Прочитај ми чланакКомпанија МСЦ израсла је у доминантну силу у глобалној трговини и самим тим и главну мету балканског нарко картела
Када се 2019. године више од 100 агената укрцало на брод „Гајен“ компаније МЦС усидрен у филаделфијској луци на путу ка Ротердаму, пронашли су готово 20 тона кокаина, вредног милијарду долара.
Даља истрага је показала да је више од трећине посаде – сви запослени у компанији мистериозног 82-годишњег милијардера Ђанлуиђија Апонтеа – помагало у пребацивању огромних количина кокаина док је брод пловио дуж обале Јужне Америке.
Осим дроге, власти су заплениле и сам брод вредан више од 100 милиона долара и нису прихватиле извињења извршног директора МСЦ-а Клаудија Боце који је рекао да менаџмент није ништа знао о понашању запослених у компанији која покрива готово 20 одсто поморског контејнерског транспорта.
Испоставило се да је МЦС био на радару америчких власти много пре рације на „Гајену“.
„МСЦ није био жртва“
Користећи информације прикупљене приликом претходних рација на другим МЦС бродоцима и обавештајне податке из Европе, Американци су идентификовали моћни балкански картел као „архитекте“ огромног транфера дроге. Власти и у САД и у Европи су исто тако дошле до закључка да се картел, који контролише више од половине трговине кокаином у Европи, инфилтрирао у МЦС десет година раније, користећи њихове бродове и особље за изградњу свог кријумчарског царства.
„МСЦ у овоме није био жртва“, рекао је бивши амерички тужилац источног округа Пенсилваније, Вилијам Мексвејн који је био задужен за случај „Гајен“.
САД траже од МСЦ-а да плати казну од преко 700 милиона, а у плану је и грађанска парница против компаније. МСЦ тврди да су оптужбе неправедне и да су они „индустријски лидер у борби против кријумчарења наркотика“.
„Блумберг“ је на основу разговора са инсајдерима, снагама реда, људима упознатим са пословањем МСЦ-а анализирао како се нарко картел увукао у вероватно највећу транспортну компанију на свету.
Иако је свака бродска компанија која има пловила на рути од Јужне Америке до Европе у опасности, МСЦ је био атрактивна мета јер доминира у испорукама производа који су погодни за кријумчарење – свежим воћем и поврћем. Уз то, највећи део особља је из Црне Горе, „дома“ балканског картела.
Европски званичници су годинама упозоравали фирму на опасност да у посади имају криминалце, али руководство није реаговало. Треба напоменути да Американци нису оптужили руководство МСЦ да су умешани у трговину дрогом нити да су профитирали од ње, али желе да сазнају више о безбедносним протоколима, начину запошљавања у фирми и, пре свега, како је картел стекао толико велики утицај унутар компаније.
Мистериозни Апонте и успон МСЦ-а
Седиште компаније МСЦ је у Женеви и њихов начин рада је прилично мистериозан. МСЦ је једна од ретких великих транспортних фирми која није изашла на берзу, односно јавност нема увида у њихове финансијске извештаје. Апонте такође има стотине повезаних компанија које се баве превозом путника, производњом глисера, терминала за утовар/истовар, а чак има и приватно острво на Бахамима.
Иако у годинама, Апонти је председавајући МСЦ групе а његов син Алекса, главни финансијски директор. После дебакла са „Гајеном“, на место извршног директора је први пут постављен неко ко није породица, Сорен Тофт који је био директор конкурентске фирме „Мерск“.
Апонтеови воле да се хвале да им је море у крви и да се поморством баве од 17. века. Апонте је рођен у близини Напуља и радио је као капетан док није срео будућу супругу Рафаелу Диамант, ћерку швајцарског банкара. Тада је 1970. купио стари немачки теретњак и тако је основан МСК.
У то време, „Мерск“ и „Хапаг-Лојд“ су биле главне транспортне компаније. Оштроумни Апонте нашао је себи нишу у мање популарним рутама, али и јефтинијој цени транспорта. Стратегија му се исплатила и МСЦ је израстао у транспортно царство које је покривало Азију, Сједињене Државе и Америку а мото им је почетком 2000их био „земља покрива трећину планете, ми остатак“.
На другом крају Европе, у Црној Гори једна моћна крими организација је градила своју поморску операцију.
Британске власти сусреле су се са њима 2010. у Ламаншу, када је са МСЦ-овог брода „Оријан“ који је бачено 11 торби са 255 килограма кокаина вредног 800 милиона долара, које је покупио брод за лов на јастоге „Галвад и Мор“. Четворица морнара, од којих је један био из Црне Горе, торбе су покушали да потопе у оближњем заливу али су ухваћени и осуђени на дуге казне затвора.
