Према информацијама из регионалних медија и међународних агенција, Израел је извео масовне нападе на десет кључних војних објеката и складишта оружја на територијама под контролом опозиционих група.

Напади су били усмерени на стратешке тачке, укључујући војни аеродром Мезех у Дамаску, регију Кениетра, војну базу Калкалех, и више локација у руралним подручјима западно од Алепа. Израелски ратни авиони гађали су и Тел ал Талиб у Дараи, што је додатно ослабило већ урушене позиције сиријске војске.

Израелски напади, према тврдњама опозиционих извора, имају за циљ да дестабилизују остатке режимских снага и спрече њихову реорганизацију, али и да заштите границе Израела од потенцијалне претње коју би могли представљати нови актери на терену.

Према агенцији Анадолија, израелска војска се припрема за могући улазак опозиционих група у тампон-зону уз границу, што би могло изазвати даљу милитаризацију региона.

Иранска агенција ИРНА наводи да су израелске трупе ушле на југ Сирије и да се „Израел инфилтрирао“ кршец́и „суверенитет и територијални интегритетет“.

Израелске трупе на Голанској висоравни

Израелска државна телевизија КАН потврдила је да је израелска војска заузела планину Хермон на сиријској страни Голанске висоравни.

Ово подручје, познато по својој стратешкој важности, сада се налази под израелском контролом. Операција је, према званичницима, била одговор на покретање офанзиве опозиционих снага које су преузеле позиције сиријске војске у близини израелске границе.

Ова акција додатно илуструје промене на терену, где Израел све чешће користи војну силу како би осигурао своју безбедност, али и како би утицао на политички и војни поредак у Сирији.

Колапс режима Башара ел Асада

Сирија, која се већ 13 година суочава с крвавим грађанским ратом, сада улази у нову фазу нестабилности. Након периода релативног затишја, сукоби између Асадових снага и опозиционих група поново су избили крајем новембра 2023. године.

Интензивна офанзива опозиционих снага омогућила им је да преузму кључне градове на северу и западу земље, а кулминација је била заузимање главног града Дамаска.

Ове промене на терену довеле су до слома Асадовог режима. Председник Асад, заједно са својом породицом, побегао је у Москву, где му је Русија пружила азил. Ово повлачење означава крај ере власти странке БААС и почетак нове неизвесности за Сирију.

Шира геополитичка слика

Ова ескалација сукоба није изолован инцидент, већ део ширег геополитичког оквира у којем регионалне и међународне силе обликују судбину Сирије.

Док Иран и Русија, кључни савезници Асадовог режима, покушавају да очувају своје интересе у региону, Израел интензивира своје активности како би осигурао границе и смањио утицај иранских и проиранских група.

Истовремено, колапс сиријске војске отвара простор за нову динамику на терену. Опозиционе групе, сада ојачане војним и политичким импулсима, могле би се наћи у сукобу са страним силама које покушавају да успоставе контролу над деловима Сирије.

Израел, са својом војном присутношћу на Голанској висоравни, очигледно има дугорочну стратегију која укључује заузимање кључних тачака и контролу над развојем ситуације у тампон-зони.

Извор: webtribune.rs

Ознаке: југ Сирије, израелска војска, напади