Прочитај ми чланак
Због свог стратешког положаја, Кипар је дуго времена стециште шпијуна. Британска тајна служба је поставила једну од својих главних прислушних станица на острво: у комплету са агенатима под маском туриста, који, у сарадњи са својим америчким колегама, пресрећу комуникације преко оптичких каблова између Блиског Истока и Европе.
У складу са правилом службе, неки од агената носе жути шортс, други спортске бејзбол капе. Њихов циљ је да се избегну сумњу. Нико не треба да зна да они шпијунирају на Кипру – који је, штавише, место британске војне базе. Дакле, Американци су инструирани да се облаче као туристи пре него што крену на пут ка Агиос Николаосу – који је дом за једну од главних прислушних станица коју води британска сигнална обавештајна агенција, Government Communications Headquarters (GCHQ). Сада се показало да је војна база Велике Британије на острву та „страна станица“ названа „Sounder“, која фигурира у документима објављеним од америчког узбуњивача Едварда Сноудена. То је био закључак истраге грчког дневника Та Неа, ТВ Алфа, италијанског недељника Л Еспресо и немачког Зидојче цајтунга.
Прислушна станица се налази на источном Кипру, у сиромашној регији, у близини Зелене линије која раздваја Републику Кипар и турски део острва. Фотографије снимљене из ваздуха показују да се она састоји од више објеката, сателитских тањира и радио антена. Околина је каменита и пуста, пет километара удаљена од најближе плаже и најближег града, где људи могу да постављају питања у вези прерушених странаца. Главна предност овог места је у томе што нуди мир GCHQ и NSA, за прислушкивање, које се не одвија само у боље познатим центрима у Великој Британији и САД, већ и на Кипру.
Само 100 км од сиријске обале
У касним 1940-им, острво је већ служио као централна база за британске обавештајне службе на Блиском истоку. Ситуација на Синају, у Ираку и Сирији је праћена од шпијуна који се користе идеалним стратешким положајем острва: само 100 километара од обале Сирије, и не много даље од израелских и либанских жаришта. Од тада, Кипар је постао главни центар за праћење интернета и телекомуникација на Блиском истоку и Северној Африци: 14 подморских каблова је повезано преко острва. Дакле, ако зовете Берлин из Бејрута или шаљете мејл неком у Тел Авиву, постоји велика вероватноћа да ће ваши подаци бити праћени преко оптичког кабла који се налази на Кипру. И пре Сноуденових открића, било је општепознато да ове каблове рутински надгледа британска тајна служба.
GCHQ је искористио колонијално наслеђе Лондона: чак и после стицања независности острва 1960, Британска Круна је наставила да одржава две војне базе на острву. И за разлику од традиционалних војних база, те близнакиње,“суверене базне области“, сматране су за праве британске прекоморске територије. Једна од њих сада пружа место за Агиос Николаос прислушну станицу.
Британски шпијуни могу да рачунају на драгоцену помоћ Cyprus Telecommunications Authority (CYTA), која је сувласник великог броја подморских каблова. Телекомуникациона компанија има уговорну обавезу да сарађује са Британцима, што практично значи да је обавезна – попут бројних компанија у Великој Британији и САД – да сарађује на пресретању потребном да задовољи жеђ британске тајне службе за подацима.
„Владање интернетом“ је декларисани циљ шпијуна Њеног Височанства. У свакој секунди, британски агенти пресретну стотине гигабајта: порука електронске поште, телефонских разговора и других података. И јасно, Кипар такође служи као центар за агенте чији је задатак у осетљивим мисијама: на пример, онима који шпијунирају Израел – државу која, под шифрованим именом „Ruffle“, сарађује и размењује информације и са Американцима и Британцима. Такође је група агената управо са Кипра успела да се инфилтрира у Тор мрежу, која се сматрала сигурном. У документима из 2012, они су похваљени као „ревносни људи“ који су већ учествовали у „великом броју тешких мисија“.
НСА шаље своје агенте на Кипар
Иако је Агиос Николаос званично британска база, реалност је да је заједнички англо-амерички пројекат. У неколико наврата, Британци су били близу гашења прислушне станице, из финансијских разлога. У свакој од ових прилика, Американци су дојахали у помоћ, како не би изгубили оно што су видели да ће бити критично важна стратешка база. И они не маре трошкове. Данас Национална агенција за безбедност (НСА) плаћа рачун за половину оперативних трошкова базе. За GCHQ, база мора да настави да ради по сваку цену како би се обезбедили „здрави односи са америчким купцима.“
Дуги низ година, НСА, која је главни амерички купац, слала је своје агенте на Кипар. Али, како је то пракса у супротности са споразумом потписаним између британске владе и Кипра, амерички шпијуни имају инструкције да стижу инкогнито. Према правилнику НСА, они морају да се представе као туристи, на пример, као европски путници – али ни у ком случају као „типични Американци“.
За Србин.инфо: Александар Јовановић