Операција је покренула европску истрагу о повезаности поморских транспортних компанија и нарко кратела. Британске власти схватиле су да „Оријан“ није јединствен случај и да су се сличне акције дешавале и у другим лукама широм Атлантика у којима су учествовале разне шипинг компаније.
Балкански картел
Полиције из Европске уније удружиле су снаге и покренуле опсежну истрагу оваквог начина „испоруке“ дроге. Испоставило се да је то специјалност балканског картела који је окупио криминалце из пет земаља који сви говоре „српско-хрватски“, пише „Блумберг“. Многи су били чланови паравојних формација који су после ратова 1990-их почели да кријумчаре оружје, цигарете, баве се крађама и прањем новца. У својим редовима имају и бивше полицајце и обавештајце.
Иако нема прљавог посла којим се не баве, приход им доноси кокаин. Почетком 2000-их су формирали логистичку мрежу широм Атлантика, повезали су се са произвођачима из Јужне Америке, док су у Европи изградили огромну дистрибутивну мрежу. Робу су у почетку превозили својим бродовима, сакривену у соју или друге производе или би подмићивали капетана и посаду.
Потом су искористили своју примарну предност – балканске морнаре, од којих многи долазе из Црне Горе, мале земље са поморском традицијом и неколико образовних институција за будуће поморце.
Од 6000 морепловаца у Црној Гори, њих око 2250 ради за МСЦ, рекао је Мимо Драшковић са которског Поморског факултета.
До 2013. било је јасно да је картел нашао пут до МСЦ-а. Црногорска полиција је у новембру 2013. објавила извештај о организованом криминалу на 100 страна у којем се наводи да су картели развили мрежу привремених чланова који су поморци из Црне Горе, Србије и Хрватске и који махом раде на бродовима МСЦ-а.
Наредних година, полиција из Шпаније, Холандије, Белгије, Британије наилазила је на доказе инфилтрираности криминалаца у МСЦ и поново су упозорили менаџмент компаније. МСЦ-у је речено да балкански картел користи локалну агенцију за запошљавање како би убацили своје људе у посаду.
МСЦ је почео да послује са другом балканском агенцијом али су криминалци само постали софистициранији.
Компанија је искористила проширење Панамског канала и повећала број рута од северне Европе, где су 2016. почеле да пристижу рекордне количине кокаина, ка Јужној Америци.
Агенти за борбу против трговине наркотицима кажу да су кријумчари мајстори у логистици. И искористили су повећан транспорт да шаљу све веће количине своје „робе“ у Европу.
Товар тежак као пет слонова
Европски званичници су се окренули за помоћ САД и агенти америчке националне безбедности покренули су истрагу са европским колегама, нарочито после рекордних заплена у Антверпену и Ротердаму. Сазнали су да већина кокаина стиже бродовима са воћем и поврћем из Јужне Америке и да највећи број тих бродова припада МСЦ-у.
Истрага је показала и да нарко кријумчари не користе традиционалне методе. Дрога није пакована заједно са воћем и поврећем него је кришом уношена на брод са воде, гумењацима који би пристајали уз пловило и из којих се кокаин у неколико наврата пребацивао у бродски товар.
Поморци које је картел „ангажовао“ било претњама и уценама било исплатама, лако је могла да обележи контејнере са драгоценим „товаром“, а како је претрага крцатог брода компликована и често немогућа, власти су ретко кад успевале да открију пошиљке.
Агенти у Филаделфији, који су добили информацију да се кокаин налази на броду, су користили специјалне камере које могу да уђу дубоко у труп брода и псе како би открили пошиљку. А имали су и помоћ од Обалске страже, СВАТ тима, државне полиције, градске полиције и специјалаца.
На „Гајен“ је на путу од Јужне Америке до Филаделфије, ноћу, дуж обала Јужне Америке са гумењака пребачена дрога тежине пет слонова спакована у 15.000 пакета.
Ухапшено је више морнара који су радили за балкански картел и који су признали кривицу и помогли америчким званичницима да идентификују мали део балканског картела који је финансирао и организовало ти операцију. То је довело до даљих хапшења њихових пословних партнера од Колумбије до Северне Европе.
Главни људи балканског картела још увек нису идентификовани. Умешаност МСЦ-а није доказана, а Апонте је повратио „Гајен“ и наставио са ширењем своје империје која сада има флоту од 645 бродова који крстаре морима. Са једном разликом – црногорски морнари више не раде на бродовима који пролазе кроз Панамски канал.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 20, 2022
