Прочитај ми чланак

Како је Петар Велики наредио поданицима да обрију браде

0

Пре 300 година Петар Велики је потписао последњи у низу тзв. декрета Со бради. Овај документ је увео казне за оне који су одбијали да се обрију. Мушкарци са брадом морали су да плаћају посебан порез и да носе одећу одређеног кроја. Истовремено, део поданика није прихватио правило, што се сматрало негативним ставом према Петровим реформама у целини.

Историчари истичу да је контроверзна иницијатива настала из низа разлога, укључујући тежњу да се живот руске елите приближи европској, као и да се попуни буџет.

Петар Велики је 17. априла 1722. године потписао декрет „О наплати посебног пореза за мушкарце који су носили браду и ношењу посебне хаљине“. Документ је потврдио раније уведене дажбине за оне који су желели да задрже браде, стриктно одредио одећу коју могу да носе и увео санкције за прекршиоце царске воље. Према речима историчара, ова иницијатива је постала део модернизацијских активности Петра Великог, али истраживачи различито оцењују њену ефективност.

Кршење традиције

До Петра Великог, мушкарци су у Русији пажљиво поштовали обичај пуштања браде, подсећају историчари. Она није била само важан знак мушкости него бријање се сматрало озбиљним грехом и одступањем од традиције. Одлука Стоглавог сабора Руске православне цркве 1551. године је у принципу забранила бријање браде.

„До краја 17.века брада се у Русији сматрала знаком озбиљности и мушког достојанства“, каже за РТ професор Московског државног педагошког универзитета Виталиј Захаров.

Упркос томе, убрзо по повратку из дипломатске мисије у европске земље, Петар Велики је објавио рат обичају ношења браде у Русији. Тако је, према неким изворима, 1698. године наводно ступио на снагу скоро легендарни декрет „О ношењу немачке хаљине, бријању браде и бркова, о ходању расколника у одећи која им је одређена“, текст који до нас није дошао. Сама уредба позната је само кроз посредне референце у другим изворима.

Године 1705. објављен је први документ који је сачуван до данас у ком се мушкарцима налаже бријање – декрет „О бријању браде и бркова свих слојева људи, осим свештеника и ђакона, о узимању дажбина од оних који не желе то да испуне и о издавању металних значака онима који су платили дажбину“. Петар Велики је захтевао да становници Москве и других градова – службеници, трговци и становници трговинских насеља обрију браде и бркове. За оне који нису хтели да испуне царски захтев установљене су посебне дажбине. Богати трговци су плаћали 100 рубаља годишње за ношење браде, 60 рубаља „службеници и чиновници“, а 30 рубаља кочијаши, возачи фијакера и „Московљани свих слојева“.

Брадати сељаци приликом уласка и изласка из града плаћали су „два новчића за браду“. Како примећују историчари, ове дажбине су биле веома високе за оне који су били дужни да их плаћају. Поређења ради, у војсци у време Петра Великог подофицир је добијао 14 рубаља и 40 копејака годишње, потпоручник – 50 рубаља, а капетан 100 рубаља. Према наводима савременика, Петар Велики је прво лично бријао браде бојара, а затим је поверио овај задатак својој дворској луди. Тешко је данас рећи колико ова легенда одговара стварности.

Шта је тачно налагала царска иницијатива обавезног бријања, није у потпуности познато, али историчари имају низ претпоставки.

„Верује се да је за Петра Великог брада била симбол свега старог и лошег – старих навика које он није волео, као и симбол самовољног понашања стрелаца, некад елитних војних јединица и њихових побуна на које је цар имао страшна сећања из детињства. Док је био у дипломатској мисији у Европи, Петар је видео да тамо представници виших слојева или уопште не носе браде, или су им кратко ошишане, а не предугачке, као код руских бојара. Као резултат тога, борба против брада постала је један од симболичних елемената европеизације. Поред тога, постојала је верзија да је брада Петру Великом веома лоше расла и да је, имајући одређене деспотске склоности, одлучио да сви буду као он“, објашњава Захаров.

Према мишљењу професора Московског државног лингвистичког универзитета (МГУ), доктора историјских наука Дмитрија Володихина, Петар се борио против тога да његови поданици носе браде и из економских разлога.

„Петар Велики је пре свега желео да допуни буџет, којем је у ратним условима стално недостајало сребро. Прво због Азовских похода, затим због Северног рата. То је био главни разлог: порез на браду је требало да га допуни“, напомиње историчар.

Како би одмах било јасно ко је платио дажбину за ношење браде, а ко није, издата је чак и посебна метална „значка за браду“.

„Социокултурни раскол“

Како примећују историчари, Петрова иницијатива је веома разбеснела представнике низа друштвених група и најважнијих јавних институција, а посебно православне цркве. Међутим, Петар Велики није одустао од своје одлуке.

Године 1713. и 1714. потписани су нови декрети и против љубитеља браде и оних који су носили традиционалну руску хаљину. Последњи од „декрета о бради“ потписан је 17. априла 1722. године. Овим документом утврђена је јединствена дажбина за оне који желе да ходају са брадом на нивоу од 50 рубаља и захтевао је да „брадати“ и расколници носе хаљину искључиво старог кроја. За „брадоње“ који су носили одело које није описано у декрету, цар је наредио да им се одбијају било какве молбе. Поред тога, морали су да плате и казну. Овај документ је био на снази пола века и поништен је тек у време Катарине Велике.

Историчари различито оцењују борбу Петра Великог против брада. „Петар Велики је био сјајан човек, али је у неким случајевима радио упитне ствари. А прича са брадама је једна од њих“, каже Дмитриј Володихин. Према речима професора Руског државног хуманитарног универзитета, доктора историјских наука, Игора Курукина, утицај „декрета о бради“ на руско друштво је веома преувеличан.

„Отприлике 95 одсто становништва царства чинили су сељаци, који практично нису били погођени декретима о брадама. Али Петар је намерно увео племићки сталеж у европску културу. Његове методе је тешко оценити са становишта савремености. Било је такво време: постоји господар и он има право да одреди ко треба да се брије, а ко не. Данас можете говорити о људским правима, али тада их, у ствари, није било“, каже историчар.

Како је приметио Виталиј Захаров, „рат са брадама“ је посебан случај ширег процеса наметнуте домаће европеизације руске елите под Петром Великим.

„Неки научници сматрају да је свеобухватна забрана свега старог довела до социокултурног раскола у друштву, који је између осталог негативно утицао на комуникацију између горњих и доњих слојева. То се тицало изгледа и језика јер су племићи на крају почели да прелазе на француски и још много тога. Елита и народ су престали да се разумеју, налазећи се, такорећи, у различитим димензијама. Неки истраживачи верују да је овај процес на крају резултирао револуционарним догађајима с почетка двадесетог века“, закључује Захаров.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!