Pročitaj mi članakJuval Noa Harari, istoričar, futurista i savjetnik Svjetskog ekonomskog foruma izjavio je da „nam ogromna većina stanovništva prosto nije potrebna“ s obzirom da moderne tehnologije čine ljudski rad „suvišnim“.
Харари је то рекао у разговору с Крисом Андерсоном, предсједником ТЕД-а.
„Много људи осјећају да нису дио планова за будућност, иако су и даље сразмјерно доброг материјалног стања. У ХХ вијеку заједничко за све идеологије – либералну, фашистичку, комунистичку – је да су јунаци били обични људи. Ако сте тридесетих година живјели, рецимо, у Совјетском Савезу, живот је био суморан, али на пропагандним плакатима о свијетлој будућности приказиван је обичан човјек. На њима су радници из челичана и ратари приказивани у херојским позама и било је очигледно шта је будућност.
Данас, кад човјек погледа плакате по улицама или слуша разговоре у организацији ТЕД-а, чује крупне идеје и ријечи о роботима који уче, генетском инжињерингу, блокчејн технологијама и глобализацији, и ту њега нема. Човјек више није дио будућих планова и покушам ли да разумијем – ово као хипотеза – озлојеђеност великог броја људи широм свијета, мислим да људи схватају – и исправно мисле – овако: ,Будућност нема потребе за мном. Ти паметни људи у Калифорнији, Њујорку и Пекингу планирају будућност с вјештачком интелигенцијом, биоинжињерингом, повезаношћу читавог свијета и шта све не, и ја им нисам потребан. Можда ће ми љубазнији међу њима бацити коју мрву са стола типа зајемченог основног прихода, али је психолошки много горе осјећати се бескорисним него искоришћаваним.ʻ“
Харари је упоредио ХХ и ХХI вијек, предвиђајући да ће убудуће економија све брже смањивати потребу за људским бићима.
„Вратите ли се у средину ХХ вијека – без обзира јесте ли у Рузвелтовим САД, Хитлеровој Њемачкој или чак и у Стаљиновом СССР-у – и помислите о будућности, грађевински материјал су милиони људи у фабрикама, на њивама, војници. Без њих немате никакве будућности.
Сада, почетком XXI вијека, огромна већина становништва нам просто није потребна, јер будућност зависи од развоја сложених технологија, попут вјештачке интелигенције и биоинжињеринга. Већина људи томе ништа не доприноси, изузев можда дајући потребне податке о себи, и шта год још људи корисно да раде, овим технологијама ће њихов рад постати сувишан и биће их могуће замијенити.“
Јувал Ноа Харари (1976), израелски интелектуалац, историчар и професор историје на Хебрејском универзитету у Јерусалиму. Аутор бестселера Сапијенс: Kратка историја човечанства, Хомо деус: Кратка историја сутрашњице, и 21 лекција за 21. век. Докторирао на Универзитету у Оксфорду 2002. године. Харари је веган, а каже да је то резултат његовог истраживања, укључујући и његово мишљење да основа млечне индустрије кида везу између мајке краве и бебе телета. Почев од јануара 2019. године Харари не користи паметни телефон. Харари је хомосексуалац и 2002. је упознао свог супруга Ицика Јахава. Венчали су се у Торонту (Канада). Светски економски форум на својој интернет страници наводи Харарија као „сарадника на спровођењу плана“ (Agenda Contributor).
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 5, 2022
