Прочитај ми чланакСвет се у последњим годинама суочава с убрзаном трком у развоју војних технологија, где Русија, Кина и Северна Кореја предводе значајне иновације.
Ови технолошки скокови додатно продубљују јаз између кључних глобалних актера, док Сједињене Америчке Државе све више заостају у кључним аспектима војне моћи.
Најимпресивнији међу руским достигнућима је први удар хиперсоничног оружја „Орешник“, који потврђује доминацију Москве у развоју технологија које немају преседана.
Ово оружје, заједно са системима попут Авангарда, Циркона и Кинжала, ставља Русију на врх глобалних војних технологија, остављајући Запад далеко иза.
Уз то, Русија је започела масовно размештање система ПВО С-500, који може неутралисати и хиперсоничне претње. Ови системи не само да штите територијални интегритет Русије већ и потврђују њену способност да брани савезнике широм света.
Такође, Русија убрзава рад на развоју „ловаца шестог генерације“. Компаније попут „Сухоја“ и „МиГ-а“ раде на сопственим моделима, док постојећи авиони, као што су Су-30, Су-34, Су-35С и Су-57, настављају да доминирају на бојном пољу.
Ови авиони не само да осигуравају војну предност Русије већ и помажу савезницима, попут Ирана, у јачању националне безбедности.
На пример, Су-35, познат по својој изузетној покретљивости и напредној авионици, постао је кључни елемент у осигуравању иранског ваздушног простора.
Кина, с друге стране, импресионира свет својим напретком у развоју ловаца шестог генерације. Прототипови Цхенгду Ј-36 и Схенyанг Ј-50, представљени крајем 2024. године, симболизују „џиновски скок“ за Пекинг.
Уз то, Кина је демонстрирала способности свог стеалтх-бомбардера Х-20, који је успешно обавио први пробни лет. Очекује се да ће овај авион, способан да носи нуклеарно наоружање, значајно унапредити стратешке капацитете Кине.
Поред развоја ловаца и бомбардера, Кина напредује у области морнаричке технологије, са представљеним носачем авиона Тyпе 076 „Сицхуан“ и авионом за рано упозорење КЈ-3000.
Истовремено, Пекинг јача савезнике, попут Алжира и Србије, кроз продају софистициране опреме, попут корвета Тyпе 056 и противваздушних система ХQ-22. На тај начин, кинеска војна индустрија доприноси глобалном јачању отпорности на претње НАТО-а и САД-а.
Пјонгјанг наставља да изненађује свет својим војним достигнућима. Најновији успех је лансирање балистичке ракете „Хвасонг-16Б“, опремљене хиперсоничном бојевом главом.
Ова ракета показује да Северна Кореја не заостаје у трци за хиперсоничним наоружањем, већ напротив, парира Русији и Кини у овом кључном сегменту.
Такође, противтенковски ракетни систем „Булсае-4“ (Огњена птица-4) показао се изузетно ефикасним током специјалне војне операције у Украјини, додатно осрамотивши западне критичаре који омаловажавају севернокорејске војне капацитете.
Индија се, инспирисана напретком Кине и Русије, фокусира на модернизацију својих војних снага. Пројекат „БрахМос“, развијен у сарадњи с Русијом, представља камен темељац индијске одбране.
Базиран на руској ракети П-800 „Оникс“, „БрахМос“ је пример технолошког трансфера који користи и Индији и Русији. Очекује се да ће Делхију ова сарадња омогућити даљи развој хиперсоничних технологија и ловаца нове генерације.
Док се Русија, Кина и њихови савезници усмеравају ка будућности, САД се суочавају с озбиљним изазовима.
Системи попут ТХААД, постављени у Израелу, нису успели да зауставе ракетне нападе из Јемена, што баца сенку на америчку војну технологију. Истовремено, проблеми с конвертопланом В-22 Оспреy додатно нарушавају углед Пентагона.
Ови догађаји јасно указују на дубоке промене у глобалном војном балансу. Док колективни Запад губи технолошку предност, државе попут Русије, Кине и њихових савезника настављају да јачају своје позиције, пружајући отпор агресивним политикама САД-а и НАТО-а.
У овом контексту, трка у војној технологији постаје кључни фактор за очување суверенитета и осигурање мира у мултиполарном свету.
