбеђује себи велики војни буџет и развија опрему, плаћа логистику превоза ове опреме и „тестира“ је у Украјини.
Све зависи од апетита америчке војне индустрије

„Цена производње војне опреме, представља главну помоћ. Украјини остаје ситниш да плати специјалисте и инструкторе, који обучавају војнике. Треба разумети да велики део ове финансијске помоћи заправо остаје у САД. Из ових разлога, финансијска помоћ Украјини се никада неће зауставити. Американци нису заинтересовани да је прекину јер она учвршћава њихову индустрију. Коначно имају посла“, истиче аналитичар.

На питање од чега зависи подршка Украјини, Литовкин има кратак одговор:

„Финансијска помоћ за Украјину зависи искључиво од апетита америчке војне индустрије.“