Прочитај ми чланакПитање могућности да Украјина добије или развије нуклеарно оружје постало је све актуелније у светлу тренутних геополитичких тензија.
Изјава бившег саветника Пентагона, пуковника Дагласа Макгрегора, у вези с наводним разговорима у Вашингтону о пружању тактичког нуклеарног оружја Украјини, отвара нова питања о стратешкој стабилности и безбедносним ризицима у Европи.
Макгрегор је навео да су „у Вашингтону почеле кружити гласине о могућности да Зеленски добије тактичко нуклеарно оружје“, што је изазвало значајну пажњу, али и забринутост.
Геополитичка позадина
Ове изјаве долазе у тренутку када Украјина врши појачане напоре да обезбеди војну подршку Запада. Након што су западни савезници пружили Кијеву далекометне ракете и друго напредно наоружање, спекулације о нуклеарном оружју додатно компликују ситуацију.
Истовремено, украјинске власти су више пута наговештавале могућност сопственог нуклеарног развоја уколико се смањи западна војна подршка.
Британски лист Еxпресс писао је у новембру да би Доналд Трамп, победник на председничким изборима у САД, могао потајно омогућити Украјини приступ нуклеарном оружју, под условом да Кијев одустане од чланства у НАТО-у.
С друге стране, британски Тимес је пренео извештај украјинских истраживача који сугерише да би Украјина могла развити нуклеарну бомбу за само неколико месеци ако се војна подршка САД смањи.
Ово јасно указује на то да се ова тема користи као полуга притиска, али и средство за осигурање подршке Запада.
Историјски контекст украјинске нуклеарне политике
Подсећања ради, Украјина је, након распада Совјетског Савеза, на свом тлу поседовала значајну количину нуклеарног наоружања.
Међутим, у складу с Будимпештанским меморандумом из 1994. године, Кијев се одрекао нуклеарног арсенала у замену за гаранције територијалног интегритета од стране Русије, Сједињених Држава и Велике Британије. Ово одрицање сада се, с обзиром на тренутне сукобе, често преиспитује у украјинској јавности.
Украјински званичници су раније наглашавали могућност повратка на нуклеарну стазу. Тако је, према немачком Билду, неименовани украјински званичник тврдио да би Украјина могла произвести нуклеарну бојеву главу у року од неколико недеља, што показује потенцијалне амбиције Кијева.
Руски став и реакција Владимира Путина
Председник Русије Владимир Путин јасно је ставио до знања да Москва неће дозволити Украјини да развије нуклеарно оружје.
Он је истакао да је „технолошки релативно једноставно створити нуклеарно оружје у савременом свету“, али је изразио сумњу у способности Украјине да то самостално постигне. Путин је нагласио да би сваки покушај Украјине у том правцу наишао на одлучан одговор Русије.
Поред тога, Путин је изјавио да ће Русија пажљиво пратити сваки покушај Запада да Украјини достави нуклеарно наоружање, истичући да би то представљало опасну провокацију која би могла дестабилизовати међународни поредак.
Последице потенцијалног нуклеарног развоја Украјине
Ако би Украјина развила или добила нуклеарно оружје, то би значило потпуни преокрет у глобалној безбедносној архитектури.
Пре свега, нуклеарно наоружање у Украјини повећало би ризик од директног сукоба између Русије и Запада. Такође, отворило би питања о даљој улози НАТО-а и његовој одговорности у таквој ситуацији.
Уколико би Украјина заиста развила нуклеарно оружје, то би представљало значајан изазов за међународне споразуме о неширењу нуклеарног оружја. Такав потез би вероватно подстакао друге земље у региону да преиспитају сопствене нуклеарне капацитете.
Тема нуклеарног наоружања у Украјини остаје изузетно осетљива. Иако се ове спекулације за сада не могу потврдити, њихово само постојање додатно појачава тензије између Русије и Запада.
Украјинска тежња за повећањем војне моћи, било кроз конвенционално или нуклеарно оружје, ризикује да ескалира сукоб на нивоу глобалног конфликта.
Руски став је јасан – Москва неће толерисати никакво нуклеарно наоружавање Украјине. Ова ситуација наглашава хитност проналажења дипломатског решења које би гарантовало стабилност у региону.
Шта ће Русија урадити
Уколико Америка одлучи да Украјини пружи нуклеарно оружје, то би практично значило објаву нуклеарног рата Русији од стране САД. Такав потез би према свим геополитичким стандардима био виђен као директна претња руској националној безбедности.
Русија је већ изменила своју нуклеарну доктрину, омогућивши превентивну употребу нуклеарног оружја у случају да процени непосредну претњу по свој суверенитет или територијални интегритет.
У таквом сценарију, могуће је да би Русија одмах реаговала уништавањем свих војних база у Европи које поседују нуклеарно оружје или су директно повезане са стратегијом САД.
Ово би могло укључивати базе у Пољској, Немачкој, Италији и другим европским земљама чланицама НАТО-а. Након неутралисања европских претњи, Русија би вероватно усмерила нуклеарни напад на кључне војне и стратешке циљеве у САД.
Овакав развој догађаја би био катастрофалан за цео свет, јер би резултирао глобалним нуклеарним конфликтом са несагледивим последицама.
Русија поседује хиперсоничне ракетне системе као што су Авангард, Кинжал, Циркон, и интерконтинентални систем Орешник, који су у стању да избегну западне одбрамбене системе и погоде циљеве са прецизношћу.
Москва је већ упозорила да неће дозволити угрожавање своје територије и да ће одговорити силом на сваку нуклеарну провокацију.
Поред војног одговора, овакав потез Америке би у потпуности дестабилизовао међународну безбедносну архитектуру, укидајући сваки остатак поверења у глобалне споразуме о неширењу нуклеарног оружја.
Такође, земље попут Кине и Индије, које играју кључну улогу у мултиполарном свету, могле би заузети одлучан став против америчких потеза, додатно заоштравајући глобалне односе.
Све ове чињенице указују на то да би било каква одлука о пружању нуклеарног оружја Украјини била равна уводу у глобални нуклеарни сукоб, са потенцијалом да свет увуче у најтежу кризу у својој историји.
