Прочитај ми чланакДа се људи у време празника деле око политике, религије или историје некако је очекивано, али се ретко дешава да математика буде основ за жустре полемике.
Ових дана се копља ломе око питања да ли првог јануара улазимо у трећу деценију 21. века или за то морамо чекати још 366 дана.
Док су многи уверени да је почетак нове декаде онда када се промени цифра десетица – као сад, са стартом 2020. године, наука каже да нема места расправи.
„Врло је лако одговорити. Трећа деценија 21. века не почиње сад, већ 1. јануара 2021. године и траје до 31. децембра 2030.
„Само запамтите, нема нулте године и нултог века“, каже за ББЦ на српском Слободан Нинковић, астрофизичар из Астрономске опсерваторије Београд.
Ипак, хоће ли неко у причи о веселим седамдесетим убрајати 1980. годину или у присећању на тешке деведесете мислити на 2000. годину?
Шта кажу стручњаци?
Дебату би могло да распламса и то што и из Краљевског музеја у Гриничу, чији је део и чувена опсерваторија, у писаним одговорима на питања ББЦ на српском кажу да „немају званичан став о овоме“.
Ипак, домаћи научници једногласно тврде да је рачунање времена егзактно устројено.
Као што је јануар први месец, а не нулти, тако је и прва година број један.
„Календар је дефинисан тако и само треба да се поброје године“, каже и Милан Милошевић, уредник сајта Светнауке.орг за ББЦ на српском.
„Сваки временски период почиње као и година бројем један, тј. 1. 1. xxx1. године, а завршава као и година 31. 12. xxy0. године“, навео је он у тексту „Учимо да бројимо и рачунамо време“.
Како наводи, то што је за ђаке прваке сасвим нормално, за све остале се чини као виша математика.
„Ако вам је ово компликовано сетите се основне школе, тамо негде првог или другог разреда. Тада нисте знали за нулу и бројеве сте лепо разумели.
„Бројеве прве десетице бројали сте на прстима, од 1 до 10. Бројеви друге десетице су од 11 до 20 (ако не верујете бројите и прсте на ногама), и тако редом“.
Тако је и, упркос увреженом мишљењу и еуфорији готово целе планете – трећи миленијум почео тек 2001. године.
Наиме, други миленијум – почиње 1. јануара 1001. године, траје пуних 1000 година, завршава 31. децембра 2000. године, наводи се на сајту Светнауке.орг.
Када деца броје на прсте немају проблем са такозваном нултом годином
Година је време потребно да Земља обиђе око сунца, а ера је временски период који почиње 1. јануара 1. године.
Када су, онда, живели Исус Христос и Октавијан Август?
„Обојица су живела у првом веку нове ере, Октавијан је рођен у 1. веку пре нове ере.
„Можда је занимљив податак да је број нула у Европу стигао тек у 12. веку, а грегоријански календар је настао много пре тога па су због тога године означене са …-3, -2, -1, 1, 2, 3,…“ напомиње Милошевић.
Шта каже Твитер?
Једни се воде лигнвистичком логиком – сада почињу двадесете, те смо на корак од нове декаде.
Други се позивају на аргумент људских година.
Када се беба роди – она је у нултој години, тек после првог рођендана има једну годину.
Трећи се, пак, живо сећају лекција из првог основне.
Док неки отварају ову тему као круцијално питање за размишљање, други признају да су правила о рачунању календара узимали здраво за готово.
„Увек сам мислила да је 1. година пре нове ере – година пре Христовог рођења, а 1. година нове ере – година после“.
Како је дочекан нови миленијум – пре рока
Упркос ставовима математичара и физичара, цифра 2000. била је толико атрактивна да су милијарде људи широм света пожурили да годину дана раније „дочекају“ нови миленијум.
У Сиднеју у Аустралији је у новогодишњој ноћи одржан један од најимпресивнијих ватромета у свету, у присуству милиона људи.
У Јужној Африци, Нелсон Мандела се вратио у своју бившу затворску ћелију на острву Робин где је провео 22 од укупно 27 година робије.
Нови миленијум почео је 1. јануара 2001. године, тврде стручњаци
Упалио је свећу помирења и проследио је детету да би симболизовала наду Јужне Африке у будућност.
У Вителејему, месту где је по Библији рођен Исус Христос, са градског трга пуштено је 2.000 голубова мира.
Папа је у Ватикану упутио посебан новогодишњи благослов, рекавши да човек мора напорно да се потруди да би следећих 1.000 година било доба мира широм света.
У Паризу је 20.000 лампица красило Ајфелов торањ, а касније је одржан ватромет.
Амерички председник Бил Клинтон покренуо је прославу у Вашингтону, док је на њујоршком Тајм скверу бачено четири тоне конфета на више од три милиона окупљених.
Ко је и када изумео хришћански календар?
У енциклопедији Британика као изумитељ хришћанског календара наводи се калуђер Дионизије Егзигиус.
Он је на затев папских власти у 6. веку покушао да израчуна тачну годину Христовог рођења. Проучавајући познате хронологије, Дионизије је закључио да је Исус рођен 25. децембра, седам дана пре почетка 754. године од оснивања Рима.
„Дионизије је ову годину означио првом нове хришћанске ере, пре свега што у то доба у Европи нула није ни постојала као број“, наводи Слободан Бубњевић, уредник сајта Наука кроз приче.
„Нулу, број који означава ништа или празнину, као једну од најзначајнијих цивилизацијских тековина, тек у потоњим вековима доносе Арапи са Истока.
„А Дионизијево рачунање времена од Христа наовамо почело се масовније користити у хронологијама у седмом веку, да би потом постало опште усвојено“, наводи Бубњевић.
Пре успостављања овог система који се, уз извесне поправке, данас користи у целом свету, у Старом веку су године бројане на разне начине, од настанка света, од прве олимпијаде у Старој Грчкој или од оснивања Рима.
Бубњевић пише да се, међутим, касније испоставило да је Дионизије погрешио у процени године Христовог рођења. Према неким модерним тумачењима, рођен је тек 6. или 18. године нове ере.
„Најпознатија је верзија из Јеванђеља по Матеју у коме пише да се Христос родио у години смрти краља Ирода Великог који је иначе умро не 1. године нове ере, већ између 7. или 4. године пре нове ере“, додаје Бубњевић.
