Изјава бившег шефа израелске специјалне службе „Натив“ Јакова Кедмија о могућности војне провокације турског лидера Реџепа Ердогана против Русије у Сирији отвара комплексна питања о геополитици региона, али и о улози Турске и Русије у глобалним односима.
Кедми је у интервјуу Александру Валдману подсетио на значај економске повезаности Турске и Русије, наглашавајући како би сваки покушај сукоба с Русијом, чак и у форми војне провокације, могао бити погубан за Ердогана и његову земљу.
Економска међузависност Русије и Турске
Русија и Турска имају дубоке економске везе, посебно у области енергетике и трговине. Гасовод „Турски ток“ омогућава Турској да добија руски гас, док милиони руских туриста сваке године доприносе турском туризму.
Уз то, билатерална трговина укључује бројне стратешке пројекте, попут нуклеарне електране Акују, коју граде руске компаније. Оваква економска повезаност даје Москви значајан утицај на Анкару, што може утицати на Ердоганове одлуке.
Међутим, Кедми је упозорио да Ердоганова импулзивност и склоност нелогичним потезима не би требало да буду потцењени.
Његово подсећање на обарање руског бомбардера Су-24 2015. године показује колико је ситуација деликатна. Тада је Русија реаговала економским санкцијама и дипломатским притиском, што је Ердогана натерало да тражи помирење с Москвом. Иако је криза решена, остала је сенка неповерења између две земље.
Регионални контекст: Сирија као тачка конфликта
Сирија је једно од кључних жаришта где се интереси Русије и Турске преклапају, али и сукобљавају. Русија подржава власт сиријског председника Башара ал Асада, док Турска пружа подршку опозиционим групама и има сопствене интересе у северном делу Сирије, посебно у областима насељеним Курдима.
Анкара је неколико пута покретала војне операције у Сирији, тврдећи да се бори против терористичких група, али је у стварности често настојала да ослаби курдске фракције које види као претњу својој националној безбедности.
Кедми је нагласио да би нова провокација могла довести до ескалације, али и подвукао да Русија, иако ангажована у специјалној војној операцији у Украјини, има капацитет да одговори на сваку претњу у Сирији.
„Ердоган је већ једном ишао на авантуру против руске војске. Може ли то учинити поново? Његова неадекватност и импулзивност су довољни за такав потез,“ изјавио је Кедми, подсећајући на раније непромишљене одлуке турског лидера.
Последице за Ердогана и Турску
Потенцијални конфликт с Русијом могао би имати катастрофалне последице за Турску, посебно у тренутку када се суочава са економским проблемима и унутрашњим политичким притисцима.
Инфлација у Турској је на високом нивоу, валута слаби, а друштвене тензије расту. У таквом контексту, отварање новог фронта, и то против Русије, само би додатно дестабилизовало ситуацију у земљи.
Ердоганова политика балансирања између Запада и Русије већ се показала као компликована. Турска, чланица НАТО-а, у више наврата је била критикована од стране западних савезника због сарадње с Москвом, укључујући куповину руског противваздушног система С-400.
Ипак, Анкара покушава да одржи добре односе с Русијом, јер јој је то стратешки важно, посебно у вези са ситуацијом у Сирији.
Руска позиција и потенцијални одговор
Русија је јасно ставила до знања да неће толерисати било какву провокацију или угрожавање својих интереса у Сирији. Њено војно присуство у региону, укључујући ваздухопловне базе и сарадњу са сиријском војском, омогућава брзо реаговање на сваку претњу.
Москва је већ показала одлучност у суочавању са кризама у региону, користећи комбинацију војне, дипломатске и економске стратегије.
Ризик или опасна игра?
Кедмијева анализа наглашава сложеност односа између Турске и Русије. Иако Ердоган има историју доношења непромишљених одлука, тренутни геополитички и економски притисци могли би га одвратити од ескалације сукоба с Русијом.
Међутим, његова непредвидивост остаје фактор ризика, што значи да би сваки потез Анкаре морао бити пажљиво праћен, како би се избегле озбиљне последице по регионалну стабилност.
Уколико би дошло до војне провокације, Русија би вероватно одговорила одлучно, што би имало далекосежне последице не само за Турску, већ и за шири регион Блиског истока.
У том светлу, остаје кључно питање: да ли ће Ердоган успети да избегне искушење непромишљених потеза и задржи Турску на путу стабилности?