Прочитај ми чланак

Каквом ће храном Шваб и његов Светски економски форум нахранити човечанство?

0

Светски економски форум (СЕФ) завршио је своју последњу конференцију у Давосу суморним упозорењем о опасностима „зависности од протеина из меса у свакодневној исхрани“ и позивом да се једу црви, муве, итд., заједно са „одрживим“ ГМО сурогатима – само да се смањи потрошња меса.

„Алтернатива“ месу, поред црва и инсеката, архитекте „великог ресетовања“ укључују алге, сочиво, кактусе, спанаћ, фонио (росичка), печурке, бамију (белмош), морингу, житарице, семенке авокада и друге „производе погодне за климу“ и „изворе протеина без меса, а који ће спасити планету од уништења“.

Заговорници СЕФ-а тврде да систем исхране чини трећину укупне глобалне емисије CO2, тако да нема времена за промену стандарда личне исхране. Само хитан прелазак на „биљну“ исхрану од кактуса и црва „могао би спречити губитак хиљада врста дивљих животиња“.

У оквиру пројекта СЕФ-а у Холандији, 100 школа је већ укључило инсекте и црве од брашна у своје јеловнике. У Аустралији, ученици у више од 1.000 школа већ се хране бубама и уче да то сматрају „новом нормалношћу“. Медији тврде да деца конзумирају чипс и грицкалице „нове генерације“ са „одрживим“ протеином инсеката који производи Circle Harvest.

Недавно је „New York Post“ објавиоо чланак о хамбургерима од црва, тврдећи да би њихова конзумација могла да доведе до решења глади у свету. Чланак цитира неке јужнокорејске научнике који су кували ларве брашнара/ларве буба са шећером да би створили „месо“. И покушао да увери читаоце да алтернатива „има аутентичан укус“ и да су инсекти „хранљив и здрав извор хране са пуно масних киселина, витамина, минерала, влакана и висококвалитетних протеина налик месу“.

ЗАШТО ЈЕ НЕЗДРАВО ЈЕСТИ ИНСЕКТЕ И ВЕШТАЧКО МЕСО?

Непристрасни научници и лекари упозоравају: инсекти нису безбедни за људску исхрану. (Само птице могу релативно безбедно да варе инсекте.) Инсекти садрже хитин (њихов тврди спољни омотач се састоји од ове супстанце), који се не обрађује у људском гастроинтестиналном тракту. Осим тога, постоји полисахарид који убрзава развој рака, као и паразита и гљивица код људи. Плус инсекти садрже метаморфне стероиде, посебно екдистерон.

Што се тиче вештачког меса, студије показују да је токсично. Отрованост се јавља чак и код пацова који су храњени сојиним месом из тзв „Impossible Burger“ – пљескавице на биљној бази чији је кључни састојак протеин назван сојин легхемоглобин (СЛХ), добијен од генетски модификованог (ГМО) квасца. Међутим, такви производи настављају да активно попуњавају тржиште, као што су ресторани и супермаркети у Сједињеним Државама.

Важно је напоменути да је присуство у храни једног од инсеката у националним кухињама за сирочад земаља Африке (Боцвана, Уганда, Камерун, Демократска Република Конго, Гана), Азије (Камбоџа) и Северне Америке (Мексико) веома велика. При томе, прехрамбена индустрија на Западу не само да педлаже да се ова храна користи, већ да се она производи, укључујући и органске средине.

Иза свих ових црвљивих интереса стоји озбиљна рачуница на велике зараде. Према прелиминарним проценама стручњака који се врте око СЕФ-а, сточарство и производња меса вишеструко губе од „протеина инсеката”, по економској ефикасности. Пример: за производњу 1 кг таквог „производа“ потребно је у просеку 500 пута мање воде, 12 пута мање хране и 10 пута мање земље него када се производи 1 кг говеђег протеина. Као најпогоднији за узгој препознати су и скакавац, брашнасти црв, пустињски скакавац и кућни цврчак. Поједине компаније, укључујући и руске, показују интересовање за ларве јужноамеричке муве црне лаве, која, када се гаји на органском супстрату, нарасте 500 пута за недељу дана. Верује се да се протеини и масти добијени током конверзије органског отпада коришћењем „црне лаве“ могу користити како у храни, тако иу фармакологији и козметици. А протеинско-липидни концентрат из ларви ове муве наводно има високу хранљиву вредност и избалансиран састав. Данас се у Русији користи у агроиндустријским комплексима само као додатак храни за птице, рибе и свиње…

У сушеном облику, такви инсекти у Европи, САД и Аустралији се већ користе у целини или прерађују у брашно, које може заменити, између осталог, сојино брашно у млевеном месу и кобасицама. Такође се користи за прављење хлеба и пецива. На пример, у Финској, хлеб од згњечених инсеката садржи 70 сушених и млевених цврчака по векни. Локални пропагандисти тврде у својим видео снимцима: „Цврчци чине хлеб добрим извор протеина. Пекара се нада да ће дистрибуирати [хлеб од инсеката] широм Финске. У будућности бисмо сви могли да једемо много више инсеката. Ако половину животињских производа, које једемо, заменимо инсектима или вештачким месом из лабораторије, ослободили бисмо површину 70 пута већу од Велике Британије, а такође бисмо значајно смањили емисије штетних гасова у природу“.

