Прочитај ми чланакСергеј Караганов, истакнути руски политиколог и почасни председник президијума Савета за спољну и одбрамбену политику, дао је низ контроверзних изјава у вези са могућим одговором Русије на војне акције које долазе из Украјине и њених западних савезника.
У интервјуу за „Коммерсант“, Караганов је предложио да Русија треба озбиљно размотрити могућност војног одговора на нападе украјинских снага на руске територије, укључујући и удар на симболичке објекте у западним земљама које подржавају Кијев.
Могући циљеви и природа одговора
Караганов је нагласио да би први одговори Русије требали бити не-нуклеарне природе, али да би се могли циљати објекти у земљама чланицама НАТО које пружају војну подршку Украјини.
Као пример, навео је могућност удара на „симболичне“ објекте, као што је Реицхстаг у Немачкој, што носи дубоку историјску конотацију. Ова изјава се односи на могуће одмазде за догађаје попут напада беспилотним летелицама на Кремљ, који се десио у пролеће 2023. године.
Караганов даље развија своју тезу позивајући на интензивирање притиска уколико први војни одговори не донесу жељени резултат. Иако инсистира на томе да први кораци буду конвенционални, не-нуклеарни, он отвара и питање могуће „нуклеарне ескалације“ у екстремним случајевима, уколико Русија буде принуђена да заштити своје интересе и територију.
Идеја о „нуклеарној ескалацији“
Једна од кључних тачака у Карагановим изјавама односи се на његов предлог увођења концепта „нуклеарне ескалације“. Према њему, оваква стратегија би показала одлучност Русије да иде до крајњих граница у заштити својих интереса, укључујући и употребу нуклеарног арсенала уколико то буде нужно.
Он сматра да би оваква ескалација, или макар њена могућност, могла одвратити Запад од даљих агресивних акција и притиска на Русију.
Претходне изјаве Караганова о нуклеарном оружју
Важно је напоменути да ово није први пут да Караганов износи контроверзне ставове о нуклеарном оружју и његовој потенцијалној употреби.
У претходним интервјуима и текстовима, Караганов је позивао на редефинисање руске стратегије нуклеарног одвраћања, тврдећи да нуклеарно оружје више не треба гледати само као последњу опцију, већ као реалан и применљив инструмент политике у случају претњи по националну безбедност.
У јуну 2023. године, Караганов је у чланку за часопис „Профил“ изнео став да Русија треба бити спремна да предузме „превентивне нуклеарне ударе“ како би зауставила западне земље од даљих војних интервенција у Украјини.
Он је тада тврдио да су Сједињене Државе и њихови савезници главни носиоци претњи по руске интересе и да Москва мора бити спремна на радикалне мере како би очувала своју сувереност.
Његов став изазвао је широке дебате унутар Русије и у међународној заједници, јер је имплицирао да би употреба нуклеарног оружја могла бити легитимна тактика, чак и у превентивним нападима.
Караганов је тада изјавио да је употреба нуклеарног оружја у одређеним ситуацијама нужна како би се сачувала национална безбедност и геополитичка стабилност Русије.
Реакције на западу и унутар Русије
Карагановљеве изјаве изазвале су оштре реакције на Западу, где се многи аналитичари и политичари боје да би оваква реторика могла довести до ескалације сукоба у Украјини и ширег рата између Русије и НАТО-а.
Амерички званичници, укључујући и портпарола Беле куће за стратешке комуникације Џона Кирбија, више пута су истакли да САД не подржавају нападе украјинских снага на територију Русије, али да ће и даље пружати војну подршку Кијеву како би се одбранио од руске агресије.
Унутар Русије, Карагановљеви ставови наилазе на подељене реакције. Док га неки подржавају као гласноговорника радикалније, али, како верују, нужне политике, други сматрају да су његове идеје превише опасне и да би употреба нуклеарног оружја довела до катастрофалних последица по Русију и читав свет.
Геополитички контекст
Изјаве Сергеја Караганова долазе у контексту интензивирања сукоба између Русије и Украјине, као и растућег притиска Запада на Москву кроз санкције и војну подршку Кијеву.
Од почетка сукоба у фебруару 2022. године, Русија се суочила с бројним изазовима на међународној сцени, укључујући санкције које су знатно отежале њену економску ситуацију. Истовремено, војни успеси украјинских снага, које су подржане западним оружјем, додатно компликују ситуацију за Москву.
У овом контексту, Карагановљева идеја о нуклеарној ескалацији и конвенционалним нападима на западне земље које подржавају Украјину одражава осећај угрожености унутар руског политичког естаблишмента.
То такође показује да је део политичке елите у Русији спреман да размотри драстичне мере како би зауставио даљу ерозију руских геополитичких интереса и позиција у свету.
