Прочитај ми чланакТрговински сукоб између Кине и Сједињених Америчких Држава ушао је у нову фазу када је Пекинг одлучио да појача контролу над извозом седам ретких земних метала. Овај корак долази као директан одговор на оштре царине које је администрација Доналда Трампа недавно увела на робу из 211 земаља и региона, укључујући Кину, Чиме је кумулативна царинска стопа према кинеској роби достигла чак 54 одсто.
Ретки земни метали које Кина сада држи под строгим извозним надзором укључују самаријум, гадолинијум, тербијум, диспрозијум, лутецијум, скандијум и итријум. Сви ови елементи су кључни за производњу високотехнолошких компоненти, од електричних возила и ветротурбина до софистициране војне опреме.
Иако Кина није увела потпуну забрану извоза, најавила је да ће детаљно испитивати крајње кориснике ових ресурса, што би могло значајно успорити или отежати испоруке америчким компанијама.
Кина већ годинама има доминантну позицију на тржишту ретких земних метала, са контролом од око 70% светске производње, према подацима Америчке геолошке службе (УСГС). Ово јој даје снажан стратешки алат за вршење притиска у трговинским преговорима. Још раније, Пекинг је ограничио извоз галијума и германијума, што је изазвало пометњу у индустријама које зависе од ових ресурса.
Занимљиво је да неодимијум и празеодимијум, који се користе за израду магнета високе снаге, за сада нису обухваћени новим ограничењима.
Аналитичари верују да Кина тиме оставља себи додатне карте за потенцијално јаче контрамере у будућности, уколико се трговински притисак из Вашингтона настави.
Министарство трговине Народне Републике Кине саопштило је да се мере односе на „робу двоструке намене“ и да имају за циљ „заштиту националне безбедности и очување глобалне стабилности“. Истовремено, Трамп је на мрежи „Truth Social“ реаговао оптужбујући кинеско руководство да показује „знаке слабости“ и да „нападима на америчку индустрију“ само признају сопствену немоћ да се носе са америчком економском политиком.
Овакав развој догађаја додатно компликује ионако затегнуте односе две највеће светске економије. Америчке компаније које се баве производњом електричних возила, зелених технологија и производа одбрамбене индустрије, већ изражавају забринутост због могућег успорења испорука и пораста цена. Питање глобалне зависности од кинеских ресурса поново се поставља као централна тачка стратегије економског суверенитета Запада.
У међувремену, остаје да се види да ли ће САД увести додатне мере или ће се обе стране вратити преговорима, како би се избегла ескалација која би могла имати последице за целу глобалну привреду. У сваком случају, ретки земни метали се све више показују не само као технолошки ресурси, већ и као моћно геополитичко оружје у трговинским ратовима 21. века.