Бројне институције већ неколико година активно промовишу замену обичне хране мушицама и другим сурогатима. Ево најтипичнијих примера. Израелска компанија „Hargol FoodTech“ је светски лидер у узгоју скакаваца. Производи протеински прах од скакаваца и осушених инсеката. Производи су тражени у Европи и САД као састојак за протеинске коктеле и тестенине (макароне). Друга компанија из Израела, „Flying SpArk“, производи уље и протеински прах од инсеката од 2015. године. За развој се користе (практично без отпада) ларве воћне муве.

Холандска компанија „Protifarm“ производи линију прехрамбених састојака од јестивих инсеката од 2008. године. Сада се развија производња „тофу“ од буба са високим садржајем протеина. Друга холандска компанија, „Protix“, узгаја инсекте за сточарске фарме и рибњаке. „Протикс“ поседује највећу светску фабрику протеина површине 14 хиљада квадратних метара, отворену у лето 2019.

Фински стартуп „Entis“ производи грицкалице, слаткише и сличне производе од инсеката и биљних (сурогатних) протеина. Француска компанија „Ynsect“ покреће највећу аутоматизовану фарму инсеката на свету 2022. године. Швајцарска компанија „Essento“ од 2018. године ради на технологијама за производњу производа од сушених цврчака. Линија производа компаније данас укључује штапиће, грицкалице од инсеката различитих укуса и брашно од крикета. Британска компанија „AgriProtein“ специјализована је за производњу уља, протеинског праха и ђубрива, наравно од инсеката.

Шпанска компанија „MealFood Europe“ узгаја ларве брашнасте бубе на отпаду од прераде житарица и производи протеине и масти од њих за производњу врхунске хране за животиње, хитозана (компонента хитина инсеката, ракова и неких гљива) за пољопривредну технологију, пречишћавање отпадних вода, фармацеутске индустрије и производњу органских ђубрива. У овом тренутку, компанија је већ покренула индустријску производњу, а оно што је недавно коришћено за пречишћавање отпадних вода ускоро би могло да се користи у „новој нормалности“ и за исхрану људи.

Све горе наведене компаније такође промовишу „велико ресетовање“ Шваба и пропагирају замену нормалне хране, попут меса и млека, не само црвима и инсектима, већ синтетичким и другим сурогатима. „Perfect Day“ (САД) производи протеине крављег млека, који се сада широко користе у производима као што су сладолед, крем сир, чоколада и протеински прах. Друга америчка компанија, „New Culture“, комерцијализује моцарелу на бази синтетичког млека.

Израелска компанија „Remilk“ отворила је огромну фабрику у Данској за производњу синтетичког сира, јогурта и сладоледа. Израелска компанија „Redefine Meat“ направила је 3Д штампач за штампање меса у огромним размерама – до 15 тона дневно. Штампач вам омогућава да правите одреске различите тврдоће и са различитим процентима „масти“. Главни састојци за штампање таквог „меса“ су сланутак, грашак, цвекла, нутритивни квасац, кокосово млеко и соја.

У Европи се отворено штампају књиге о томе које је људско месо укусно и како га правилно спремити за јело.

„Следећа граница у исхрани [након наметања вештачког меса] је млеко узгојено у лабораторији“, уверава нас др Дајана Богујева са Института за политику одрживог развоја Универзитета Кертина (Аустралија) на страницама британског „Гардијана“. У поређењу са млечним производима, синтетичко млеко ће вероватно „имати мање емитовање угљеника“, што значи и мање загађења, уз истовремоно „елиминисање проблема животиња“, рекла је она.

Већина синтетичких млечних компанија фокусира се на производњу млечних протеина користећи процес познат као „прецизна ферментација“. Укључује генетско програмирање квасца или других микроорганизама користећи синтетичку ДНК за производњу специфичног протеина. Како пише „Гардиан“, проћи ће неко време док се овакво „млеко“ без крављег млека не појави у супермаркетима. Такви сурогатии као што су „All G Foods“ и ћерка компанија „CSIRO Eden Brew“ имају за циљ да овакве производе избаце на тржиште у наредне две године.

Архитекте „Великог ресетовања“ већ деле своја размишљања о томе „како ће наша дијета изгледати 2030. године. Испоставило се да ће до ове године човечанство јести 40% мање него обично, како би „достигло нето нулту вредност СО2“. То је „добро за наш струк и добро за нашу планету“. Две трећине протеинских потреба људског тела долазиће од домаћих инсеката као што су бубашвабе, муве и црви. Преостала трећина протеина долазиће из протеина соје, меса узгојеног у лабораторији и прерађене ГМО хране.

Према Швабу и његовим присталицама, човек нове трансхуманистичке будућности биће дизајниран/прилагођен на биолошком нивоу уз помоћ одговарајуће хране и генетског инжењеринга и повезан са глобалном информационом мрежом помоћу уграђених интерфејсова (чипова). Ово је програм присталица трансхуманизма и „нове нормалности“.