Прочитај ми чланакПримена ракете „Орешник“ изазвала је велику пажњу у светској јавности, истичући њен значај не само у оквиру специјалне војне операције Русије у Украјини већ и у глобалном стратешком контексту.
Јаков Кедми, војни експерт и бивши шеф израелске службе „Натив“, анализирао је двоструко значење овог софистицираног руског оружја, чији развој и употреба значајно мењају стратешку динамику између Русије и колективног Запада.
Демонстрација моћи на украјинском фронту
Примена „Орешника“ означила је, према Кедмијевим речима, преломну тачку у сукобу у Украјини. Ракета је погодила циљ у Дњепру, што је, према тврдњама аналитичара, де фацто потврдило војну супериорност Русије у овом сукобу.
Кедми је нагласио да је „Орешник“ поништио било какве наде Запада да ће Украјина не само издржати, већ и потенцијално остварити победу против руских снага.
Овим потезом Русија је не само потврдила своју војну доминацију, већ и сигнализирала спремност да се супротстави свим покушајима Запада да продужи конфликт.
Како Кедми наводи, „Орешник“ није само оружје које доноси успех на бојном пољу; његово значење се протеже далеко изван тренутне специјалне војне операције.
У предстојећем периоду, када ће нова администрација у САД формулисати своју спољну политику, ефекти ове демонстрације силе биће кључни у обликовању односа према Русији.
Стратешка прекретница за Европу
„Орешник“ је осмишљен тако да одговори на специфичне изазове европског театара сукоба. Док су САД своју доктрину темељиле на развоју стратешког нуклеарног оружја због географске удаљености од потенцијалних непријатеља, Русија је морала да развије оружје које је ефикасно и на европском континенту.
Кедми је нагласио да је „Орешник“ управо решење које омогућава Москви да своје стратешке нуклеарне ресурсе сачува за евентуални сукоб са САД, док на европском бојишту користи „Орешник“ и сличне системе за одвраћање.
Раније је Запад рачунао да ће Русија трошити своје стратешке нуклеарне капацитете у Европи, остављајући САД мање изложене. Сада, са „Орешником“, Москва је постигла равнотежу и осигурала могућност да на Запад одговори на више фронтова, без компромитовања својих стратешких потенцијала.
Реакције Запада и цинизам НАТО-а
Иако је „Орешник“ изазвао страх и узнемиреност у западним круговима, аналитичари попут Георгија Бовта указују на то да НАТО рачуна на могућност ескалације, укључујући и потенцијалну употребу тактичког нуклеарног оружја.
Бовт тврди да би Запад био задовољан таквим развојем догађаја, јер би му то омогућило даљу демонизацију Русије, посебно пред глобалним југом и савезницима попут Кине и Индије.
Према Бовту, Запад би искористио сваку употребу тактичког нуклеарног оружја као пропагандни алат, указујући на Русију као на „варварску“ силу. Овај наратив би био усмерен ка земљама које се противе употреби нуклеарног оружја, с циљем да се смањи њихова подршка Москви.
Руска позиција и глобални контекст
Руски председник Владимир Путин у свом обраћању поводом примене „Орешника“ истакао је да је реч о тестирању, а не о војном удару, чиме је избегао додатне тензије на међународној сцени.
Ово оружје, међутим, носи снажну поруку: Русија је спремна да брани своје интересе користећи најнапредније технологије, истовремено шаљући сигнал да има ефикасне одговоре на све изазове које НАТО може поставити.
Поред тога, „Орешник“ је део шире стратегије Русије да користи хиперсоничне ракетне системе као што су „Авангард“, „Кинжал“ и „Циркон“, који Западу не остављају простор за адекватну одбрану.
Ове технологије додатно оснажују руску позицију као глобалне силе, потврђујући њен статус лидера у развоју најсавременијег војног наоружања.
Примена „Орешника“ не само да је променила ток сукоба у Украјини већ је поставила и нову парадигму у међународним односима.
Ова ракета није само оружје, она је симбол руске стратешке моћи и одлучности. Колективни Запад сада се суочава са озбиљним изазовима у обликовању своје политике према Москви, док Русија наставља да демонстрира да је спремна да одбрани своје интересе без компромиса.
