Pročitaj mi članakLONDON - Kineski projekti nacionalne infrastrukture kroz istoriju su obično bili grandiozni - Veliki kineski zid i Brana Tri klisure su očigledni primeri. Svoje sposobnosti Kina je na moru dokazala otvaranjem niza najsavremenijih vojnih baza u Južnom kineskom moru, na mestima gde do pre nešto više od dve godine nije bilo ničeg osim stena, peščanih sprudova i grebenova.
Поставља се питање због чега је Пекинг толико брзо изградио ова вештачка острва. Спекулише се да је, имајући у виду одлуку Сталног арбитражног суда у Хагу о територијалном спору Филипина и Кине, Пекинг пожурио да доведе ствари пред свршен чин.
За Кину, улог су национални суверенитет и кредибилитет Комунистичке партије, али и нова поморска база за одвраћање нуклеарне опасности.
Изградња острва има двоструку улогу: оснаживање кинеских захтева за суверенитет и обезбеђивање трајног кинеског присуства, како војног, тако и цивилног, у Јужном кинеском мору.
Кина тврди да ће она, осим за нужну одбрану, такође служити општем добру. На острву Јонгшу Ђијао, Кина је саградила светионике и болницу, а планирано је и оснивање административних одељења кинеске владе.
Међутим, најважнији елемент киненске мотивисаности за изградњу острва крије се испод површине мора.
Све већа забринутост у редовима кинеске Народне ослободилачке армије због осетљивости система за нуклеарно одвраћање на копну и способности одговора на напад подстакао је Кину да подморнице наоружа неким од својх нуклеарних бојевих глава.
Пре две године, Кина је први пут распоредила подморнице са балистичким пројектилима класе „Ђин“, при чему је свака наоружана са 12 ЈЛ-2 нуклеарна пројектила.
Подморнице класе „Ђин“ којима се управља из најсавременије базе код Сање, на јужном крају острва Хајнан, сада патролирају дубинама Јужног Кинеског мора. Међутим, да би им САД биле у домету, морају да уплове у Тихи океан.
Да би то урадиле, морају да исплове из базе у Хајнану, пређу Јужно кинеског море и непримећене стигну до Пацифика. Пентагон прву такву патролу у Пацифику очекује ове године.
Последњих година, дубине Јужног кинеског мора постале су позорница појачаног ривалства између Кине и САД.
Почетком 2009, кинески рибарски бродићи покушали су да пресеку каблове сонарне антене коју је у водама острва Хајнан вукао амерички извиђачки брод „УСНС Импекабл“. Касније те године, једна кинеска подморница ударила је у подводну сонарну антену коју је вукао разарач „УСС Џон Мекејн“ близу америчке поморске војне базе Субик беј, у водама Филипина.
Осмог јуна ове године, морнарица Народно-ослободилачке армије Кине наручила је нови тип фрегате типа 056А, „Ћуђинг“, која се може похвалити низом способности у области противподморничког ратовања и која ће бити стационирана у Јужном кинеском мору.
С друге стране, амерички секретар одбране Ештон Картер најавио је да ће Пентагон уложити осам милијарди долара како би осигурао смртоносно дејство својих подморничких снага, укључујући и распоређивање нових подводних дронова у региону.
На исти начин као што су САД и њени савезници створили мрежу шпијунских уређаја на дну мора широм Азије да би детектовали руске подморнице током хладног рата, Кина је сада у могућности да распореди сличну мрежу из својих база у Јужном кинеском мору.
На основу сателитских снимака може се закључити да кинеска нова острва обилују најсавременијим сензорима, укључујући и радарске антене и станице за сателитску комуникацију, које ојачавају приправност њихове морнарице на опасности изнад и испод површине Јужног кинеског мора.
