Прочитај ми чланак

КЛИМА СЕ МЕЊА, а промене су смртоносне

0

Поплаве у Јапану и топлотни талас у Канади проузроковали су смрт стотина људи. Истраживачи упозоравају: Рашће број жртава екстремних временских непогода.

Временске непогоде су широм света све чешће, указује Штефан Рамсторф са Института за истраживање климатских утицаја из Потсдама (ПИК),пише Дојче веле.

Tanjug/AP

„Наша планета је поново погођена ванредним временским приликама, укључујући екстремне таласе топлоте, шумске пожаре у Калифорнији, као и разарајуће поплаве у Јапану. На основну закона физике, услед глобалног загревања морамо очекивати чешће и горе неприлике.“

Екстремне временске прилике као што су жестоке олује, неочекиване и непредвидљиве поплаве, топлотне ударе и неблаговремени таласи зиме, убили су стотине хиљада људи и погодили милијарде у протеклих 20 година. То показује заједничко истраживање о временским катастрофама Светске метеоролошке организације (WМО) и Уједињених нација из 2015. године.

„Узнемиравајуће бројке“

Аутори студије објављене 2017. у часопису „Тхе Ланцет Планетарy Хеалтх“, упозоравају да би Европљани до краја века могли да због промене климе умиру алармантном стопом. Према њиховом извештају, око 152.000 људи годишње би у Европи могло да умре директно због екстремних временских прилика, и то у периоду од 2071. до 2100. године. То је 50 пута више него што је забележено између 1981. и 2010. године.

У извештају се наводи да би топлотни удари допринели у чак 99 одсто смртних случајева у оквиру наведеног периода. Ђовани Форцијери, коаутор студије Заједничког истраживачког центра Европске комисије у Италији, каже да би поменута предвиђања могла бити и гора. „Те процене јесу алармантне, али наш сценарио није нешто најгоре. То је просечан сценарио емисије гаса са ефектом стаклене баште“, изјавио је за Форцијери за „Гардијан“ 2017. године.

Поједностављене процене?

Иако се учесталост екстремних временских прилика током протеклих деценија повећала, портпаролка WМО Клер Нулис оцењује за ДW да те смрти не морају да буду повезане с с временским приликама. „Прошла година била је једна од најскупљих, услед економских губитака повезаних са сезоном урагана. Али број смртних случајева није био ни близу бројке коју смо бележили пре неколико деценија. Морамо да будемо опрезни са подацима зато што је потребно да се узме у обзир много различитих сценарија.“

Решење – Париски споразум

Упркос несугласицама, експерти се слажу у томе како би свет требало да реагује на пораст ризика због екстремног времена. „Тај тренд може бити заустављен уколико Париски споразум који би стабилизовао нашу климу, убрзано и у потпуности буде примењен“, истиче Рамсторф.

У климатском извештају Европске уније објављеном 2017, две године након усвајања Париског споразума, истиче се да ће ЕУ смањити домаћу емисију гасова за 40 одсто до 2030. године.