Прочитај ми чланакЕпидемија коронавируса не јењава а у ређим тренуцима када здрав разум успостави контролу над паником, долазе и прва размишљања на тему будућности света после највеће пошасти од Другог светског рата.
Нема никакве сумње да ће коронавирус у потпуности променити свет.
Већ сада се види колико су неке земље јаче а које су слабије, односно које су имале способност брзе реакције и адекватног одговора.
Дванаест водећих мислилаца из целог света је за амерички лист „Форин полиси“ изнело своја предвиђања како ће изгледати глобални поредак након пандемије.
Николас Бернс, професор на Харварду и бивши амерички подсекретар за политичке послове
Криза јавног здравства прети свим 7,8 милијарди становника на Земљи. Финансијска и економска криза би могле да премаше утицај велике рецесије 2008-2009. До сада је међународна сарадња била жалосно недовољна. Ако САД и Кина не могу да оставе по страни рат речима око тога ко је одговоран за кризу и нису у стању да ефикасније предводе, њихов кредибилитет би могао бити значајно смањен.
Ако Европска унија не може обезбедити већу помоћ за својих 500 милиона грађана, националне владе би у будућности могле преузети већа овлашћења од Брисела.
У свакој земљи, међутим, постоји многи примери снаге људског духа – лекара, медицинских сестара, политичких лидера и обичних грађана који показују издржљивост, ефикасност и лидерство.
Стивен М. Волт, професор међународних односа на Харварду
Пандемија ће ојаћати државу и оснажити национализам. Владе ће усвојити ванредне јере за управљање кризом и многи неће хтети да се одрекну тих нових овлашћења кад прође криза.
Цовид-19 ће такође убрзати померање моћи и утицаја са запада на исток. Јужна Кореја и Сингапур су најбоље одговорили, а Кина је реаговала добро након грешака у почетку. Одговор у Европи и Америци је спор и неорганизован, што додатно нагриза ауру западног “бренда”.
Робин Ниблет, директор Чатам хауса
Изгледа мало вероватно да ће се свет вратити идеји узајамно корисне глобализације која је дефинисала почетак 21. века. И без иницијативе да се заштите заједничке предности глобалне економске интеграције, структура глобалне економске владавине успостављене у 20. веку брзо ће атрофирати. Политичким лидерима ће након тога бити потребна огромна самодисциплина да би одржали међународну сарадњу и да не би прибегавали отвореном геополитичком надметању.
Џон Ален, председник Института Брукингс, генерал америчке морнарице у пензији и бивши командант снага НАТО и САД у Авганистану
Као што је увек било, историју ће писати “победници” кризе. Свака нација, и све више сваки појединац, су под друштвеним притиском ове болести на нови и снажан начин. Неизбежно је да ће оне државе које истрају – захваљујући способности својих јединствених политичких и економских система, као и из перспективе јавног здравства, прогласити победу над онима који доживе другачији, погубнији исход.
Некима ће то изгледати као велики и дефинитивни тријумф демократије, мутилатерализма и универзалне здравствене неге. За друге, то ће бити показатељ јасних “бенефита” одлучне, ауторитарне владавине.
Кишоре Махбубани, академик и бивши дипломата
Пандемија неће фундаментално променити глобалне економске правце. Само ће убрзати промену која је већ почела: одмицање од глобализације окренуте САД ка глобализацији која је окренута Кини.
Зашто ће се овај тренд наставити? Амерички народ је изгубио веру у глобализацију и међународну трговину. Споразуми о слободној трговини су токсични, са или без Доналда Трампа.
Насупрот томе, Кина није изгубила веру. Зашто? Постоје дубљи историјски разлози. Кинески лидери сада добро знају да је кинески век понижавања од 1842. до 1949. био резултат сопственог самозадовољства и јалових напора њених лидера да је одсеку од света. Протеклих неколико деценија економског препорода су, са друге стране, резултат укључивања у глобалне токове.
Џон Ајкенбери, професор политике и међународних односа на Принстону
На краћи рок, националисти и антиглобалисти, кинески јастребови, и чак либерални интернационалисти, видеће нове доказе за ургентност њихових ставова.
С обзиром на економску штету и социјални колапс који се дешава, тешко је видети било шта осим учвршћивања покрета ка национализму, ривалству великих сила, стратешког одвајању и слично.
Шенон О’Нил, виша сарадница за студије Латинске Америке при Савету за спољне односе
Глобални ланци снабдевања су већ били на удару – економски, због све скупље кинеске радне снаге, Трамповог трговинског рата и напретка у роботици, аутоматизацији и 3Д штампању, као и политички, због губитка радних места, посебно у зрелим економијама.
Коронавирус је сада прекинуо многе од тих веза: затварање фабрика у погођеним областима оставило је друге произвођаче, као и болнице, апотеке, супермаркете – без залиха и производа.
Све више компанија ће тражити да зна више о томе одакле долазе њихове залихе. И владе ће интервенисати, приморавајући стратешке индустрије да направе домаће планове и резерве за ванредне ситуације. Профитабилност ће опасти, али ће порасти стабилност снабдевања.
Шившанкар Менон са института Брукингс у Индији, бивши саветник за националну безбедност премијера Манмохана Синга
Још је рано, али три ствари делују очигледно. Прво, пандемија коронавируса ће променити нашу политику, и унутар држава и између њих. Друштва, чак и либертаријанска, су се претворила у моћ владе.
Релативни успех владе у превазилажењу пандемије и њени економски ефекти ће погоршати или смањити безбедосне проблеме и недавну поларизацију унутар друштава. У сваком случају, влада се вратила.
Џозеф Нај, професор на Харварду
Поводом транснационалних пријетњи попут коронавируса и климатских промена, није довољно размишљати о америчкој надмоћи у односу на друге нације.
Кључ за успех је такође да се спозна значај заједничке моћи. Свака држава ставља своје националне интересе на прво место. Важно питање је колико широко или уско су ти интереси дефинисани. Цовид-19 показује да не успевамо да прилагодимо нашу стратегију том новом свету.
Лори Герет, бивша сарадница за глобално здравље при Савету за спољне односе
Главни шок за светски финансијски и економски систем је спознаја да су глобални ланци снабдевања и дистрибутивне мреже дубоко подложни поремећајима.
Зато пандемија коронавируса неће имати само дуготрајне економске ефекте, већ ће довести и до фундаменталнијих промена. Глобализација је омогућила компанијама да селе производњу широм света и испоручују своје производе на тржишта у право време, избегавајући трошкове складиштења.
Залихе које су на полицама стајале дуже од неколико дана рачунале су се као губитак. Цовид-19 је доказао да патогени не могу да заразе само људе, него и да отрују читав систем испоруке на време.
Ричард Хас, председник Савета за спољне односе
Очекујем да ће многим државама бити тешко да се опораве од кризе, при чему ће се повећати број слабих и неуспелих држава.
Криза ће вероватно допринети актуелном погоршању кинеско-америчких односа и слабљењу европских интеграција.
У позитивном развоју догађаја, требало би да дође до скромног јачања глобалног управљања јавним здравством. Али у целини, криза укорењена у глобализацији ц́е ослабити, пре него повећати спремност и способност света да се носи са њом.
Кори Шаке, заменица генералног директора Међународног института за стратешке студије
САД више неће бити сматране међународним лидером због уских личних интереса њихове владе и због траљаве некомпетентности.
Глобални ефекти ове пандемије би се могли увелико ублажити ако би међународне организације обезбедиле више информација, и раније, што би владама дало времена да припреме и усмере ресурсе тамо где је најпотребније.
Вашингтон је пао на тесту лидерства и свету је горе од тога.
