Кинески научници остварили су значајан напредак у области енергетике развојем технологије за екстракцију урана из морске воде. Ово револуционарно откриће могло би да обезбеди стабилно снабдевање горивом за будућност, посебно за атомске електране.
Кључна иновација лежи у коришћењу хидрогелних честица, које се претварају у композитне куглице способне да „ухвате“ растворени уран у сланој води.
Ове микрочестице, пречника око 2 мм, садрже бројне микронске поре, што им омогућава ефикасно прикупљање урана. Интересантно је да се хидрогел може производити од обичног воска за свеће, што додатно поједностављује процес.
Ово откриће има потенцијал да потпуно преобликује енергетску индустрију. Кина, која гради више атомских електрана него било која друга земља, суочава се са изазовима везаним за квалитет домаће уранове руде и зависношћу од увоза.
Према доступним подацима, кинеске резерве урана износе свега 170.000 тона, што је мање него што поседује, на пример, Француска.
Са тренутним темпом развоја атомских електрана (изградња 6–8 реактора годишње), очекује се да ће Кини бити потребно око 35.000 тона урана годишње до 2035. године. То значи да би тренутне резерве могле бити исцрпљене за мање од пет година.
Проблем несташице урана није специфичан само за Кину. Према проценама научника, глобалне копнене резерве урана могле би да буду исцрпљене за око сто година, док океани садрже чак 4,5 милијарди тона овог драгоценог ресурса, што би могло да обезбеди енергију за цео свет током више од хиљаду година.
Међутим, концентрација урана у морској води је врло ниска – само 3,3 микрограма по литру, што отежава и поскупљује процес његове екстракције.
Кинески инжењери и научници последњих година улажу огромне напоре како би савладали изазове екстракције урана из морске воде. Једна од кључних истраживачких екипа, предвођена доцентом Џао Рујем и професором Џу Гуаншањем из Североисточног педагошког универзитета, развила је електродни уређај за прикупљање урана из воде.
Овај метод је најмање три пута бржи од постојећих технологија и потпуно еколошки прихватљив. Електрод је направљен премазивањем тканине од угљеничних влакана са два мономера који стварају материјал са микроскопским порама и издигнућима, функционишући попут ултра танког филтера.
Још један значајан допринос долази од Кинеске академије наука, где је тим истраживача развио материјал инспирисан структуром крвних судова. Овај материјал омогућава екстракцију чак 20 пута више урана из морске воде у поређењу са ранијим методама.
Поред истраживања, Кина планира изградњу приобалне фабрике за експлоатацију урана из мора, са почетком радова предвиђеним за 2026. годину. Овај пројекат водиће Кинеска академија инжењерске физике, институција одговорна за развој нуклеарног наоружања.
Поред иновација у технологији екстракције урана из морске воде, Кина остварује успехе и у проналажењу нових копнених налазишта. Велике резерве урана откривене су на дубинама које су се раније сматрале неприступачним.
Према научницима укљученим у ове пројекте, процењено је да укупне резерве урана у Кини могу бити десет пута веће од првобитних процена, достижући око два милиона тона.
Ово би поставило Кину уз раме са Аустралијом, једном од земаља најбогатијих ураном на свету. Међутим, вађење урана са дубина од чак три километра представља технички и финансијски изазов, упоредив са сложеностима екстракције урана из морске воде.
Кинески напори у развоју технологија за експлоатацију урана из мора привлаче пажњу широм света. Како се предвиђа, ова технологија има потенцијал да трансформише глобални енергетски сектор, обезбеђујући практично неисцрпне изворе нуклеарног горива.
Уз процену да су океанске резерве урана хиљаду пута веће од копнених, ова област истраживања могла би да постане темељ будуће енергетске стабилности.
Комбинација напредних истраживања, развоја нових технологија и улагања у инфраструктуру позиционира Кину као глобалног лидера у овој области, док истовремено решава своје националне енергетске изазове.
Очекује се да ће успех кинеских истраживача инспирисати и друге земље да појачају напоре у развоју сличних технологија, чиме би човечанство направило корак ближе ка енергетски одрживој будућности.